Novinari Marija Resa i Dmitrij Muratov dobitnici Nobelove nagrade za mir

Švedska kraljevska akademija je saopštila da su nagradu dobili za istraživačko izveštavanja na Filipinima i u Rusiji, gde su „radili na zaštiti slobode izražavanja“.

„Oni su predstavnici svih novinara koji brane taj ideal u svetu gde se demokratija i sloboda medija suočavaju sa sve nepovoljnijim uslovima“, rekla je predsednica Norveškog Nobelovog komiteta Berit Reis-Andersen u Oslu.

U obrazloženju se kaže da Resa „koristi slobodu izražavanja kako bi razotkrila zloupotrebu moći, upotrebu nasilja i rastući autoritarizam u svojoj rodnoj zemlji, na Filipinima“.

BREAKING NEWS:
The Norwegian Nobel Committee has decided to award the 2021 Nobel Peace Prize to Maria Ressa and Dmitry Muratov for their efforts to safeguard freedom of expression, which is a precondition for democracy and lasting peace.#NobelPrize #NobelPeacePrize pic.twitter.com/KHeGG9YOTT

— The Nobel Prize (@NobelPrize) October 8, 2021

Podseća se da je ona 2012. godine bila suosnivač kompanije za digitalne medijie „Rappler“, koja se bavi istraživačkim novinarstvom i koja se fokusirala na režim predsednika Rodriga Dutertea i njegovu kontroverznu kampanju protiv droge.

„Dodela Nobelove nagrade za mir novinarima dokazuje da ništa nije moguće bez činjenica. Svet bez činjenica znači svet bez istine i poverenja“, rekla je Marija Resa.

Kritičarka filipinskog predsednika rekla je da je doživela šok kada je čula objavljivanje nagrade i istakla da će „Rappler“ nastaviti da radi kao dosad.

„Ovo je najbolje vreme da se bude novinar. Periodi kada je najopasnije su periodi kada je najvažnije“, rekla je Resa.

Marija Resa i „Rappler“ su bili na meti više sudskih gonjenja i istraga posle objavljivanja kritičnih tekstova prema politici predsednika Dutertea, posebno prema njegovom ratu protiv droge.

„Za manje od dve godine filipinska vlada je za mene izdala deset naloga za hapšenje, to je dosta ozbiljno u nekim trenucima. Moramo da nastavimo da držimo upaljeno svetlo“, rekla je Resa.

Bivša dopisnica CNN-a je danas na uslovnoj slobodi dok čeka presudu u žalbenom postupku za slučaj klevete. Ona je u aprilu dobila nagradu za slobodu medija koju dodeljuje Unesko u znak priznanja za njenu „neumornu borbu za slobodu izražavanja“.

Muratov je 1993. bio jedan od osnivača nezavisnog lista „Nova gazeta“, a u obrazloženju se navodi da decenijama brani slobodu govora u Rusiji „pod sve izazovnijim uslovima“.

Dodaje se da su novinarstvo zasnovano na činjenicama i profesionalni integritet učinili „Novu gazetu“ važnim izvorom informacija „o cenzuriranim aspektima ruskog društva koje retko spominju drugi mediji“. Od početka rada, ubijeno je šest novinara „Nove gazete“, ali uprkos tome, kao i pretnjama, „glavni urednik Muratov nije odustao od nezavisnosti lista i dosledno je branio prava novinara“.

Muratov je rekao da posvećuje svoju nagradu listu, čiji je glavni urednik i kolegama ubijenim u obavljanju svog posla.

„Ovo nije moja lična zasluga, zasluga je Nove gazete, zasluga je onih koji su umrli braneći prava ljudi na slobodu izražavanja“, rekao je Muratov, prenela je ruska novinska agencija TASS.

On je naveo imena šest novinara i saradnika lista koji su ubijeni, među kojima i Ana Politkovska.

„Pošto nisu više sa nama (Nobelov komitet) je očigledno odlučio da ja to kažem celom svetu. Eto istine, ovo je za njih“, rekao je Muratov.

Poslednjih godina list objavljuje istrage o delovanju ruskih paravojnih grupa ili progonu seksualnih manjiha u Čečeniji.

Fondacija Nobel je saopštila da je ukupno 329 kandidata bilo predloženo za ovogodišnju Nobelovu nagradu za mir. Tu nagradu je prošle godine dobio Svetski program za hranu Ujedinjenih nacija.

Nagrada za mir dodeljuje se u Oslu za razliku od ostalih Nobelovih nagrada koje se dodeljuju u Stokholmu, a tradicionalno se uručuje 10. decembra na dan smrti osnivača nagrade, švedskog naučnika i industrijalca Alfreda Nobela (1833-1896), pronalazača dinamita.

Sezona Nobela počela je u ponedeljak saopštavanjem dobitnika Nobelove nagrade za medicinu. Ovogodišnji dobitnici su američki naučnici Dejvid Džulijus i Ardem Pataputijan za otkrića receptora temperature i dodira.

U utorak je saopšten dobitnik Nobelove nagrade za fiziku, to su Sukuro Manabe, Klaus Haselman i Đorđo Parizi. Nagradjeni su „za revolucionarni doprinos razumevanju složenih fizičkih sistema“.

U sredu je Nobelova nagrada za hemiju dodeljena nemačkom naučniku Bendžaminu Listu i škotskom naučniku Dejvidu Makmilanu „za razvoj asimetrične organokatalize“.

U četvrtak je Nobelovu nagradu za književnost dobio Abdulrazak Gurna, koji je nagradjen za „empatični i beskompromisni prikaz posledica kolonijalizma i sudbine izbeglica zarobljenih između kultura i kontinenata“.

Sezona Nobela biće završena u ponedeljak saopštavanjem laureata nagrade za ekonomiju.

Nobelova nagrada se sastoji od zlatne medalje, diplome i čeka na devet miliona kruna (oko milion evra), a novčani iznos nagrade se deli ako ima više laureata u jednoj disciplini.