ENPoslednje mlaćenje slame nedavno je organizovao i finansirao OEBS, pod naslovom „Šest godina privatizacije medija u Srbiji – kako dalje?“. Naravno, bez ozbiljne analize – šta bi dosad?! Najgori deo privatizacije u Srbiji desio se upravo s medijima. Prodavani su kao šloserske firme, iako su izvođ ači privatizacije na vreme upozoreni na fijasko. Tako se su se medija dočepali popovi, moleri, autoprevoznici, pekari, bivši legionari, portiri, knjigovođe… Neke od prodaja su poništene, a neke će tek biti. Neko na pomenutom skupu OEBS-a reče da je „otpor privatizaciji, osim političkih pitanja, uzrokovan i otporima u redakcijama jer je nekima lakše da budu na budž etu nego da uzmu sudbinu u svoje ruke.“ A kako se ta sudbina preuzima kad se pojavi gazda koji je medij kupio zbog iščašenih motiva, iz inata ili stranačkog interesa?! Zašto su čitave redakcija odlazile odmah po privatizaciji? Da li su zapadni trubači normalni kad trube da je „privatizacija uslov za profesionalizaciju medija!!“ Jedan drugi „medijski ekspert“ na istom skupu izjavi da bi političke partije mogle da imaju svoje medije, „ali da ih same plaćaju, a ne poreski obveznici“. Šta to znači u partijskoj državi Srbiji? Ako je tako, pa ko i zašto pokopa Bogoljuba i BK TV? Nakaradne premise proizvode pogrešne zaključke, te stoga nije tačno da su najveći protivnici privatizacije medija političari, već ljudi koji u njima rade, a niko ih ništa ne pita. U nejasnom članu 50 Ustava piše da svako može da osnuje medij. U medijske zakone je uzidan pritisak iz Unije da se svi mediji s kapitalom države moraju prodati. Novi zakon o lokalnoj samoupravi vraća gradovima pravo na lokalni javni servis. Ko je ovde lud, a ko koga pravi ludim? Ako pođemo od toga da je moć medija ravna moći oružja, ko se poigrao neodgovornom rasprodajom oružja bez posebnih uslova za trgovinu: provere porekla kapitala kojim se kupuje medij, obavezom da se kupac bavi ovim ili srodnim poslom, proverom krivičnih i partijskih dosijea kupaca… Jedino rešenje jeste: poništiti sve prodaje, utvrditi posebne uslove, uskladiti propise – pa Jovo nanovo.
Milan Bečejić
