ENVrsni profesionalac je prenebregao samo jedan „ mali „ detalj da je i zakonski i etički nedopustivo štititi izvor ako se radi o teškim krivičnim delima! A ratni zločini su najteža krivična dela!
Na pitanje novinarima u jednoj televizijskoj emisiji da li bi prijavili Ratka Mladića policiji, većinski eufemistički odgovor je, ipak, glasio NE.
Ne bi ONI da budu saučesnici u njegovom prikrivanju, ali ni saučesnici u njegovom otkrivanju!
Otkud ovaj stav?
U atmosferi veličanja haških optuženika koji se dobrovoljno predaju i navodno još jednom žrtvuju za otadžbinu i svoj narod, takav odgovor je poželjan u javnosti, odnosno očekivan i nikome zamerljiv… No, nije osobenost Beograda!
Imali smo priliku da čujemo identičan stav gostiju u televizijskoj emisiji HRT-a u Zagrebu, ali o njihovom ratnom akteru i haškom optuženiku Gotovini.
Ni to nije slučajno!
„Antisrpski, antihrvatski, antibošnjački“ tribunal u Hagu nije, navodno, mesto gde se zadovoljava pravda, već politički sud, nužno zlo koje mora da se trpi zbog Studije izvodljivosti ili nastavka pregovora o priključivanju evropskim integracijama…
Uglavnom se pominju nagodbe, finansije, sve neke benigne stvari koje zamagljuju suštinu, a to je da su neki „vitezovi“ zapravo bili psi rata i da su pod firmom odbrane svog naroda radili najgnusnije stvari.
Vitez ili heroj ne sme biti svirep! Ako je bio svirep, onda ne može biti ni vitez, ni heroj! Ako je optužen, a zna da je nevin, zašto se krije!
Ovih dana posle kampanje Vladinih eksperata impozantno iz dana u dan raste broj građana koji prijavljuju trgovce koji ne daju račune sa fiskalne kase.
Sve je više i zaposlenih koji lažno ili istinito prijavljuju nezakonitost svojih poslodavaca…
Onih malih „Čvorovića“, videla sam i u sopstvenom policijskom dosijeu, ima na sijaset.
O tome je uostalom u „Balkanskom špijunu“ uverljivo sve napisao i mnoge nasmejao Dušan Kovačević.
Hag nije za smejanje već za plakanje i kajanje!
Uverila sam se, nažalost, da ima i onih koji bi po filmu „To die for“, „Umreti za“ ubili za novinarsku ekskluzivu ili svojim tekstovima poduprli ubijanje…
Eksplicitno i manjinski u „Utisku nedelje“ izjavila sam da bih u slučaju da prepoznam negde Ratka Mladića sa zadovoljstvom to prijavila vlastima, iako nikada u životu nikoga nisam cinkarila.
Ovde nije reč o potkazivanju sitnog ili krupnog lopova, već je reč o optuženom za najteži evropski zločin posle Drugog svetskog rata.
Ignorancija ili ravnodušnost prema toj činjenici, a već je dokazana u Hagu, ravna je saučesništvu.
Nezavisne novine
Banjaluka
