EN
Veljanovski je na konferenciji za novinare rekao da prelimirani zaključci Privremenog tela pokazuju da bi trebalo promeniti odredbe Zakona o elektronskim medijima u vezi sa funkcionerskom kampanjom, jer se pokazalo da zabrana funkcionerske kampanje nije trajala 10, već osam dana zbog 48 sati predizborne tišine. U svom završnom izveštaju daćemo sugestiju da se taj rok produži, rekao je Veljanovski i dodao da se zaključci tog tela mogu podeliti na period od 1. januara do raspisivanja izbora i od 15. februara, kada su raspisani, do izborne tišine.
U periodu do raspisivanja izbora, naveo je on, izostao je balans u izveštavanju o vlasti i opoziciji, a to važi i za javne servise, komercijalne emitere sa nacionalnom frekvencijom, ali i kablovske kanale N1 i Nova S, na kojima postoji i disbalans u gostovanju političara i među strankama opozicije.
Veljanovski je istakao da je od momenta raspisivanja izbora i poštovanja strožih pravila za pružaoce medijskih usluga vidljiva zastupljenost svih verifikovanih parlamentarnih lista, predsedničkih kandidata, a to je posebno vidljivo u poslednje dve nedelje, iako je izostala debata glavnih aktera. On je ukazao da je neobično da su javni servisi najmanje od svih televizija, komercijalnih i kablovskih, posvetile vremena predsedničkim kandidatima. Veljanovski je naglasio da su poslednjih 15 dana kampanje pokazali kako bi trebalo da izgleda medijska scena, da iako je ranije postojao reciprocitet u zastupljenosti lista i kandidata, sada kada se očekuje epilog izbora, pažnju treba posvetiti tome da pluralizam bude izraženiji.
Legitiman je interes medija, njihovih vlasnika da zarade, novinara da prime platu, ali osnovna funkcija medija je da zadovolji komunikacione potrebe građana, ono što nazivamo javnim interesom, zaključio je Veljanovski.
Srđan Miljković, ispred Regulatornog tela za elektronske medije, predstavio je ukratko rezultate petog monitoringa Saveta REM za period od 15. februara do 20. marta, kada je, kako je ocenio, kampanja bila u punom obimu.
Javni servisi, RTS i RTV, dominantno su neutralno izveštavali, uglavnom o verifikovanim izbornim listama i kandidatima za predsednika Republike, a učešće novinara i analitičara je bilo minimalno, rekao je Miljković i ocenio da je u sličnom tonu izveštavala i komercijalna TV Prva.
Kod ostalih komercijalnih televizija značajnija je pojava analitičara, novinara, odnosno novinari i autori emisija su imali prema određenim kandidatima „jasan, prepoznatljiv stav“, rekao je Miljković i dodao da je kod kablovskih televizija dominirao negativan ton, odnosno kritika vlasti.
