EN
U Srbiji, uz ove glavne svetske, razlog je i to što već 20 godina nemamo fabriku koja proizvodi roto papir, te su sve štamparije primorane da ga uvoze. Ovakvo poskupljenje neminovno će dovesti i do povećanja cena štampanih medija, pojedini su već poskupeli, neki se štampaju na roze papiru, a posledica bi moglo da bude i smanjenje tiraža.
„U januaru je roto hartija mogla da se kupi za 480 evra po toni i tako je bilo do polovine godine, da bi sada dostigla 860 evra po toni. Osnovni razlog za to je nedostatak otpadnog novinskog papira kod svih proizvođača, a on je osnovna sirovina za proizvodnju novog papira“, kaže za Danas Branko Vojvodić, komercijalni direktor štamparije Borba.
Zbog toga je, napominje on, i slovenačka fabrika Krško u jednom trenutku zaustavila proizvodnju i pokrenula je tek pre nekih 15 do 20 dana, sa skromnim količinama i nestabilnom perspektivom jer nemaju osnovnu sirovinu.
„Drugi veliki razlog poskupljenja papira je cena svih energenata, a treća poskupljenje prevoza, opet zbog energije. Cene pojedinih relacija su skočile i po 30 do 40 odsto i kada se sve sabere to je tih 80 odsto poskupljenja od početka godine“, ističe naš sagovornik.
Vojvodić kaže da će cene biti ovakve sigurno u prvom tromesečju 2022, dok bi tek od aprila moglo da dođe do nekog umirenja ili eventualno malog pada.
On kaže da je svuda u svetu situacija takva, nestašica papira i samim tim veće cene su i u u Španiji, Norveškoj, Austriji, Sloveniji, jer svi imaju isti problem. Vojvodić podseća da je poslednja fabrika koja je kod nas proizvodila novinski papir bila Matroz, koji je 2002. ili 2003. ugašen.
„I roto hartija kao i sve vrste hartija uvozimo, jer nemamo našu fabriku. Imamo ambalažere, one koji proizvode ambalažu, ali ne i one koji proizvode hartiju. Tako da se sve uvozi, od papira, hemije, boje, ploča, mašina, delova“, ističe Branko Vojvodić.
Globalni disbalans u proizvodnji hartije se nazirao još pre nekoliko godina i već tada se očekivalo da će veći teret nestabilnosti da podnesu potrošači roto i grafičkog papira. Ta proizvodnja je tehnološki zahtevnija i manje profitabilna u odnosu na izradu ambalažne hartije i kartona, čime se bavi i više fabrika.
Nekoliko njih posluje i u Srbiji, ali čak ni one koje su nekada uz kartone proizvodile i novinsku hartiju, sada su orijentisane isključivo na ambalažu i kartonski program. Za sirovinu se uz celulozu, najvećim delom koristi stara hartija koja se reciklira, ali je i toga nedovoljno na globalnom tržištu.
Stručnjaci smatraju da bi jedino nekada velika fabrika roto papira sa ovih prostora, Matroz iz Sremske Mitrovice, ili takođe zatvorena Lepenka, možda mogle da uz angažovanje države pokrenu proizvodnju. Razlog više za to je što ni u zemlji ni u okruženju ne postoji nijedan proizvođač roto papira, proizvoda koji se nekada smatrao strateškim.
Tvrde da fabrike čak i stalnim kupcima već ograničavaju količine, da cene „divljaju“, a svaka sledeća isporuka je skuplja. Čak i kada se dobije potvrda porudžbine za narednu godinu, rok isporuke je dug a često ni cena nije utvrđena.
Skoro je izvesno da većina velikih potrošača neće moći da dobije potrebne količine, već se očekuje da fabrike odrede kvote za narednu godinu.
Novine – izuzetno jeftina roba
Branko Vojvodić kaže da dnevna štampa u Srbiji košta od 30 do 60 dinara i da su novine „izuzetno jeftina roba“.
„Oni koji nemaju druge izvore finansiranja moraće da dižu cenu, padaće tiraži, a neki će pregurati. To je neminovno“, napominje Vojvodić.
