Nisam imao niti hteo da imam nečiju zaštitu, jer sam želeo da imam slobodu da idem gde mislim da treba. Već dve godine kasnije, u rata u Avganistanu, to više nije bilo moguće- novinari su postali deo vojske i odbio sam da na taj način izveštavam. Za novinarstvo i čovečanstvo je najvažnije da novinari budu na licu mesta i da istinito izveštavaju,“ kaže za Bermudski trougao Aleksandar Mitić, jedini novinar nekog zapadnog medija koji je sa Kosova i Metohije izveštavao svih 78 dana NATO bombardovanja SR Jugoslavije.
Zahvaljujući njegovim izveštajima za francusku agenciju AFP svet je saznao o civilnim žrtvama u Đakovici i drugim delovima Kosova i o surovosti upotrebe kasetnih bombi u tom ratu, Toni Bler i Bil Klinton su strahovali da će izgubiti propagandnu prednost, a uticajni zagovornici rata su menjali mišljenje.
„Ratni izveštač Pol Votson, dobitnik Pulicera, gađao je pikslom televizor, jer nije mogao da podnese da portparol NATO Džejmi Šej stalno priča drugačije od onog što smo videli na terenu, “ kaže Mitić.
Sa gostom pete epizode Bermudskog trougla razgovaramo o značaju ratnog izveštavanja za potpunu istinu o sukobu, lažnim vestima koje je raskrinkao i propagandnim lekcijama koje su svetske sile naučile iz bombardovanja SRJ, a danas ih primenjuju u komuniciranju sukoba u Ukrajini.
„Ostao sam u Prištini i posle Kumanovskog sporazuma s namerom da izveštavam o etničkom čišćenju koje se potom događalo. Bez obzira što sam izveštavao objektivno, kosovskim Albancima je to bilo problematično. U Hotelu Grand su mi pokazali spisak za odstrel na kome je bilo moje ime, a pošto su već stigle druge kolege iz AFP, odlučio sam tad da napustim Prištinu.“