EN
Pa tako konstatujem značajnu vest sa manjinskog političkog spektra koja je prošla ispod radara brojnih političara posmatrača i analitičara, očekivano zabavljenih izbornim brojkama i procentima. Činjenica da je ovdašnja hrvatska manjinska zajednica dobila predstavnika u budućem republičkom parlamentu je vest zbog koje su se oglasili hrvatski premijer Plenković i predstavnici tamošnje administracije. Izbor Tomislava Žigmanova, predsednika Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini (DSHV) za poslanika u novom sazivu Skupštine Srbije kao prvog na listi koalicije „Zajedno za Vojvodinu – Vojvođani“ je bitan po nekoliko osnova. Ovakav ishod dodatno relaksira hrvatsko-srpske odnose i šalje dobru poruku za njihovo unapređivanje, koje uključuje pitanje reciprociteta na svim nivoima vlasti na koje ukazuje hrvatski ministar spoljnih poslova. Ulazak Žigmanova u republičku skupštinu olakšava i poziciju srpske manjine u Hrvatskoj i njihovih političkih predstavnika u Saboru. Želim da verujem da će ovaj korak u dobrom smeru doneti novu, konstuktivnu energiju u polje srpsko-hrvatskih odnosa koji mogu dobiti svoj puni zamah.
Povratak opozicije u republički parlament će doneti veću vidljivost problema sa kojima se suočava novinarska i medijska zajednica i koje je potrebno ubrzano rešavati. Prethodni period pokazao je ozbiljan zastoj u reformskim procesima koje predviđa Medijska strategija. Želim da verujem da će povratak opozicije u skupštinske klupe uticati na stvaranje klime koja će pospešiti povratak predstavnika nevladinog sektora u okrnjenu Radnu grupu za bezbednost i zaštitu novinara. Mišljenja sam da je uvek bolje biti za stolom i pregovarati sa predstavnicima vlasti o bitnim pitanjima umesto da se čeka neko bolje vreme koje neće (skoro) doći.
Siguran sam da je formiranje Privremenog nadzornog tela za praćenje medija uticalo da se u predizbornom periodu pojedini mediji otvore i za kritičare vlasti. Verujem da je rad ovog tela i principijelno zagovaranje Radeta Veljanovskog uticalo da medijski uslovi ovoga puta budu nešto bolji i da su bili svojevrsni korektiv za rad Saveta REM-a koji bi trebao da ohrabri i podrži otvorenost medija i nakon izbora.
Neumitno ćemo se uskoro ponovo suočiti sa izmenama i dopunama Krivičnog zakonika koje će nam se vraćati poput bumeranga svaki put kada se suočimo sa primerima iz prakse. Svako malo stižu nam iz Inđije vesti o pretnjama upućenim novinarki portal IN medija Verici Marinčić. I pored prijave Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara i, prema njenim rečima, „izuzetno brzog prijavljivanja, dobro napravljenog lanca i korektnog rada policije“, tužba je odbačena jer je „teško dokazati da tu ima elemenata verbalnog pa i fizičkog nasilja“. Iako su koleginicu Marinčić ovoga puta pozvali iz tužilaštva da dopuni prijavu, ona zbog pređašnjih iskustava nije optimistična u pogledu daljeg razvoja situacije.
Ovo je samo jedan od primera zašto ćemo biti u slepoj ulici sve dok ne dođe do izmena i dopuna Krivičnog zakonika. Ovaj problem moramo prevazići u okolnostima nove političke realnosti koja vraća opoziciju u parlament a nadam se i nevladin sektor u Radnu grupu za bezbednost i zaštitu novinara.
