BIRN: Pakt Juronjuza i Telekoma – zakon u raljama politike

Međutim, piše BIRN, pojedini stručnjaci u zemlji i regionu, sa skepsom posmatraju partnerstvo Telekoma, preduzeća u većinskom državnom vlasništvu i evropskog informativnog kanala u većinskom vlasništvu egipatskog milijardera Nagiba Savirisa, ali koji ima i značajnu finansijsku podršku EU.

Sagovornici BIRN smatraju da je akvizicija Telekoma i Juronjuza u suprotnosti sa Zakonom o elektronskim medijima, koji propisuje da preduzeća u državnom vlasništvu ne mogu da osnivaju medije i ističu da bi „neutralna”urednička politika Juronjuza mogla da posluži za stvaranje iluzije pluralizma i medijskih sloboda u zemlji.

S druge strane, predstavnici vlasti negiraju da je investicija nezakonita, navodeći kao argument da Telekom ne koristi novac iz budžeta, već iz sopstvenih prihoda.

U Juronjuzu, koga finansiraju i evropski poreski obveznici i koji ima brojne evropske javne servise među svojim deoničarima, nisu želeli da odgovaraju na pitanja BIRN.

Kao razlog navode nezadovoljstvo prethodnim tekstom, koji se bavi njihovim poslovima i za koji kažu da nisu citirani u adekvatnoj meri, kao i da su izvučeni iz konteksta.

Brankica Petković, istraživačica medija koja vodi Centar za medijsku politiku ljubljanskog Mirovnog instituta, komentarišući sporno medijsko partnerstvo, kaže da država Srbija praktično “krši sopstveni zakon“.

“Ovo je pre svega jedno pravno nasilje koje može da ima ozbiljne posledice, jer su uključeni politički akteri najviše razine. Takođe, teško je poverovati da se Juronjuz, koji ima evropske javne servise kao deoničare, nije uputio u medijsko zakonodavstvo Srbije, jer je to prva stvar koju bilo koji investitor uradi kada negde dolazi“, ističe Petković.

Zakon pod kontrolom

Juronjuz je u julu 2019, tokom zvanične posete predsednika Francuske Emanuela Makrona Beogradu, objavio da će lansirati Juronjuz Srbija, informativni kanal i digitalnu platformu namenjenu publici srpskog govornog područja i to u partnerstvu sa HD WIN, firmom u vlasništvu Telekoma, a koja se od marta 2020. zvanično zove Arena Channels Group.

Majkl Peters, generalni direktor Juronjuz, izjavio je tom prilikom da je cilj stvaranje “kvalitetnog nezavisnog kanala“.

Međutim, Zakon o javnom informisanju i medijima, koji je donet 2014. godine, predvideo je povlačenje države iz vlasništva nad medijima, što se nije dogodilo do danas.

Suprotno tome, Telekom Srbija, akcionarsko društvo u kom država ima 58 odsto vlasništva, pokupovala je brojne medije poslednjih godina, a te akvizicije su ostale bez reakcije nadležnih institucija.

Regulatorno telo za elektronske medije (REM) je u septembru prošle godine izdalo dozvolu za pružanje medijskih usluga i televiziji Juronjuz. U izjavi za medije, u REM su istakli da je odluka doneta na osnovu pozitivnog mišljenja Ministarstva informisanja iz 2012. godine, kada su Telekomu izdali dozvolu za Arenu sport. Tada je Ministarstvo navelo da to što je Arena Sport u vlasništvu Telekoma nije prepreka za izdavanje dozvole, jer je Telekom akcionarsko društvo koje se “ne finansira iz javnih prihoda, već isključivo od delatnosti koju obavlja“, obrazlažu u REM.

Judita Popović, članica Saveta REM, ne slaže se sa odlukom tog regulatornog tela, navodeći da država po zakonu ne sme da osniva svoj medij i na taj način širi svoj uticaj u javnom prostoru.

“Ministarstvo informisanja je izvršna vlast. Vi kao nezavisno regulatorno telo nemate šta da tražite mišljenje od izvršne vlasti. To je nonsens. REM se uvek ponaša ovako kada je reč o slučajevima u kojima se vidi politički uticaj na medije. To je formalno telo koje ne radi svoj posao i to se već dugo zna, nije više ni vest“, kaže Popović za BIRN.

Predstavnici vlasti, s druge strane, tvrde da nema ništa nezakonito u tome što je Telekom osnovao Juronjuz Srbija. Suzana Vasiljević, medijska savetnica predsednika Vučića, navodi da se Telekom ne finansira iz budžeta zbog čega, kako kaže, nema govora o kršenju zakona.

“Saglasno iznetim činjenicama, podatak da su akcije Telekoma delom u državnom vlasništvu nije od značaja za primenu navedenih ograničenja važećih za oblast delovanja elektronskih medija. Pored toga, primena ograničenja zavisno od svojinskog oblika značila bi kršenje ustavnih načela ravnopravnosti svojinskih oblika“, kaže Vasiljević, navodeći kao argument da Telekom već poseduje brojne medije u Srbiji, ali i u Hrvatskoj i Sloveniji.

Ona naglašava i da Telekom, iako je investitor, neće kontrolisati uređivačku politiku.

“Juronjuz ima uredničku kontrolu, ne Telekom. Juronjuz je izabrao glavnog i odgovornog urednika i zaposlio ga u Lionu. Editorial Board upravlja kanalom po Juronjuz standardima“, naglašava savetnica predsednika Srbije.

Rat i “opasna“ ekspanzija telekomunikacionih giganata

Dolazak Juronjuza će uticati da se rat između Telekoma i United Group dodatno intenzivira, tvrde stručnjaci. Prema podacima RATEL, na tržištu telekomunikacionih usluga, SBB, koji je u vlasništvu United Group, ima 46,1 odsto tržišta, dok Telekom Srbija drži 42,4 odsto.

United Group poseduje dve kablovske televizije – N1 i Nova S, koje redovno izveštavaju o korupcionaškim aferama vlasti. S druge strane, vladajuća većina ima kontrolu nad svim ostalim televizijama sa nacionalnom pokrivenošću, kao i nad javnim servisima, objašnjava Snježana Milivojević, profesorka javnog mnjenja i medijskih studija na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

“Telekom želi da minimizira uticaj N1 i da preko medija sličnog profila preuzme publiku i pojedine kadrove. Juronjuz ima reputaciju neutralnog informativnog programa, dok vlasti treba strani medij koji će osporavati kritike u Srbiji. I važno je da je strani, jer će imati kredibilitet u opozicionoj javnosti“, navodi ona.

Brankica Petković upozorava da je ekspanzija obe kompanije, Telekoma i United Group, dugoročno problematična, kao i da su te dve kompanije postale izrazito dominantne na tržištu. Ona podseća na usvajanje Zakona o elektronskim medijima 2014. godine, kojim je distributerima i operaterima omogućeno da proizvode sadržaj i time potencijalno favorizuju vlastiti program u odnosu na druge. Media observatory je tada objavila da je United Grupa lobirala kod Evropske komisije za sporne izmene srpskog zakona.

“United group je medijska grupacija koja je problem sama po sebi. N1 je zlatni dukat u rukama te grupacije kojim oni peru svoj obraz i ubeđuju javnost da im damo podršku uprkos ogromnoj i opasnoj koncentraciji koju imaju na tržištu. S druge strane, državni Telekom se širi i u regionu, ima ambiciju da ga kontroliše i njihove poteze treba pomno pratiti“, kaže Petković.

Politički korisno za srpsku vlast

Odgovarajući na pitanja BIRN o zakonski spornom partnerstvu Juronjuza i državnog Telekoma, u Delegaciji EU u Srbiji su istakli da bi to trebalo da ocene domaća regulatorna tela.

“Medijsko okruženje u Srbiji bi trebalo da omogući fer, izbalansirano i transparentno izveštavanje, uz profesionalan novinarski način gledanja na tekuća dešavanja… Što se tiče specifičnog slučaja koji ste pomenuli, to je na srpskim regulatornim telima da utvrde da li je sve u skladu sa zakonom. Mi ćemo nastaviti da pratimo razvoj“, kažu u EU delegaciji.

Profesorka Milivojević smatra da dolazak Juronjuza može biti politički koristan za srpsku vlast.

“Ako već ne možete da obezbedite slobodu medija, onda uđite u savezništvo s nekim ko će učiniti da deluje kao da postoji sloboda medija. Takođe i da na jedan krut i neutralan način prikaže da situacija u Srbiji nije toliko loša“, objašnjava Milivojević.

Nakon svečanosti povodom dolaska u Srbiju, generalni direktor Juronjuza Majkl Peters je izjavio da kompanija ima jednu skromnu ambiciju, a to je da “budemo u sredini“.

“Hoćemo da budemo mesto gde su svi političari i druge društvene ličnosti dobrodošli da daju svoje mišljenje, da se izraze, a mi smo ovde da ih poštujemo“, izjavio je Peters.

Brankica Petković smatra da su ekonomski motivi bili sekundardni prilikom dolaska Juronjuza u Srbiju, s obzirom na situaciju na medijskom tržištu.

“Mene zanima koja je to analiza tržišta pokazala da postoji prostor za još jedan medij informativno-politickog karaktera u Srbiji. Juronjuz nije komercijalni medij i ima ograničenja sam po sebi. Čak i N1 koji je duže vreme tu posluje sa gubicima. Euronews je skupa igračka i sumnjam da su došli na duže vreme“, navodi ona.

Profesorka Milivojević ističe da će partnerstvo sa državnim Telekomom definitivno pomoći sa poslovne strane.

“Da se Juronjuz pojavio kao privatnik od nule, jako dugo bi im trebalo da se nametnu na zasićenom tržištu informativnog i ozbiljnog medijskog programa. Juronjuz od Telekoma dobija pristup tržištu i državnu naklonost“, ističe ona.