EN
Ponovljeno suđenje, koje vodi ista sudijska trojka kao i u prvostepenom postupku, traje već devet meseci i obeleženo je čestim otkazivanjima ročišta i pokušajima odbrane da iz predmeta izbaci ključne dokaze i diskredituje glavne svedoke koji su u aprilu 2019. godine doveli do osuđujuće presude od ukupno 100 godina zatvora za funkcionere i operativce Službe državne bezbednosti.
Prethodno ročište, održano 14. maja, bilo je zatvoreno za novinare jer su pregledana dokumenta sa oznakom tajnosti – „državna tajna“ i „strogo poverljivo“. Isključivanje javnosti iz suđenja, po oceni Vladimira Marinkova, jednog od advokata optuženih, bilo je suvišno jer novinari koji prate suđenje ne mogu da vide ta tajna dokumenta, budući da se ona prikazuju samo na kompjuterima strana u postupku. Ipak, sud je uvažio zahteve optuženih i njihovih drugih advokata.
Nije izvesno ni da li će sutrašnje ročište ponovo biti zatvoreno za javnost, odnosno da li je završeno prelistavanje tajnih dokumenata. Koordinatorka za medije Višeg suda Tatjana Tešić rekla je za Cenzolovku da će o tome odlučiti sudije na samom ročištu, kada će svoju odluku i saopštiti“.
Novi pokušaj odbacivanja ključnih dokaza
Tempo ponovljenog suđenja diktiraju advokati odbrane, ali i sudsko veće koje uvažava sve njihove procesne zahteve iako se oni tiču odbacivanja dokaza koje je to sudsko veće opštim zaključkom već prihvatilo.
Konkretno, najviše vremena potrošeno je na pokušaje odbrane da iz dokaza izuzme trake na kojima je zabeležena komunikacija optuženih na dan ubistva – 11. aprila 1999. godine. Odbrana je na tome insistirala i tokom prvostepenog suđenja, a dokazi su ostali u postupku samo zahvaljujući ranijoj odluci Apelacionog suda koji je zaključio da su pribavljeni na „zakonit način“.
Ova odluka Apelacionog suda obavezuje sudijsku trojku da dokaze o mobilnoj komunikaciji zadrži u predmetu. To, međutim, ne sprečava advokate odbrane da ekstenzivno dokazuju da su ti dokazi nezakonito pribavljeni. Odbrana čak tvrdi da dokazi o mobilnoj komunikaciji optuženih – ne postoje.
Podsetimo samo na zahteva Zore Dobričanin Nikodinović, advokatice optuženih Milana Radonjića i Ratka Romića, sa jednog od prethodnih ročišta, koja, kao da nije bilo prvostepenog postupka, tek sada traži da se u sudnicu donese bukvalno sve što ima veze sa podacima sa baznih stanica.
„Zahtevamo da se sve potvrde, beleške, pisani dokazi o preuzimanju nosača podataka o komunikacijama i to po svakoj službenoj belešci koja svedoči da su preuzeti, da se sve to fizički donese ovde da vidimo. Potvrda ta i ta, traka ta i ta, da ih pregledamo, sravnimo po brojevima, službenim beleškama. Da vidimo da li to postoji. To niko nije video. Moj branjenik Romić je tražio da to vidi, ali mu je rečeno da toga nema. Isto je rečeno advokatu Marinkovu kad je zatražio uvid. Nikad fizički nismo videli te nosače podataka. Samo na ’majke mi’ možemo da verujemo u to. Svi nosači podataka, pobrojani, da se donesu fizički da ih ovde vidimo. Videćete da toga nema, posebno USB-a“, rekla je advokatica Dobričanin Nikodinović i to nekoliko puta ponovila, a da je niko nije prekinuo.
Usporio se i tempo zakazivanja ročišta, a suđenje za ubistvo novinara koje je izvršeno pre 22 godine traje već šest godina i pretvara se u simbol spore i nedostižne pravde.
Prethodnih meseci sudsko veće zakazivalo je, u proseku, po četiri ročišta mesečno. Ovog puta su zakazana svega dva u junu.
Za ubistvo Slavka Ćuruvije prvostepenom presudom osuđeni su visoki funkcioneri Službe državne bezbednosti Rade Marković i Milan Radonjić, kao i operativci SDB-a Ratko Romić i Miroslav Kurak (u bekstvu) na ukupno 100 godina zatvora. Radonjić i Romić su odlukom suda u kućnom pritvoru. Apelacioni sud je prošle godine ukinuo presudu, zatraživši od Specijalnog suda za organizovani kriminal da nepristrasno razmotri sve dokaze iz optužnice i donese presudu koja će logički i zakonito uvažiti sve dokaze. Ponovljeno suđenje počelo je u oktobru 2020. godine i nema novih dokaza i svedoka.
