EN
Najveće poverenje u medije imaju Finci, a najmanje Amerikanci, navodi se u izveštaju Rojtersovog instituta za novinarstvo na Univerzitetu Oksford.
Ukupno poverenje u medije poraslo je 2021. na 44 odsto, čime je donekle preokrenut trend pada poverenja prethodnih godina i vraćen na nivo iz 2018. Takođe je povećano poverenje u one izvore informacija koje ljudi najčešće koriste, za četiri na 50 odsto.
Istovremeno je, međutim, poverenje u vesti na društvenim mrežama ostalo na istom nivou, 24 odsto, kao i u vesti do kojih se dođe pretraživanjem interneta, 32 odsto.
Finska je zemlja sa najvećim poverenjem u medije (65 odsto), s porastom od 9 odsto. Posle Finske najviše poverenja imaju stanovnici Portugala (61 odsto), Danske (59 odsto), Holandije (59 odsto), Norveške (57 odsto), kao i Kenije (61 odsto)
Najmanje poverenje je u SAD (29 odsto), a manje od trećine ispitanika veruje medijima i u Mađarskoj, Slovačkoj, Grčkoj, Bugarskoj i Francuskoj.
SAD su jedna od retkih zemalja u kojima nije povećano poverenje ove godine, usled velikih podela u društvu oko „pokradenih izbora“ i dešavanja nakon ubistva Džordža Flojda.
U pojedinim zemaljama sa izraženo polarizovanim političkim društvom veći je procenat onih koji ne veruju medijima od onih koji imaju poverenja. To je najviše izraženo u SAD, gde 44 odsto stanovnika ne veruje medijima. Sa druge strane, u Danskoj je samo 11 odsto reklo da ne veruje medijima.
Istraživanje je pokazalo i da ove godine postoji malo veća zabrinutost zbog dezinformacija, za dva odsto. Taj problem brine 58 odsto ispitanika, najviše u afričkim zemljama (74 odsto), zatim u Latinskoj Americi (65 odsto), Severnoj Americi (63 odsto), Aziji (59 odsto), a najmanje brine Evropljane (54 odsto).
U izveštaju se navodi da je 54 odsto ispitanika videlo neku dezinformaciju u vezi s korona virusom, 43 odsto je videlo dezinformacije o politici, 29 odsto o poznatim ličnostima, 22 odsto o proizvodima i uslugama, a 20 odsto o klimatskim promenama.
Za širenje dezinformacija o kovidu-19 onlajn ispitanici najviše okrivljuju svoje političare, zatim obične ljude, a najmanje strane vlade i novinare.
Ispitanici smatraju da se dezinformacije najviše šire preko Fejsbuka (28 odsto), aplikacija za poruke (15 odsto), internet pretraživača (sedam odsto), Tvitera i Jutjuba (po šest odsto).
Istraživanje je obuhvatilo više od 90.000 ispitanika u 46 zemalja na šest kontinenata. Srbija, kao ni druge zemlje Zapadnog Balkana nisu obuhvaćene ispitivanjem.
Iako televizija kao izvor vesti kontinuirano opada od 2014. godine, kad se u istraživanim zemljama zapadne Evrope kretala između 80 i 90 odsto, do pre pandemije 2020. kad je pala na 55 do 70 odsto, od početka pandemije vidi se veliki skok u oslanjanju na televizijske vesti kao glavni izvor informacija.
Društvenim mrežama se sve više okreće mlađa populacija i oni nižeg obrazovanja. Pametni telefoni su glavna tehnologija za pristup vestima za 73 odsto ispitanika, dok je upotreba računara za čitanje vesti nešto pala.
