EN
U emisiji su korišćeni razni argumenti kako bi se pokazalo da prijavljivanje silovanja i seksualnog uznemiravanja ima za cilj „rušenje Srbije”. Narativi koje je koristio Dušan Savić su nedopustivi jer mogu da doprinosu društvenoj osudi i sekundarnoj viktimizaciji žrtava seksualnog nasilja i time obeshrabruju one koji su preživeli seksualno nasilje da to i prijave.
Nije prvi put da televizija sa nacionalnom frekvencijom učestvuje u sekundarnoj viktimizaciji onih koji su prijavili seksualno nasilje, širenju govora mržnje i mizoginije.
Najvidljiviji primer predstavlja izveštavanje medija nakon što je glumica i rediteljka Danijela Štajnfeld u Višem javnom tužilaštvu izjavila da ju je silovao njen tadašnji kolega Branislav Lečić. TV Happy, Srpski telegraf i Alo, izveštavali su na veoma senzacionalistički način, prebacujući krivicu na onu koja je prijavila silovanje i širili teorije zavere i time doprinosili sekundarnoj viktimizaciji osobe koja je podnela optužbu za silovanje.
Napominjemo da je ovakvom vrstom izveštavanja emiter prekršio više odredbi iz pravilnika o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga, a pre svega odredbu iz člana 26 u kome se eksplicitno kaže da je prilikom informisanja o nasilju ili tragičnom događaju pružalac medijske usluge dužan da to čini na način kojim se neće povrediti dostojanstvo ličnosti žrtve nasilja ili tragičnog događaja ili njoj bliskog lica, a naročito na način kojim se ona neće izložiti ponovnoj patnji.
S obzirom na to da živimo u patrijahalnom i tradicionalnom društvu, društvu koje ćuti na mizogino ponašanje, progovoriti o seksualnom nasilju zahteva izuzetnu hrabrost.
Samim tim, mediji koji izveštavaju o seksualnom nasilju trebalo bi da budu upoznati sa prirodom traume i da izveštavaju bez seksizma, predrasuda i senzacionalizma.
Takođe, trebalo bi da izveštavaju objektivno i da pruže prostor u kome će se žrtve seksualnog nasilja osetiti bezbedno da govore o svom iskustvu.
Netačno izveštavanje i neosetljivost prema žrtvama može doprineti njihovoj retraumatizaciji, a pružajući siguran prostor jednoj žrtvi, ohabriće i druge da progovore o svojim traumama.
Način na koji mediji izveštavaju o seksualnom nasilju utiče na oblikovanje uverenja javnosti o ovojtemi i može rezultirati značajnim posledicama po pojedince i društvo u celini. Zato je važno da mediji zapamte da imaju i etičku odgovornosti kada izveštavaju o seksualnom nasilju i da bi trebalo da pruže bezbedan prostor da se o ovakvim temama govori bez predrasuda i osuda, čime bi se doprinelo podizanju svesti i rešavanju društvenog problema.
Pozivamo REM da preduzmne sve mere definisane zakonom i podzakoskim aktima koje su im na raspolaganju u ovom slučaju.
Ovo saopštenje zajednički potpisuju:
Institut za medije i različitost – Zapadni Balkan
Autonomni ženski centar (AŽC)
BeFem
IRIDA
Impuls Tutin
Jovana Gligorijević, novinarka
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS)
Udruženje Fenomena
Ženska solidarnost
Inicijativa Verujem TI
