Argentinska fektčekerka: Policija pronašla prodavce lažnog leka zahvaljujući našim otkrićima

Da li ovaj slučaj menja nešto kada je u pitanju fektčeking tokom pandemije kovida 19, jer svedoci smo da postoji mnogo onih koji prodaju i promovišu „čudotvorne lekove“ i protiv kovida 19 i drugih bolesti?

 Nadamo se da je ovo istraživanje pomoglo da se pokaže kako dezinformacije, pored toga što mogu biti neverovatno štetne, za neke predstavljaju  unosan biznis. Ova istraga pokazuje i da, kada krenemo da “kopamo duboko”, provera činjenica može da izazove reakcije vlasti sa konkretnim efektima. Ovo će definitivno poslati poruku onima koji prodaju i promovišu lažne lekove. Njihov sistem prodaje mogao bi se zakomplikovati, a to takođe znači da ćemo morati da “fino naštelujemo” svoje alate kako bismo ih držali na radaru, jer će oni sigurno pronaći drugi način za širenje dezinformacija.

Da li je policija kontaktirala sa vama u vezi sa ovim slučajem, odnosno da li su sproveli istragu na osnovu vašeg članka? I šta je do sada pokazala policijska istraga? Šta su otkrili i zašto mislite da su uopšte vodili ovu istragu?

Savezni sudija Arijel Liho sproveo je istragu protiv grupe ljudi koji prodaju i promovišu hlor dioksid, uključujući nemačkog pseudonaučnika Andreasa Ludviga Kalkera. Tokom istrage pozvali smo sudiju kako bismo imali više informacija i upoznali ga sa našim istraživanjem. Nakon objavljivanja članka, kako bismo doprineli istrazi, dostavili smo mu spisak identifikovanih prodavaca sa kojima smo kontaktirali. Upravo zahvaljujući našem radu policija je u 13 racija pronašla hlor dioksid. Savezni sud broj četiri, za koji je nadležan sudija Liho, obavestio nas je da su kuće pretresane u osam provincija. Na meti dosadašnje istrage je 19 optuženih, uključujući Kalkera i Garsiju, „biskupa“ koji je promovisao hlor dioksid u ime „Crkve zdravlja i isceljenja Genesis II“. U raciji na Garsiju zaplenjeni su hlor dioksid namenjen za komercijalnu upotrebu i zbirka nacističkih simbola. Kada sam komunicirala sa „biskupom“ putem mejla ponudio mi je svoj „sakrament“ (kako je nazvao hlor dioksid). U ostalim racijama, zaplenjeni su i MMS (magični mineralni rastvor), natrijum hlorit, limunska kiselina, „DMSO“ (dimetil sulfoksid), precizne vage, ploče sa etiketama proizvoda, zlatnici i velike sume novca.

Koliko vam je bilo teško da dođete do svih informacija i na kakve  prepreke ste nailazili?

Najpre smo počeli sa praćenjem određenih grupa na Fejsbuku. Najteži deo monitoringa bila nam je identifikacija specijalnog jezika koji oni koriste kako bi izbegli algoritam platforme. Zato smo morali da naučimo kojim se to kodovima služe kako bismo pronašli objave koje se nisu pojavljivale jednostavnom pretragom. U isto vreme morali smo da budemo brzi sa radom na grupama gde se nisu koristili ovi kodovi, jer su te grupe i Fejsbuk stranice brisane veoma brzo. Zbog toga smo na početku istraživanja izgubili prve na koje smo naišli i nismo stigli da sačuvamo ni fotografije objava na kojima se prodavala ili promovisala ova supstanca. Kada smo naučili lekciju počeli smo da čuvamo sve što smo pronašli kako ne bismo izgubili kontakte, brojeve mobilnih telefona i mejlove onih koji su jedni drugima preporučivali da kupe hlor dioksid. Za mene je bio izazov i to što sam morala da se, kako bih došla do informacija, predstavljam kao potencijalni kupac hlor dioksida. Nabavili smo lažni broj mobilnog telefona da moji lični podaci ne bi bili otkriveni. To nije način rada na koji sam navikla, jer se kao novinarka uvek predstavim pre nego što stupim s nekim u kontakt. I u članku smo objasnili da smo morali da radimo na ovaj način kako bismo došli do informacija.

Ovi “lekovi” prodavali su se na Vocapu, Telegramu, Fejsbuku, a čak su održavani i kursevi putem aplikacije Zum. Dakle, ovde se i bukvalno radi o biznisu. Koliko je to štetno?

Izuzetno štetno. Glavni problem ove vrste dezinformacija je to što posledice za korisnike tih proizvoda mogu biti smrtonosne. Postoji veliki broj onih koji, bez obzira na to da li zaista veruju u čudotvornost hlor dioksida, na njemu i te kako zarađuju. Istraživanja naše organizacije su se, do pojave korone, odnosila uglavnom na političke dezinformacije, ali smo tokom pandemije zaključili da one koje su vezane za virus korona mogu direktno da utiču na nečiji život. Postoji mnogo onih koji u trenutku očaja i straha, poput situacije kada se zaraze koronom, mogu biti žrtve prevare i ne mogu da procene moguće posledice. I nije u pitanju samo hlor dioksid. Tokom pandemije pojavili su se i drugi “čarobni lekovi”, koji možda ne ugrožavaju nečiji život pa se čini bezopasnim, ali je osnovni problem u promociji tih „lekova“, čija efikasnost nije naučno utemeljena. Time se podriva poverenje u nauku, a posledice mogu biti dugoročne, nevezano za kovid 19.

Još na samom početku pandemije Politifact je pisao o hlor dioksidu i o tome zašto ne bi trebalo da se koristi u lečenje korone. Uprkos tome prodavalo ga je i promovisalo nekoliko ljudi, među njima čak i poznate ličnosti. Kako to komentarišete i verujete li da će ovaj slučaj osvestiti mnoge da shvate da ne treba da koriste baš sve što je negde promovisano?

Mislim da je cilj nas fektčekera da pokažemo kakve sve dezinformacije kruže i da upozorimo ljude kada se u javnost iznesu neosnovane tvrdnje. Nije glavni problem u tome što pojedini dezinformatori na tome profitiraju, već u tome što ljudi, možda u očajanju, odlučuju da u sve to poveruju. Problem je i to što postoji mogućnost da u bliskoj budućnosti dođe do nestašice proverenih lekova, pa se ponovo mogu pojaviti lažni.

Postoji li uopšte način da se zaustave ljudi poput Kalkera i „biskupa“? Šta je sa slavnim ličnostima?

Mislim da postoji. Ključ je u istraživanju i iznošenju dokaza da se radi o dezinformaciji i o tome na koji način njihove mreže funkcionišu. Ovo je tek vrh ledenog brega. Publika koja nas prati verovatno je svesnija problema dezinformacija, pa nastojimo da dopremo i do onih drugih. Smatramo da što više prepreka imaju dezinformatori, to bolje. Primer za to je slučaj Vivijane Kanose, ovdašnje novinarke i televizijske voditeljke. Ona je u avgustu prošle godine promovisala hlor dioksid i rekla da je supstancu popila uživo na televiziji. To se desilo nekoliko dana nakon što ju je promovisala na svom Tviter nalogu i dan pošto je Nacionalna uprava za lekove, hranu i medicinska sredstva (ANMAT) saopštila da hlor dioksid može biti veoma toksičan za ljude. Nakon što je to učinila, od Nacionalnog komunikacijskog entiteta (ENACOM) stigla joj je kazna. Dakle, nismo sigurni da će ih naš rad naterati da prestanu da šire takve informacije, ali im svakako postavlja određene prepreke.

Kakva je bila reakcija javnosti kada ste objavili ovaj članak? Da li ste vi ili vaše kolege pretpeli neke napade ili pretnje? 

Bili smo spremni da nas oni koje prijavljujemo napadnu, ali to se nije dogodilo. Ipak, na društvenim mrežama dobili smo mnogo negativnih komentara od onih koji podržavaju promovisanje hlor dioksida. Napadali su nas govoreći da branimo određene interese, a da su se oni na ličnom primeru uverili u čudotvorstvo ove supstance, što očigledno nije naučni odgovor. Zbog nekih drugih istraživanja napadala nas je na društvenim mrežama internacionalna organizacija “Doctors from the Truth”, koja negira postojanje pandemije i širi neistine kako bi promovisala lažne lekove. Jednom prilikom pozvali smo Veroniku Resiju, još jednu TV voditeljku, koja je, između ostalog, rekla da bi 99,98% ljudi moglo da „preleži korona virus bez vakcinacije“. Želeli smo da za našu emisiju „Dezinformatori“ čujemo i njenu stranu priče. Onda je ona na Tviteru objavila tu privatnu poruku, što je potom izazvalo veliki talas napada na nas na društvenim mrežama.

Živimo na suprotnim stranama sveta. Ne možemo, a da ne spomenemo situaciju u Brazilu, u kome vlada, kako izveštavaju svetske agencije, privremeno zabranjuje tamošnjim medijima moderiranje i uklanjanje sadržaja na društvenim mrežama – od dezinformacija o kovidu 19 do objava o predstojećim predsedničkim izborima. Da li ste vi imali takve probleme u svojoj zemlji? Kako je biti novinar fektčeker u Argentini?

Vlada u Argentini ima problem s medijima uopšte; od načina na koji  plasiraju informacije do odugovlačenja sa slanjem odgovora po zakonu o pristupu informacijama od javnog značaja, ali nema i direktnih pretnji fektčekerima ili novinarima. Imamo slobodu govora, ali se, naravno, ponekad vlastima ne sviđa ono što pišemo. Oni nam to kažu, ali to je uvek u okviru demokratskih pravila. Zbog aktuelnih političkih podela u zemlji, obraćaju nam se političari sa svih strana političkog spektra, ponekad nas i kritikuju. Ipak, kritičari igraju po demokratskim pravilima, što se ne dešava često u drugim zemljama. Ne cenzurišu nas niti nam prete. U našem demokratskom sistemu ima mnogo nedostataka, pristup informacijama nije uvek onakav kakav bi trebalo da bude, ali ne osećam da sam u opasnosti.