EN
O uticaju kampanja koje se orkestrirano vode protiv pojedinih kritičkih medija i novinara za Cenzolovku govori Slobodan Radičević, predstavnik UNS-a u obe radne grupe za bezbednost novinara.
„Javne kampanje i orkestrirano targetiranje sigurno da stvaraju izraženi osećaj nesigurnosti i straha kod onog ko je takvoj kampanji izložen. To je potencijalna opasnost po integritet, pa i život tih ljudi. Mi ne možemo da pretpostavljamo da li će se to desiti ili ne. Ako se neko oseća ugroženim i živi u strahu od napada, a sve sa ciljem da se ograniči sloboda govora, onda je to društveno neprihvatljivo i moramo se boriti protiv takvih pojava“, kaže Radičević.
UNS: Nerešena ubistva prepreka za poverenje u institucije
Predstavnik UNS-a objašnjava da se na osnovu ovogodišnje tužilačke statistike i novinarskih poziva novouspostavljenog SOS telefona za novinare mogu izvesti zaključci o smanjenju broja napada, ali da su oni preuranjeni i više u domenu nade da će biti bolje.
„U ovom trenutku mogu samo da izrazim optimističku nadu da će insistiranje da ova tema ostane u fokusu društvene brige dugoročno doneti vidljive pozitivne efekte. Za veće poverenje novinara u institucije sistema, kada je u pitanju zaštita novinarske profesije, postoje i krupne prepreke iz prošlih vremena koje su još uvek otvorene. Dve decenije nema odgovornih za ubistvo Milana Pantića, suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije traje predugo, sa neizvesnošću se čeka na drugostepenu presudu u slučaju Milana Jovanovića. Mora se insistirati i na početku rešavanja slučajeva u kojima je ubijeno i nestalo 17 novinara na KiM“, kaže Radičević.
NUNS: Tužilaštvo postupa selektivno. Nerešeni slučajevi napada policajaca na novinare
Generalna sekretarka NUNS-a Tamara Filipović ističe da su u udruženju posebno zabrinuti zbog nerešenih slučajeva koji ukazuju na to da je postupanje tužilaštva selektivno. Ona skreće pažnju na slučajeve o kojima je, recimo, ugledni belgijski portal Kurije de Balkan izveštavao pod naslovom „Vučićeva policija tukla novinare u Beogradu“.
„Procenat odbačenih slučajeva koji se u tužilačkoj evidenciji automatski beleže kao rešeni varira iz godine u godinu između 25 i 30 odsto, a slučajevi u kojima su donesene osuđujuće presude predstavljaju nepunih 15 odsto od ukupnog broja podnetih slučajeva pred tužilaštvom (316), odnosno od prihvaćenih slučajeva (179), kojih je četvrtina. Po našem mišljenu, i dalje je visok broj slučajeva koji nisu rešeni, a ono što nas najviše brine jeste to što se veliki broj slučajeva nalazi u evidenciji nepoznatih počinilaca“, navodi Tamara Filipović i dodaje:
„Tu su, recimo, slučajevi prebijanja Žikice Stevanovića i Luke Pređe, nasilničko ponašanje upereno protiv Irene Stević tokom obavljanja novinarskog posla za vreme protesta u julu prošle godine ili crtanje ksenofobičnih grafita koji izazivaju rasnu i nacionalnu mržnju na zgradi u kojoj sa porodicom stanuje kolega Dinko Gruhonjić. Podsećamo da su Žikicu Stevanovića i njegovog kolegu Luku Pređu pretukla lica koja su nosila policijske uniforme, a i koleginicu Irenu Stević presrela su uniformisana lica. Malo je čudno da se, recimo, u tim slučajevima počinioci nalaze u evidenciji nepoznatih lica. Sve to nam govori da se slučajevi i dalje rešavaju selektivno i na to stalno ukazujemo i insistiramo da se to ne dešava.“
Na selektivnost, i to takvu da se „rešavaju samo slučajevi u koje nije umešana SNS“, ukazala je i glavna urednica niškog portala Južne vesti Gordana Bjeletić. Naime, kao jedan jedini sudski rešen slučaj u ovoj godini premijerka Ana Brnabić istakla je presudu za pretnje koje su novinarima portala upućene u decembru prošle godine. Gordana Bjeletić je istakla brojne druge nerešene slučajeve napada na portal:
„Slučajevi nisu rešeni upravo zbog toga što su u njih bili umešani ljudi iz SNS-a. Jedini slučaj koji je rešen jeste presuda o kojoj je govorila premijerka Brnabić, a koji je jedini u koji nije uključen niko iz SNS-a.“
Stamenković: Novinari da nauče šta je krivično delo
Po principu poslovice „mnogo babica, kilavo dete“ funkcioniše i pitanje bezbednosti novinara u Srbiji. Sada imamo dve radne grupe za bezbednost novinara, a tim problemom se, po službenoj dužnosti, bave policija i tužilaštvo, sva relevantnija esnafska udruženja, najviše NUNS i UNS, zaštitnik građana, brojne domaće i međunarodne organizacije, Komisija za otkrivanje ubistava novinara…
„Ovde je suštinski problem ograničenost Krivičnog zakonika koji brojne oblike ugrožavanja novinara ne prepoznaje kao krivična dela. U tim slučajevima često razni oblici pritisaka, uvreda, prikrivenih pretnji, prema sadašnjim zakonskim rešenjima ostaju nevidljivi, pa tako i nekažnjeni. A kad nema kažnjivosti, onda je realno i očekivati da se takav odnos prema novinarima ponavlja i čak uvećava“, kaže Slobodan Radičević iz UNS-a.
Zamenik republičkog javnog tužioca Branko Stamenković za Cenzolovku kaže da novinari iz neznanja prijavljuju „slučajeve u kojima javna tužilaštva nemaju nadležnost ili mogućnost da postupaju“.
Na pitanje Cenzolovke šta bi trebalo učiniti da se poboljša stepen bezbednosti novinara i koje su neuralgične tačke, Stamenković kaže da je problem „svest i znanje novinara šta je krivično delo“.
„Moje iskustvo govori da je neophodno značajno podići svest i znanje novinara šta je, u stvari, krivično delo, a šta protivpravno ili društveno neprihvatljivo ponašanje koje može biti sankcionisano (ili ne) na drugi institucionalan način. Jednostavnije rečeno, u najvećem broju slučajeva, ono što se prijavljuje ne predstavlja krivično delo uopšte, ili za to krivično delo nije predviđeno postupanje tužilaštva. Na primer, ne pravi se razlika između ugrožavanja bezbednosti i uvrede ili iznošenja neistina (klevete). Brojni su i drugi primeri gde se neki laički pojmovi, kao što je ’targetiranje’, smatraju izvršenjem krivičnog dela, iako takvo krivično delo ne postoji u našem zakonu i slično“, kaže tužilac Stamenković za Cenzolovku i dodaje:
„U krivičnopravnom smislu, do poboljšanja situacije bi moglo doći podizanjem nivoa znanja kod novinara u vezi sa navedenim problemima, dok bi na javnotužilačkoj strani trebalo da se nastavi edukacija javnih tužilaca i zamenika u pravcu daljeg podizanja svesti o značaju postupanja u predmetima gde su novinari oštećeni, tj. žrtve ugrožavanja bezbednosti.“
Babić: Tužilaštvo ne razume novinarsku profesiju
Novinarska udruženja i stručnjaci za medijsko pravo ovaj problem vide drugačije.
„Jedan od većih problema predstavlja usko tumačenje pojedinih krivičnih dela, pre svega ugrožavanje sigurnosti. Pod tim se podrazumevaju samo slučajevi direktne pretnje. Kad donosi odluku da li da pokrene određeni postupak kod tog krivičnog dela, tužilaštvo gleda da li je pretnja direktna i da li je ostvariva. Dešavali su se slučajevi kad je ta pretnja izrečena u kondicionalu i tada tužilaštvo smatra da nema krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti. Mi stalno insistiramo da je to pogrešno. Nama se kao veliki problem čini to nerazumevanje novinarske profesije. Jer, novinari se i te kako osećaju ugroženi u situacijama kad im neko preti iako to nije direktna pretnja ’ubiću te’, nego ’trebalo bi te ubiti’, na primer. Stalno ističemo kontekst i kako to utiče na novinare, na sam na njihov rad, ali i, generalno, na slobodu izražavanja“, objašnjava Marija Babić, pravnica NUNS-a, za Cenzolovku.
Zašto tužilaštvo to ne prihvata?
„Uglavnom se pozivaju na tužilačku i sudsku praksu. Ako bi tužilaštvo i krenulo sa tim slučajevima dalje u sudski postupak, verovatno bi na kraju došlo do oslobađajuće sudske presude. To je širi problem na kome bi u budućnosti trebalo da radimo sa sudijama i tužiocima. To je, dakle, problem ukupne sudske prakse i tumačenja svih aktera, a ne samo tužilaca.“
Prebacivanje odgovornosti sa jednih na druge i različita tumačenja istih podataka dok raste broj ugrožavanja bezbednosti novinara pratite u sledećim epizodama.
TUŽILAŠTVO: 316 PREDMETA ZA PET GODINA
Cenzolovka je od zamenika republičkog javnog tužioca Branka Stamenkovića dobila najnovije zbirne podatke o ukupnom broju predmeta koje je tužilaštvo, na osnovu krivičnih prijava i izveštaja, formiralo od januara 2016. do kraja juna 2021. godine.
* 316 ukupno formiranih predmeta
* 188 konačnih odluka (59,49% od ukupnog broja)
* 137 predmeta odbačeno u tužilaštvu jer nisu ispunjavali zakonske uslove da se slučaj goni po službenoj dužnosti (73 odbačene krivične, 2 odbačena jer je počinilac maloletnik, 62 službene beleške)
* 179 predmeta ispunjavalo je zakonske uslove, postojala je osnovana sumnja da je izvršeno krivično delo na štetu novinara
* 57 učinilaca ostalo je nepoznato i pored istražnih radnji
* 35 predmeta u statusu da je pokrenut zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja
* 29 osuđujućih presuda, 28 pravosnažnih
* 14 izvršilaca se nagodilo i primenjen je princip oportuniteta, a u 3 predmeta je primenjen institut odlaganja krivičnog gonjenja
* 4 optužna akta tužilaštva odbio je sud
* 3 oslobađajuće presude
* 1 zamolnica za međunarodnu pravnu pomoć
PROČITAJTE I:
