EN
Ratovi oko striminga između “Netfliksa”, “Amazon Prajma” i “Epl TV-a” postaju još uzbudljiviji. Dva američka televizijska giganta, “Vorner” i “Diskaveri”, objavili su planove da će se udružiti – čime će se po prihodu, posle “Diznija”, stvoriti druga najveća medijska kompanija na svetu.
Na jednoj platformi za video striming biće HBO, CNN, Varner Bros, DC Komiks, Enimal Planet i Diskaveri.
Toni Gunarson, striming analitičar iz medijske konsultantske kuće “Omdia” sa sedištem u Londonu, rekao je za DW da će spajanje stvoriti partnerstvo kako sa “unutrašnjim znanjem o sadržaju i tehnologiji”, tako i sa “finansijskom moći da se takmiči sa ‘Netfliksom’, ‘Amazonom’ i ‘Diznijem’“.
Ogromni budžeti za produkciju
A novoj platformi će biti potrebna ta snaga. Jer, Američki striming giganti će samo ove godine uložiti oko 40,2 milijarde evra na produkciju. Izvršni direktor “Diskaverija”, David Zaslav, koji će voditi novu platformu, planira budžet vredan skoro polovinu celokupnog američkog tržišta striminga – oko 20 milijardi dolara.
Gledaoci profitiraju od striming ratova – uživajući u zlatnoj eri originalnih TV produkcija, uključujući britansku dramsku seriju “Kruna”, komediju “Mitik Kvest” i horor seriju “Oni”.
S druge strane, tradicionalne evropske TV stanice sve više gube publiku, pate od budžetskih ograničenja prouzrokovanih rezanjem javnog sektora ili padom prihoda od oglašavanja zbog pandemije.
Evropski budžeti za produkciju predstavljaju delić u odnosu na budžet američkih kolega – nemački javni servis ARD i ZDF troši oko 4 milijarde evra, dok britanski BBC, ima budžet od oko 2,91 milijarde evra.
Istovremeno, veliki američki igrači neprestano nadiru na evropsko tržište i smanju udeo evropske strane. Na primer, snažni porast pretplatnika nemačkog “TV Nau Premiuma” ( RTL) i britanskog “Britboksa” se zaustavio zbog Diznijeve ponude striminga, doprinoseći globaloj i lokalnoj neravnoteži.
Evropljani “nesposobni za takmičenje”
“Dizni +” je u relativno kratkom vremenskom periodu uspeo da postane ključni striming uz “Netfliks” i “Amazon”, što ostavlja malo prostora za druge”, rekao je Gunarson. Upozorio je da evropske TV stanice možda neće biti u stanju da se takmiče na plaćenom tržištu striminga i biće im ostavljeno da pružaju besplatan video striming ili usluge finansirane od oglasa.
Iako su mnoge TV stanice zabeležile porast gledanosti tokom pandemije, više od dve trećine gledalaca u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji i Španiji kažu da sada umesto TV više vole da gledaju platforme za striming.
Velika Britanija je najveće evropsko tržište “Netfliksa” sa 15 miliona pretplatnika, a sledi Nemačka sa 7,2 miliona. Gotovo polovina (46,4%) svih nemačkih domova sada ima “Amazon Prajm” naspram 53,5% u Velikoj Britaniji.
Pritisak politike
Zatim je tu politički pritisak koji preti da ugrozi najveće evropske TV stanice. Na primer, BBC se uvek suočavao sa pojačanim nadzorom u trenutku obnavljanja svoje desetogodišnje licence – poslednji put 2017. Sada je u toku kampanja da se smanji ili ukine finansiranje BBC-ja, kako bi se dekriminalizovalo neplaćanje TV pretplate – 157,50 funti (183,50 evra) godišnje.
Nadležni direktor BBC-ja Glin Išervud rekao je u martu britanskom parlamentarnom odboru da je 2020. još 200.000 ljudi prestalo da plaća TV pretplatu, što znači da je sada ne plaća 1,7 miliona od 27 miliona britanskih domaćinstava.
Zbog velike zabrinutosti oko političkog pritiska na BBC, 120 javnih ličnosti među kojima su književnik Salman Rušdi i glumci Hju Grant i Majkla Šin uputilo je otvoreno pismo vladi Velike Britanije.
U pismu se žale što se komisija osnovana za raspravu o radiodifuznoj reformi sastaje u tajnosti, i ističe da BBC i drugi britanski emiteri predstavljaju “značajnu nacionalnu imovinu” za koju su autori rekli da je ozbiljno ugrožena zbog neregulisanih striming usluga i “klikbejt” sadržaja tehnoloških giganta. U vreme oštre konkurencije vlada Velike Britanije je tokom protekle decenije smanjila finansiranje “BBC-ja” za 30 odsto pa je taj javni servis sada primoran da još više štedi.
I nemački javni servis suočen je sa političkim pritiskom uoči septembarskih saveznih izbora. Stranka slobodnih demokrata (FDP), koja je naklonjena slobodnom tržištu zatražila je smanjenje mreže regionalnih emitera i TV pretplate koja iznosi 210 evra godišnje. U izbornom programu stranke se navodi da javni servisi na internetu treba da bude “ograničeni na nivo koji se može uporediti sa tradicionalnim emitovanjem”
Verovatno slede dalja spajanja
Gunarson misli da će striming ratovi podstaći dalja spajanja medija u Evropi. Kaže da emiteri evropskog kontinenta mogu da imaju koristi od uspeha svojih američkih kolega kroz saradnju u originalnijim produkcijama. Jer, platformama poput “Netfliksa” potreban je lokalni sadržaj ne samo kako bi izgradili svoju publiku na svakom tržištu, već i da bi mogli da kažu da su ispunili pravila EU o poreklu sadržaja.
“Da Evropa nema taj sistem javnog servisa, ne bi postojao kapacitet za stvaranje visokokvalitetnog sadržaja koji podržava globalne platforme za striming”, rekao je Gunarson.
