EN
Prema istraživanju „Stavovi građana o socijalnim radnicima u Republici Srbiji“, 34,5 odsto ispitanika smatra da mediji svojim izveštavanjem stvaraju predrasude, dok još 35.1 odsto smatra da mediji delimično utiču na stvaranje predrasuda o radu socijalnih radnika.
Foto: FPN„Više od polovine isptanika, tačnije 56 odsto njih reklo je da je profesija socijalnog radnika bitna za jednu zajednicu, dok je nešto više od jedne petine njih dalo ocenu 4 na skali bitnosti ovog zanimanja. Čak i prosečna ocena od 4,26 govori u prilog tome da je po mišljenju ispitanika, bitno za jednu zajednicu/društvo postojanje zanimanja socijalnog radnika.
Isto tako zanimljivo je i da se 39.9 odsto ispitanika izjasnilo da ih reč socijalni radnik asocira na nešto pozitivno, dok je nešto više od jedne petine ispitanika, izrazilo stav da ih reč socijalni radnik asocira na nešto negativno“, navodi se u izveštaju studenata o ovom istraživanju.
Mišljenje o socijalnim radnicima je dosta podeljeno, ali, kako navode, ohrabrujući je podatak da 2/3 onih koji su imali susrete sa socijalnim radnicima ima pozitivan, dok 11 odsto ima negativan stav.
„Značajan udeo građana od 39.9 odsto bi potražio pomoć socijalnih radnika ukoliko bi im ona bila potrebna, a značajan je i broj njih koji bi o tome razmislio. Naspram njih, 15 odsto ispitanika je izrazilo stav da to ne bi učinilo. Ovaj podatak nam govori da, iako u Srbiji često postoji veliko nepoverenje među građanima u državne institucije, u kriznim situacijama bi veliki procenat ispitanika potražio pomoć neke socijalne usluge, ili bi o tome razmislio“, navode studenti istraživači.
Rezultati ankete pokazuju da 37.5 odsto ispitanika smatra da je posao socijalnih radnika među ugroženijim zanimanjima u Srbiji, a najmanji procenat, njih 14.2 odsto smatra da profesija socijalnih radnika nije ugrožena.
„To potvrđuje još jednu našu pretpostavku, koja se odnosi na to da je ovo zanimanje među ugroženijima u našoj zemlji“, ističe se u izveštaju.
Najveći procenat ispitanih građana, njih 25.9 odsto smatra da socijalni radnici treba više da se suprotstave diskriminaciji i korumpiranosti. Takođe, veliki broj od 21.7 odsto smatra da treba da se poboljša posvećenost dobrobiti građana.
„Istaknuti procenti posebno su interesantni, s obzirom da na njih može uticati više različtih faktora, među kojima kao potencijalni prepoznajemo i medijsko izveštavanje i negativnu sliku koju oni stvaraju o ovim radnicima. Ovi podaci isto tako mogu da nam budu pokazatelji za ono što bismo u budućnosti u svojoj profesiji mogli da poboljšamo. Naše polazne pretpostavke za ovo istraživanje u velikoj meri su se pokazale kao opravdane, ali su donekle podaci i pozitivno iznenadili i dali nam nadu u mogućnost poboljšanja trenutne situacije. Međutim, podaci do kojih smo došli omogućavaju nam da zaključimo šta građani misle o socijalnim radnicima, kao i šta bi moglo da se promeni u radu nadležnog ministarstva i samih socijalnih radnika kako bi se taj posao obavljao što efikasnije. Naročito treba raditi na popravljanju slike u medijima o socijalnim radnicima, te samim tim prikazivati realnu sliku, što podrazumeva i izveštavanje o dobrim stranama ove profesije i tome koliko socijalni radnici pomažu građanima. Na taj način bi se omogućilo stvaranje realnije slike u očima građana jer u svakoj profesiji postoje i dobre i loše strane“, zaključuje se u izveštaju o istraživanju.
Internet novine i portali glavni izvor informisanja za 40 odsto ispitanika
Istraživanjem je obuhvaćeno 1.114 ispitanika, ravnomerno zastupljenostih kategorija građana po polu, starosnoj strukturi, obrazovanju, regionu Srbije i sredini u kojoj ljudi žive, tako i po obrazovnim kvalifikacijama i radnom statusu. Na osnovu dobijenih podataka, najveći broj građana zadovoljan svojom finansijskom situacijom, s obzirom na to da je na skali od 1 do 5 prosečna ocena zadovoljstva finansijskom situacijom 3,44. Kada je reč o izvoru informisanja, 40 odsto ispitanika istaklo je kao glavni izvor informisanja internet novine i portale, dok su štampani mediji glavni izvor informisanja za najmanji broj ispitanika, svega njih 5,2 odsto. Dnevnopolitička dešavanja u Srbiji, po rezultatima, većina građana, odnosno 50.9 odsto prati tek ponekad, a najmanji procenat od 13.5 odsto ne prati uopšte.
