EN
Zabrana je poslednja u nizu ograničenja koje je islamistička grupa nametnula avganistanskim medijima kako bi ugušila slobodu izražavanja nakon preuzimanja kontrole nad zemljom prošlog avgusta.
Glas Amerike, čije je sedište u Vašingtonu, brzo je osudio talibane zbog ukidanja njihovih programa.
„Tražimo od talibana da preispitaju ovu zabrinjavajuću i nesrećnu odluku“, rekla je vršilac dužnosti direktora VOA Jolanda Lupez u saopštenju od nedelje. „Ograničenja sadržaja koja talibani pokušavaju da nametnu su u suprotnosti sa slobodom izražavanja koju narod Avganistana zaslužuje“, rekla je Lupez.
Američki emiter proizvodi polučasovni bilten vesti na paštu i dariju, dva glavna jezika koja se govore u Avganistanu, pet dana u nedelji za svoje avganistanske partnere, TOLO vesti i Šamšad TV.
Lopez je dodala da „iako smo razočarani i tužni zbog naređenja Talibana našim pridruženim televizijskim partnerima u zemlji, naša posvećenost pružanju činjeničnih informacija narodu Avganistana je ona koju će Glas Amerike nastaviti na televiziji, radiju i internetu na pashtovoa.com i darivoa.com, kao i na društvenim mrežama“.
Šef za jezike u Svetskoj službi Bi-Bi-Sija takođe je pozvao talibane da odmah uklone zabranu svojih vesti.
„BBC-jevi TV bilteni vesti na paštu, persijskom i uzbekistanskom ukinuti su sa emitovanja u Avganistanu, nakon što su talibani naredili našim TV partnerima da uklone međunarodne emitere sa svojih talasa“, potvrdio je Tarik Kafala u saopštenju u nedelju.
„Ovo je zabrinjavajući razvoj događaja u vreme neizvesnosti i turbulencija za narod Avganistana“, rekao je Kafala.
Napomenuo je da „više od šest miliona Avganistanaca svake nedelje prati nezavisno i nepristrasno novinarstvo Bi-Bi-Sija na TV-u i da je ključno da im se u budućnosti ne uskraćuje pristup tome“.
Portparol talibanskog ministarstva za informisanje, upitan za komentare o tome da li su naredili avganistanskim kanalima da uklone međunarodne emitere sa svojih vazdušnih puteva, rekao je za Glas Amerike da će prikupiti informacije i vratiti se.
Domaći i međunarodni kritičari kažu da su se situacija u medijima i sloboda govora u Avganistanu pogoršali pod vlašću Talibana.
Avganistanski novinari su više puta privođeni i bivali izloženi nasilju koje su sprovodile snage bezbednosti. Privremena talibanska vlada izdala je skup „pravila o novinarstvu“, uključujući usaglašenost medija sa tumačenjem islamske doktrine grupe o „uživanju u dobru i zabranjivanju zla“.
U decembru, Reporteri bez granica (RSF) objavili su istraživanje koje pokazuje da je najmanje 40 odsto avganistanskih medija nestalo i da je više od 80 odsto novinarki ostalo bez posla nakon talibanskog preuzimanja zemlje.
Istraživanje je pokazalo da je okruženje za novinare u glavnom gradu Kabulu i ostatku zemlje postalo „izuzetno napeto“. Kritičari kažu da su se uslovi za slobodan rad lokalnih novinara od tada dodatno pogoršali.
Stotine novinara je takođe napustilo Avganistan od avgusta zbog straha od odmazde talibana ili zbog problema povezanih sa bavljenjem profesijom pod novim vladarima.
Više od 6.400 novinara i zaposlenih u medijima izgubilo je posao od 15. avgusta kada su talibani preuzeli kontrolu nad glavnim gradom Avganistana, Kabulom, prema istraživanju RSF.
Zabrana programa Glasa Amerike i Bi-Bi-Sija dolazi pošto su talibani pod povećanim međunarodnim pritiskom i osudom zato što drže zatvorene škole za avganistanske tinejdžerke.
Talibani su ponovo otvorili srednje škole posle zimskog raspusta u sredu, 23. marta, što takođe označava početak školske godine za većinu avganistanskih provincija.
Ali de fakto vlasti su u poslednjem trenutku odlučile da ne dozvoljavaju devojčicama starijim od šestog razreda da se vrate u učionice, navodeći kao razlog nedostatak aranžmana za njih, uključujući školske uniforme, u skladu sa šerijatom ili islamskim zakonom.
Avganistanske aktivistkinje za prava žena i devojke izašle su u subotu na ulice zahtevajući od talibana da ponovo otvore škole za devojčice. Oni su obećali da će pokrenuti talas protesta širom zemlje ako vlasti ne otvore škole za devojčice u roku od nedelju dana.
Međunarodna zajednica još nije priznala talibane kao legitimne vladare Avganistana, navodeći stalnu zabrinutost zbog ljudskih prava, terorizma i nedostatka inkluzivnosti u vladi samo za muškarce u Kabulu.
