Ovo su iz Crte rekli i predstavnicima EU institucija koje je zanimalo u kojoj meri se poštuju dogovori iz međustranačkog dijaloga i kakva je situacija sa medijima, rekao je Nedeljkov u emisiji Studio Live na N1.
Govoreći o karakteristikama predizborne kampanje u Srbiji do sada, kazao je da je ona “obeležena velikom disproporcijom prisustva u medijima predstavnika vlasti i opozicije”.
“Ono što je nama pre svega glavni nalaz jeste na koji način su institucije zloupotrebljene od strane političkih aktera da bi sebi napravili prednost u odnosu na druge”, rekao je Nedeljkov.
Prema njegovim rečima, institucije se koriste kako bi se vršio pritisak na zaposlene u javnom sektoru, a primaoci socijalne pomoći su bili predmet pritisaka od strane zaposlenih u službama koje treba da ih štite.
Taj proces nije vezan samo za ove izbore, kaže Nedeljkov i dodaje da se u tome ogleda “truljenje sistema”.
Na pitanje imaju li ljudi kome da se obrate zbog pritisaka, kaže da formalno-pravno imaju, ali nemaju poverenje u one koji treba da ih štite.
“Kada govorimo o onima koji su najugroženiji, oni praktično nemaju nikakve opcije”, kaže programski direktor Crte.
On smatra da će institucije početi da rade svoj posao tek kada hiljade, ili čak desetine hiljada ljudi počnu da pričaju o nepravilnostima.
U petak počinje rok od 10 dana tokom kog mediji ne smeju da izveštavaju o aktivnostima funkcionera, a na pitanje ima li taj rok smisla, kaže da je jedna od glavnih karakteristika ove kampanje to što “ne možete da razlučite šta je kampanja a šta aktivnosti javnih funkcionera”.
Nedeljkov očekuje da će se zakon verovatno primenjivati na RTS-u, ali kaže da su “potpuno van zakona” ostavljene one televizije koje imaju najveći uticaj na javno mnjenje, a to su privatne televizije sa nacionalnom frekvencijom.
Upitan o saopštenju opštine Novi Beograd, koja je ukazala na moguće falsifikovanje izjava podrške listi „Ruski manjinski savez – Milena Pavlović, Pavle Bihali Gavrin“, Nedeljkov kaže da to “ozbiljno baca senku na integritet izbornog procesa”.
Podseća da je 2016. godine čak sedam izbornih lista “pokušalo da prevari državu” tako što su falsifikovali izjave podrške, a da je jedna čak i završila na zbirnoj izbornoj listi.
Problem je što institicije svojim nečinjenjem nisu poslale jasnu poruku da će ovo biti kažnjivo, kaže direktor Crte.
“Određeni politički akteri koji očigledno imaju dobru zaleđinu su ostali nekažnjivi i mogu da rade šta im je po volji”, rekao je Nedeljkov, uz ocenu da bi tužilaštvo i policja morali da reaguju jer su u pitnaju krivična dela za koja se goni po službenoj dužnosti.