Ko je danas novinar i ko može da se bavi tom profesijom

Pitanje ko se sve može smatrati novinarem sve češće se čuje na medijskoj sceni Srbije. U slučaja Milana Jovanovića, kome je zapaljena kuća, odbrana optuženog i kasnije osuđenog Dragoljuba Simonovića, bivšeg predsednika opštine Grocka, insistirala je na pitanju da li je Jovanović uopšte novinar.

Nešto „komercijalniji“ pristup zavrteo se oko Ivana Ivanovića, voditelja i autora popularne meisije „Veče sa Ivanom Ivanovićem“ i polemike je li on komičar ili novinar. Deo opozicije smatra da zaposleni u većini tabloida nisu novinari i njeni predstavnici neretko odbijaju da komuniciraju sa njima.

Na globalnom nivou, pitanje ko je novinar do sada se najčešće postavljalo kada je bilo potrebno utvrditi ko ima pravo na zaštitu izvora, kao što je to bio slučaj u Sjedinjenim Američkim Državama, prilikom javne debate o donošenju federalanog zakona koji je trebalo da utvrdi kategorije onih koji imaju pravo na zaštitu poverljivosti izvora informacije.

Međunarodna federacija novinara (IFJ) podržava novinarstvo kao otvorenu profesiju, bez unapred definisanih ograničenja koja mogu biti predmet političkih ili ekonomskih manipulacija. Ova organizacija vidi novinara kao kvalifikovanog, kompetentnog profesionalca koji se ne krije iza kojekavih zidova ili članstva u novinarskim sindikatima i udruženjima.

Kada govori o novinaru, IFJ naglašava profesionalnost, odgovornost i stručnost, za razliku od, primera radi, građanskih novinara koji komuniciraju putem novih društvenih medija, bez potrebe da to čine u skladu sa navedenim kvalitetima. Inicijativa za pravnu zaštitu medija (MDLI), nevladina organizacija sa sedištem u Londonu, ističe da kada se procenjuju da li neki slučaj spada u njihov mandat, to jest da li će nekome pružiti pravnu zaštitu, da se fokusiraju na pitanje da li osoba o kojoj je reč objavljuje u javnom interesu.

Odbor za zaštitu novinara (CPJ) smatra za licenciranje „anatemiše novinarstvo“ i da svaki pokušaj bilo koje vlade da uvede licence za novinare zapravo pokušaj da zaštiti samo jednu „klasu“ novinara, a da isključi sve druge.

U Global Voice, vodećoj svetskoj mreži građanskih novinara i blogera, postoji generalni konsenzus oko toga da se definicija novinara ne daje na osnovu toga ko je novinar, već na osnovu onoga što neko radi. Dakle, i ova organizacija u prvi plan stavlja novinarstvo kao akt, a novinarima smatra sve one koji se bave novinarstvom.

Free Press (FP), nevladina organizacija iz Sjedinjenih Američkih Država koja se bori za očuvanje slobodnog i dostupnog interneta, zaštitu medijskih sloboda i medijski pluralizam, smatra da sve više i više ljudi radi ono što se naziva novinarstvo usled čega i granica između onih koji su novinari i onih koji to nisu postaje sve zamućenija. Pravljenje razlika između ove dve kategorije je, po mišljenju FP, sve manje potrebno.

Za „Article 19“, međunarodnu nevladinu organizaciju, osnovanu 1986. godine, koja se bavi zaštitom i promovisanjem slobode izražavanja i slobode informisanja širom sveta, definicija novinarstva trebalo da bude „funkcionalna“, to jest da se novinarstvo prihvati kao aktivnost koju može da upražnjava svako. Po njima, sva lica koja se bave novinarstvom imaju pravo na zaštitu koju prema međunarodnim standardima uživaju oni koji se tradicionalno smatraju novinarima.

Američki institut za medije, obrazovna, neprofitna organizacija, čiji je cilj da pomogne napredak medija, naročito onih na lokalnom nivou, u digitalnom dobu, smatra da je postavljanje pitanja ko je novinar apsolutno pogrešno, jer novinarstvo može da bude proizvod bilo koga.

U jednom od svojih dokumenata Savet Evrope definiše novinara na sledeći način „Izraz ‘novinar’ označava svako fizičko ili pravno lice koje se redovno ili profesionalno bavi prikupljanjem i širenjem informacija za javnost putem bilo kog sredstva masovnih komunikacija“. U ovoj definiciji izdvajaju se tri kriterijuma: krug lica, aktivnost i sredstvo. Čini se da ovoj definiciji nedostaju dva važna kriterijuma: društvena uloga i novinarska etika.

Prema Savetu Evrope pojam javnih glasila, kao posledica novih medijskih formi, nastalih naročito u digitalnom ekosistemu, prevazliazi tradicionalne termine novinara i medija i obuhvata sve aktere koji učestvuju u obavljanju važne društvene funkcije „kontrolora vlasti“.

Dakle, ukoliko bi se usvojilo opredeljenje da je potrebno ustanoviti određene kriterijume na osnovu kojih bi trebalo procenjivati da li neko može da se smatra novinarom ili ne, isključivo iz ugla mogućnosti da se uživaju zaštita i privilegije koje imaju novinari, trebalo bi posebno imati na umu sledeće kriterijume: krug lica, aktivnost, sredstvo, društvena uloga i etika.

U tom slučaju, definicija novinara bi mogla da glasi: novinar je svako fizičko ili pravno lice koje se bavi prikupljanjem i širenjem informacija za javnost putem bilo kog sredstva masovnih komunikacija u javnom interesu i poštujući etička pravila novinarstva kao profesije.

Sa druge strane, definicija novinarstva, u svrhu ustanovljavanja kruga onih koji bi mogli da imaju zaštitu i privilegije kao novinari, bi mogla da bude samo malo uža.

Novinarstvo je aktivnost sakupljanja i širenja informacija za javnost putem bilo kog sredstva masovnih komunikacija, a koja se obavlja u javnom interesu i u skladu sa etičkim pravilima novinarstva kao profesije. E, sad, na kraju da li je DJV novinar? Umesto eksplicitnog odgovora, ipak, zaključite sami.