EN
Tokom prošle decenije došlo je do alarmantnog porasta rodno zasnovanog nasilja na političkom i medijskom polju, posebno u onlajn sferi, tako da nasilje nad novinarkama i političarkama predstavlja sve veći izazov u zemljama članicama Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), kao i u svetu.
Stereotipna očekivanja muškaraca da veruju da treba da kontrolišu javnu sferu i da žena sa uticajem podriva identitet muškarca i njegovu ulogu u društvu dovode do toga da se novinarke i političarke suočavaju sa fizičkim, seksualnim, psihičkim i ekonomskim zlostavljanjem.
Rezultati globalne ankete novinara iz 2020, koju su sproveli Međunarodni centar za novinare i UNESCO, pokazuju da je 73 odsto ispitanica izjavilo da su doživele nasilje u onlajn sferi, a u 20 odsto slučajeva žene su prijavile da su bile uživo zlostavljane nakon napada na internetu. Prema podacima Reportera bez granica, broj pritvorenih novinarki je od decembra 2019. do decembra 2020. porastao za 35 odsto, dok je ukupan broj privedenih novinara približno isti kao i prethodnih godina.
Debata pod nazivom „Rastuća kriza”, koja je okupila stručnjake iz oblasti rodne ravnopravnosti i predstavnike Parlamentarne skupštine OEBS-a, donela je i niz preporuka o tome kako bolje oblikovati politike i institucije koje su u skladu sa ljudskim pravima i procedure za borbu protiv rodno zasnovanog nasilja u oblasti novinarstva i politike, koje imaju razumevanje za položaj žena.
Patrijarhalne vrednosti razorne za rodnu ravnopravnost
Dr Hedi Fraj, specijalna predstavnica za rodna pitanja Parlamentarne skupštine OEBS-a, koja je i autorka izveštaja za rodna pitanja za 2021. godinu „Nasilje nad političarkama i novinarkama: Rastuća kriza”, istakla je da broj napada na novinarke i političarke u poslednjih 10 godina raste i da su tome doprineli demokratsko nazadovanje i porast autoritarnosti u državama, prelazak sa tradicionalnih na nove medijske poslovne modele, kao i ekonomski i društveni uticaj pandemije kovida 19.
Pored toga, postojeće patrijarhalne vrednosti imaju razorne efekte na rodnu ravnopravnost, podsticanje mizoginije i netolerancije prema ženama u javnom životu, sa ciljem da stvore podele i strah.
29 odsto novinarki želi da napusti profesiju, a 30 odsto njih ne izveštava o temama koje su bitne za zajednicu zbog straha da će biti napadnute (dr Hedi Fraj)
Ona je iznela podatke da 29 odsto novinarki želi da napusti profesiju, a da 30 odsto njih ne izveštava o temama koje su bitne za zajednicu zbog straha da će biti napadnute.
Fraj je upozorila da veliki broj napada na novinarke dolazi od parlamentaraca, što ne doprinosi demokratizaciji društva.
„Slobodno i bezbedno učešće novinara i političara – i žena i muškaraca – u svojim oblastima od suštinskog je značaja za zdravlje svake demokratije. Posebno je nezavisno novinarstvo, zasnovano na činjenicama, ključno za borbu protiv dezinformacija koje štete demokratskim idealima”, navodi se u dokumentima OEBS-a.
Prema mišljenju Rumbidzai Kandavasvika-Nhundu, više savetnice za demokratiju i inkluziju sa Međunarodnog instituta za demokratiju i izbornu pomoć, ključni problem kada je bezbednost novinarki i političarki u pitanju jeste to što je u javnom prostoru glas muškaraca dominantan i što se moć kod žena percipira kao nešto što im je dato, a ne kao demokratska vrednost na koju one imaju pravo.
„Dokle god se svest ne promeni, naš uticaj će biti ograničen. Ovaj problem neće nestati sa evolucijom, već su potrebne konkretne mere”, zaključila je viša savetnica.
Internet – prostor za onlajn nasilje nad ženama
Učesnici sastanka su istakli da internet i društvene mreže često omogućavaju da novi oblici onlajn nasilja nad ženama postanu široko rasprostranjeni.
Stereotipna očekivanja muškaraca da treba da kontrolišu javnu sferu i da žena sa uticajem podriva njihov identitet i ulogu u društvu dovode do toga da se novinarke i političarke suočavaju sa fizičkim, seksualnim, psihičkim i ekonomskim zlostavljanjem
Pokušava se da se ovaj rastući oblik nasilja nad ženama spreči zakonima, kao što su zakoni o govoru mržnje, smernicama zakonodavaca o tome kako da reaguju kada žene prijave nasilje na mreži, te ispitivanjem uloge i odgovornosti društvenih mreža u borbi protiv ove mržnje.
Društveni pokreti, kao što je pokret #MeToo, postali su moćni pokretači globalne i nacionalne akcije da se unapredi rodna ravnopravnost i dopre do široke publike, što zahteva snažnu akciju protiv seksualnog uznemiravanja, nasilja i zlostavljanja. Kao rezultat toga, mišljenje da su seksističke primedbe ili uznemiravanje „deo radnog mesta“ više nije prihvatljivo, a mnoge žene i muškarci zahtevaju promene u oblastima medija i politike.
Pravo žena da učestvuju u javnom životu je međunarodno priznato ljudsko pravo. Ministarski savet OEBS-a usvojio je 2018. dve značajne odluke o nasilju nad ženama, a posebno u vezi sa novinarkama.
OEBS je u okviru kampanje za bezbednost novinarki pokrenuo novi Resurs vodič koji daje predloge državnim i nedržavnim akterima da zaštite bezbednost novinarki na internetu.
