EN
Kaži mi koju televiziju gledaš i reći ću ti kako ćeš glasati!
Ovo bi mogao da bude zaključak nakon silnih predizbornih ispitivanja javnog mnjenja koja su, po pravilu, pokazivala kako na jedan način glasaju ljubitelji televizija N1 i Nova, a sasvim drugačije konzumenti svih televizija sa nacionalnom frekvencijom.
Ono što je i dalje u domenu mašte jeste šta bi se dogodilo kada bi, na primer, obožavaoci TV Hepi mesec dana gledali, recimo, Novu? Da li bi se išta promenilo kada bi Milomira Marića zamenili Jelenom Obućinom?
U Sjedinjenim Američkim Državama se televizijski gledaoci često dele na one koji gotovo isključivo gledaju Foks njuz (Fox News), televiziju koja otvoreno podržava Republikansku stranku (tokom predsednikovanja Džordža Buša šuškalo se da je jedno od pravila da ukoliko predsednik ulazi u prostoriju sa uključenim TV prijemnikom, on mora biti podešen na neko od izdanja Foksa), dok je MSNBC kanal koji otvoreno podržava Demokratsku stranku.
CNN, kablovska televizija najpoznatija našim gledaocima po njihovom posebnom programu namenjenom inostranstvu – CNN International, podržava liberalne vrednosti i bila je veoma kritična prema Trampu.
Teoretičari medija smatraju da je trend medijske polarizacije u SAD počeo onog trenutka kada su kablovske televizije počele da dobijaju na popularnosti, te da se medijska sfera posebno zaoštrila od dolaska Donalda Trampa na vlast, te njegovog gotovo neprekidnog pojavljivanja na Foksu.
Ovoj televiziji, koja je prirasla srcu američkim konzervativcima, najviše se zamera popularizacija emisija sa voditeljima kojima su u prvom planu lični stavovi i pogledi na svet, a tek u drugom – činjenice.
Eksperiment sa gledaocima Foksa
Iako možda nikada nećemo saznati kako bi izgledao televizijski prelaz prosečnog srpskog televizijskog gledaoca sa Pinka na N1 (mada čovek uvek može da naslućuje i da se nada!), odnedavno znamo šta se dešava kada gledaoci Foks njuza provedu mesec dana gledajući CNN.
Nedavno objavljeno istraživanje „Mnogostruki efekti pristrasnih medija na uverenja i stavove gledalaca: eksperiment sa gledaocima Foks njuza“ (The manifold effects of partisan media on viewers’ beliefs and attitudes: A field experiment with Fox News viewers) autora Dejvida Brukmena (David Broockman) sa Univerziteta Stanford i Džošue Kala (Joshua Kalla) sa Jejla, pokazuje koliko bi se razumevanje političkih tema promenilo ukoliko bi izvor informisanja umesto Foksa bio CNN.
Tokom septembra 2020, a kako navode američki mediji koji su ovih dana preneli delove istraživanja, Univerzitet Berkli u Kaliforniji, koji je i objavio ovu studiju, angažovao je veći broj tipičnih gledalaca Foks njuza i podelio ih u dve grupe. Jedni su dobili zaduženje da 30 dana prate isključivo CNN, dok su drugi, koji su predstavljali kontrolnu grupu, nastavili da prate omiljene programe.
Istraživači su zatim uporedili stavove, mišljenja i politička uverenja obe grupe, i došli do nekih interesantnih podataka – ne samo da su Foks njuz i CNN posvećivali pažnju različitim temama već je i značajan broj ljubitelja Foksa, koji su istraživanje započeli kao politički konzervativci, promenio stavove o mnogim pitanjima.
„Efekat gledanja CNN-a umesto Foks njuza na shvatanje činjenica o učesnicima u aktuelnim događajima, njihova uverenja i znanje o pozicijama predsedničkih kandidata tokom kampanje 2020. bio je ogroman“, navodi se u istraživanju, a citira sajt Truthout, neprofitni istraživački medij iz SAD.
Prema istom izvoru, ispitanici koji su prešli na CNN promenili su svoje stavove o nizu pitanja, kao što je odnos tadašnjeg predsednika Donalda Trampa prema pandemiji koronavirusa. Ta promena uključuje i uverenje da je kriza u vezi sa kovidom 19 bolje rešena u drugim zemljama.
Promena mišljenja o Trampu
Što se tiče predsedničkih izbora 2020, koji su se održavali neposredno pošto je studija sprovedena, gledaoci koji su umesto Foksa gledali mesec dana CNN, u tri odsto slučajeva su promenili mišljenje o Trampu.
U 10 odsto slučajeva su mislili da se u Trampovoj kampanji ne radi dovoljno da bi se ljudi zaštitili od zaraze koronavirusom tokom predsedničkih političkih skupova.
Novi medij i drugačije izveštavanje tokom tih 20 dana bili su dovoljni da određeni broj ispitanika promeni mišljenje o kandidatima i političkim partijama. Jedanaest procenata onih koji su prešli na CNN verovalo je da, umesto suzbijanjem protesta, Tramp treba da se posveti suzbijanju posledica pandemije koronavirusa.
Oni koji su nastavili da gledaju Foks takođe su imali skoro 10 odsto veće šanse da veruju u optužbe da će demokrate pokušati da ukradu predsedničke izbore 2020. godine.
Prema navodima Vašington tajmsa, koji je takođe preneo delove istraživanja, pet odsto gledalaca koji su prešli na CNN poverovalo je u postojanje produženog kovida, kao i u to da su neke druge zemlje bolje od Sjedinjenih Država rešile problem pandemije.
U sedam odsto slučajeva bili su skloniji da podrže glasanje poštom u SAD, što je način glasanja protiv koga se Trampova administracija aktivno borila.
U čak 13 odsto slučajeva nisu poverovali u izjave tipa „ako Bajden pobedi, mnogo veći broj policajaca će biti ubijen od strane pristalica pokreta Životi crnaca su važni (Black Lives Matter)“.
Prema istom izvoru, studija je pokazala i važnost onoga čemu pojedine televizije pridaju pažnju. Tokom trajanja eksperimenta, javnost je, zahvaljujući knjizi proslavljenog novinara Boba Vudvorda (raskrinkao aferu Votergejt), saznala da je Tramp mnogo ranije bio svestan da je novi virus smrtonosan, što je bilo u suprotnosti sa kasnijim predsednikovim javnim nastupima u kojima je umanjivao uticaj virusa na zdravlje.
Ljudi koji su gledali CNN pokazali su viši stepen znanja o ovoj činjenici od gledalaca Foksa, kao i viši stepen uverenja da Foks neće izvestiti o događaju koji bi mogao da se loše odrazi na popularnost Trampa.
Na kraju, tu je i pitanje koji je trik upotrebljen da bi zagriženi gledaoci Foksa na mesec dana prešli na CNN. Odgovor je, zapravo, jednostavan. Svaki učesnik eksperimenta je uz CNN dobio i 15 dolara dnevno.
