Hronologija pravosudnog iživljavanja

Kao da niko nije u potpunosti verovao novinaru portala Žig Info Milanu Jovanoviću kada je mesecima govorio u raznoraznim intervjuima da neće doživeti kraj pravosudnog procesa u slučaju paljenja njegove kuće. Nije sve delovalo tako crno, a onda je tokom večeri 24. decembra 2021, poput udbaške bombe ispod prozora, eksplodirala vest da je Apelacioni sud ukinuo prvostepenu presudu u kojoj su Dragoljub Simonović, Vladimir Mihailović i Aleksandar Marinković osuđeni na ukupno 12 i po godina zatvora za paljenje Jovanovićeve kuće u Grockoj. Takva odluka Apelacionog suda doneta je iz navodnih proceduralnih razloga izrečenih u samoj presudi. Uoči zaključenja ovog teksta zakazano je ponovljeno suđenje Simonoviću, Marinkoviću i Mihajloviću za 24. februar.

U danima kada je dospela informacija o odluci Apelacionog suda, javnost se ustalasala da pruži podršku i izraze solidarnost prema čoveku koji se već tri godine poteže po sudnicama tražeći pravdu. Naravno, novinarska udruženja i medijske asocijacije su izražavale duboku zabrinutost, pošto navodno nikome nije bilo jasno kako je tako nešto moglo da se desi, budući da je ovaj proces imao popriličnu medijsku pažnju. Polako je počela da se opravdava sumnja da će ovaj slučaj početi da izgleda poput onog za ubistvo vlasnika Dnevnog telegrafa Slavka Ćuruvije. Eksponenti državnog aparata pohrlili da učine sve što je u njihovoj moći ne bi li održali kontrolu nad situacijom, poznatijom u pi-ar krugovima kao „damage control“, odnosno kontrola štete.

Veran Matić, nekadašnji direktor i glavni i odgovorni urednik televizije B92, a sada izvršni direktor Asocijacije nezavisnih elektronskih medija i predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara u Srbiji, zapretio da će izaći iz Vladine Radne grupe za bezbednost novinara, ako se ne sakupe sredstva za obnovu kuće u Grockoj, kao i ukoliko se Jovanoviću ne vrati policijsko obezbeđenje koje mu je oduzeto početkom avgusta prošle godine. Ubrzo zatim, pred sam kraj 2021, oglasio se i zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić koji je izjavio da je Grad Beograd uplatio 1,5 miliona dinara za obnovu Jovanovićevog doma.

Lomača za slobodu javne reči 

„Smatramo da bilo kakav pritisak na novinare nije dopustiv i imamo i neku vrstu moralne obaveze da učestvujemo u obnovi te kuće, jer je, na žalost, optuženi za paljenje te kuće bio lokalni funkcioner (predsednik opštine Grocka Simonović, prim. nov.)“, kazao je Vesić.

Moralna obaveza značila je, valjda, stid zbog toga što funkcioner Srpske napredne stranke i gradonačelnik angažuje bitange da novinaru zapale kuću, opasno ugrožavajući živote njega i njegove supruge.

Odmah iza njega i sadašnji predsednik opštine Grocka Dragan Pantelić, koji takođe nastavlja da sprovodi pritisak nad portalom ŽIG info, rekao je da grad Beograd i opština Grocka podržavaju „slobodan rad medija i oštro osuđuju bilo kakav pritisak na medije i novinare ko god ga vršio“, pa je ta beogradska opština uplatila dodatni iznos od 300.000 dinara.

„Kako je za uništavanje kuće novinara Jovanavića optužen bivši funkcioner gradske opštine Grocka imamo moralnu obavezu da pomognemo obnovu njegove kuće“, ponovio je Pantelić.

Ni iz sveta nije izostalo pokazivanje iznenađenosti zbog ovakvog delovanja srbijanskog pravosuđa, Reporteri bez granica pozvali su vlasti u Srbiji da hitno organizuju novo suđenje i vrate Jovanoviću policijsku zaštitu. Međutim, za Milana Jovanovića i njegovu suprugu Jelenu Deljanin ovo je samo još jedan novi krug pakla kroz koji će njih dvoje iznova da prolaze.

„Tri godine se mi povlačimo po sudovima i, iskren da budem, ne vidim kraj sudskom postupku. Mislim da ga neću doživeti. (…) Danas je sve moguće, pa pogledajte koliko se vodi sudski postupak za ubistvo Slavka Ćuruvije. Zašto to ne bi mogli da urade sa mnom? Bojim se da do toga ne dođe, ali sve mi ukazuje da će tako biti“, nagovestio je nedavno Jovanović u intervjuu koji je dao za Dosije o medijima.  

Mala pobeda, velika agonija 

Kada je smelo i odlučno sudija Slavko Žugić 23. februara 2021. bivšeg predsednika opštine Grocka Dragoljuba Simonovića, nekadašnjeg direktora Železnice Srbije i istaknutog člana Srpske napredne stranke, osudio na četiri godine i tri meseca zatvora za podstrekivanje na paljenje kuće, ukazala se na trenutak nada, da možda postoji šansa da se novinari u ovoj razvaljenoj državi osećaju, koliko-toliko, ako se sme reći – bolje.

Uz njega je osudio i policajca Vladimira Mihailovića za isto krivično delo na četiri godine zatvora, a Aleksandar Marinković, koji je, zapravo, bacio “Molotovljev koktel” u garažu, a trenutno je u bekstvu, osuđen je na četiri godine i tri meseca kao neposredni izvršilac. Dok je Igora Novakovića koji je takođe učestvovao u lancu podstrekivanja na napad i koji je angažovao Marinkovića, u izdvojenom postupku, sudija Vukadin Brajušković osudio 19. novembra 2021. na četiri godine zatvora.

lako je sudija Žugić u svom obrazloženju presude u februaru naglasio je da je sudio delu počinjenom protiv građanina, a ne novinara Jovanovića, za novinarski esnaf koji je već 30 godina izložen direktnoj i konstantnoj represiji, ova prvostepena odluka bila je u tom trenutku – pobeda.

Tužilac Predrag Milovanović je takođe nakon suđenja izjavio da presuda jeste „mala pobeda institucija, ali da bi trebalo da se sačeka do pravnosnažne presude“.

Žrtve na optuženičkoj klupi

Tri godine je trajala takoreći prvobitna faza ovog pravosudnog maratona. Oni što gledaju sa strane, poput autora ovog teksta, rekli bi da je to u stvari veoma dinamično okončan prvostepeni proces. Ali, gledano očima Milana Jovanovića i Jele Deljanin ovo je bio košmar.

Na konstataciju da je u poređenju sa mnogim nerazjašnjenim, nedovršenim, pa čak i nezapočetim postupcima za zločine nad novinarima u ovoj zemlji, ipak, ovaj slučaj za domaće pravosuđe na neki sumanuti način brz, Jovanović je odgovorio da „sve zavisi sa koje tačke se gleda ta brzina“.

„Za Vas je to možda brzo, ali za mene je to ogroman period. Zašto to da traje tri godine kada može da bude završeno za tri meseca? Ne vidim nijedan razlog. U istražnom postupku su svi dali izjave i priznali su da su izvršili to krivično delo. Čemu to? Sami su pravili opstrukciju sudskog postupka“, rekao je Jovanović u intervjuu za Dosije.

Dovoljno je reći da su oboje tokom svih prethodnih ročišta prolazili kroz traume tokom svedočenja, tokom kojih su ih advokati provocirali i vređali pitanjima koliko su zavesa, goblena, utičnica, kašika i viljuška imali u kući koja im je spaljena. Dovodili su im raznorazne stručnjake koji su tvrdili da “poluspaljene” stvari imaju tržišnu vrednost. Procenjivali da li u izgorelom krevetu može da se spava. U jednom trenutku izgledalo je kao da se sudi Milanu i Jeli što su uopšte živi. Niko nije mogao da ospori razjarenost i osionost okrivljenih u sudnici. Simonović je neretko upadao u reč, dok je Novaković u jednom momentu čak počeo da viče na sudsku stražarku koja mu je samo rekla da stavi masku, budući da vlada epidemija kovida-19. Neki od advokata okrivljenih podsmešljivo su dobacivali ljudima u sudnici. Advokat Simonovića, Ivica Vuković, primera radi, imao je konstantne podsmehljive doskočice, koje Milan u nekim momentima nije mogao da mu prećuti, dok je advokatkinja Mihailovića, Zora Dobričanin, kao po pravilu, kasnila na suđenja, bez pardona, i pitala se „kako može da postoji neko ko ne zna koje mu je marke mobilni telefon ili veš mašina“.

Ranije, dok se suđenje odigravalo u Katanićevoj, pre nego što je premešteno u Palatu pravde, „slučajni prolaznici“ su se našli ispred zgrade Suda i pljeskali optuženom Simonoviću kao znak podrške.

“Sve je ukazivalo na to da oni to rade zajednički i u dogovoru. Opstrukciju sam imao sve vreme. Na samom početku, još 2019, rečeno mi je da ‘mnogo žurim’, pa onda dobijam obaveštenja da su branitelji okrivljenih na godišnjem odmoru, Gostiljac (Viktor, branitelj Dragoljuba Simonoovića, prim. nov.), te advokat Vuković. Međutim, onda smo ušli u jednu sasvim korektnu fazu, a zatim, kako se kraj primicao, počeli smo da dobijamo zahteve za izuzeća. Čim se dobije zahtev za izuzeće bez jakog razloga, to je onda opstrukcija“, konstatovao je sudija Žugić, u februaru, nakon izricanja presude.

Novinarstvo u plamenu

“Verovatno ne postoje reči koje mogu da opišu stanje u kakvom se trenutno nalaze Milan i Jela. Za njihove strahove, sveopštu anksioznost, ali i tugu i žalost za izgubljenim domom i svemu onome što se u njemu nalazilo ne postoji naknada. Za neprospavane noći i zebnju da im se ponovo nešto ne desi samo oni znaju. Milan Jovanović, pre svega, izgubio je svoj dom“, bile su reči sudije Žugića.

I to je ono što je bilo najvažnije tokom sudskog procesa.

„Za sat vremena, Dragoljub Simonović mi je uzeo sve što smo sticali čitavog život. Kako mogu da se vrate uspomene koje je progutao plamen? Kažite, kako biste se osećali da vaši unuci kažu da se plaše da prespavaju kod babe i dede?“, rekao je Jovanović u završnoj reči.

Takođe, tog dana novinarima nešto kasnije rekao je da on prihvata da bude žrtva.

„Žao mi je što mi se ovo dogodilo, ali prihvatam da budem žrtva, s tim da vama mlađima sutra bude bolje u vašem radu, da ne morate da strepite za ono što radite“, poručio je Jovanović okupljenim novinarima.

Nažalost, plamen u kojem je 12. decembra 2018. nestao dom Milana Jovanovića kao da ne može da se ugasi. On i dalje gori pred očima Milana i njegove supruge Jele Deljanin, proždirući poslednje tračke nade da će novinarska profesija u Srbiji biti bezbednija.