ENU krivičnim prijavama predatim Opštinskom javnom tužilaštvu Udruženje malih akcionara niškog dnevnika Narodne novine tvrdi da je privatizacija ovog dnevnog lista sprovedena nezakonito uz „umišljeno izvršenje krivičnih dela“, da treba poništiti ugovor o prodaji lista Tomislavu Radomiroviću iz Niša, potpisan 21. oktobra 2006. godine, a da se njihova prijava treba smatrati kao „prijava protiv aktera organizovanog kriminala“.
Prva krivična prijava podneta je protiv bivšeg direktora Narodnih Bobana Stojanovića, zamenika direktora Dejana Kuštrimovića, pomoćnika direktora Đorđa Nakovića, bivšeg glavnog i odgovornog urednika Olivere Panajotović, bivšeg predsednika sindikata Anice Bukorović, sekretara Blagice Jovanović, bivšeg predsednika Upravnog odbora Suzane Pecev, šest odgovornih lica iz preduzeća „Fimaks“ iz Smederevske Palanke, koje je vršilo procenu kapitala, Slobodana Nestorovića, člana novog Upravnog odbora, i Smiljka Kostića, gradonačelnika Niša.
Mali akcionari su drugu krivičnu prijavu podneli protiv odgovornih lica iz Agencije za privatizaciju, počev od bivšeg direktora Mirka Cvetkovića, zatim Branke Janković, koja je bila zastupnik u procesu zaključenja kupoprodajnog ugovora, Zore Ilić, izvršnog direktora, Ljiljane Vučković, direktora Centra za kontrolu, Zorana Biorca, izvršnog direktora, i Ljiljane Stamenković, direktora Centra za aukciju. Svi oni se u prijavi „sumnjiče za vršenje krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja“.
U prijavi se pored ostalog navodi da prilikom procene imovine Narodnih novina nisu procenjeni potkrovlje zgrade od oko 450 kvadrata i podrum iste površine, a garaže u dvorištu površine od oko 200 kvadrata upisane su kao „tri parking mesta“. U evidenciji imovine „preskočene“ su i umetničke slike, kompleti novina za poslednje četiri decenije i kompletna vojna oprema za ratnu redakciju u kojoj je bilo i nekoliko pištolja „zastava“ kalibra 7,62 mm. Nigde nema ni lokala u novom „Podzemnom prolazu“ površine 14 kvadrata, za koji su novine mesečno uzimale od zakupnine oko 800 evra mesečno.
Smatra se da je ovim „propustima“ u evidenciji imovine vrednost Narodnih novina umanjena za 300 miliona dinara, što je postala protivpravna dobit kupca, a novine su, inače, na aukciji prodate za 16 miliona dinara, ili tadašnjih oko 200.000 evra, što je vrednost dva veća stana u toj gradskoj zoni. Po toj ceni vrednost kvadrata poslovnog prostora u najužem centru grada kupca je koštala oko 80 evra, sa višegodišnjim rokom otplate.
Podnosioci tužbe još navode i da Skupština grada kao osnivač nikada nije donela odluku o aukcijskoj prodaji, već je posle osam meseci donela odluku o prestanku važenja odluke o osnivanju JP za novinsko-izdavačku delatnost Narodne novine. Poseban paradoks je da u izvodu Agencije za privredne registre piše da su Narodne novine kao Akcionarsko društvo registrovane 18. maja 2005. godine (bez odluke osnivača), da bi sve do aukcije postojale kao gradsko javno preduzeće.
Agencija Sina
