Naime, nakon objave jednog od citata Mahatme Gandija u štampanom izdanju i na Instagram stranici lista i portala Danasa, na mejl adresu, ali i društvene mreže Danasa u petak su stizale, u najmanje ruku uznemirujuće, pretnje smrću, klanjem, silovanjem… Sve pretnje su prijavljene Tužilaštvu i MUP-u.
Bodrožić navodi da sve što je napisano u pretećim i uvredljivim porukama novinarima Danasa je već manje-više izgovoreno u javnom prostoru od političara, raznih analitičara, novinara i propagandista, verskih vođa, istoričara i paraistoričara, estradnih kriminalaca, pevača, sportista, lekara i nadrilekara i svih drugih koji se valjaju po dominantnim tabloidnim medijima.
– NUNS već dugo ističe da uprkos tome što naša vlast usklađuje legislativu sa Evropskom unijom, isti političari koji navodno vode Srbiju ka članstvu, suštinski i dalje truju i zagađuju javni prostor, stvaraju podele u društvu, i što je za našu profesiju bitno, sistemski stigmatizuju i finansijski iscrpljuju nezavisne novinare i medije. Godinama se sa najviših državnih i crkvenih pozicija lepe grozne etikete medijima i novinarima, tako da je logično što i tzv. obični ljudi divljaju na njima sada dostupnim medijskim platformama – ukazuje on.
Kako dodaje, u praksi se poslednjih godina pokazuje da verbalne pretnje i govor mržnje lako prerastu u fizičko nasilje, što NUNS-ova baza napada i pritisaka pokazuje.
– A kada na to dodate činjenicu da su krivična dela počinjena protiv novinara, od onih najtežih, slabo kažnjiva kod nas, jasno je koliko je danas u Srbiji ugrožena bezbednost profesionalnih i kritički nastrojenih novinara. Na nama je da se branimo i tražimo od državnih organa da nas zaštite, da alarmiramo slobodni svet da smo ugroženi i tražimo pomoć, i da se udružujemo i zajednički borimo za svoja prava i slobode – kaže Bodrožić.
Prema njegovim rečima, s obzirom na to da većina političara na javnoj sceni slavi ili barem nema kritika za Vladimira Putina, onda možemo da strahujemo da će biti i gore.
– Jer, pre nego što je počeo da sravnjuje sa zemljom ukrajinske gradove, a i pre sukoba u Donbasu, vladar iz Kremlja je u svojoj državi, između ostalih nepodobnih Rusa, ućutkao i nezavisne novinare, neke i doslovno, i sve medije pretvorio u propagandne mašine. A to vidim malo kome smeta od naših moćnika, ne samo političkih, i očigledno je da oni u velikoj meri dele njegove svetonazore o slobodi medija i izražavanja. To nam govori koliko smo u stvarnosti daleko od slobodnog i demokratskog društva, a i od EU, i koliko su i u takvom ambijentu ugroženi nezavisni novinari – smatra Bodrožić.
Zlatko Paković, kolumnista Danasa i autor rubrike „Budi danas pametan“, gde se objavljuju citati istorijskih ličnosti, a koji u Danasu izlazi svaki dan nevezano za verske praznike, navodi da je citat „Istina, ne Bog“, originalan i preuzet iz knjige Mahatme Gandija „Autobiografija priča o mojim eksperimentima sa istinom“.
– Knjiga je prevedena na srpski jezik 2014. Stavio sam taj citat da se vidi da ne postoje istine zauvek date. To nije negiranje ničijeg prava na slobodno mišljenje. Naprotiv, to je poziv na promišljanje. Nažalost, pao je ovde mrak na bilo koju vrstu promišljanja, tako da polako oguglavamo i mi što nešto pokušavamo da mislimo – kaže Paković, koji je i pozorišni reditelj, pisac i pozorišni kritičar, povodom pretnji našim novinama koje je izazvao pomenuti citat.
– Šta znači objaviti nešto mimo trenutka. Ljudi sede i razmišljaju o istini, dobru, pravdi o Bogu i to je trenutak kada treba objaviti nešto što je neko rekao. To nije negiranje ničijeg prava na slobodno mišljenje. Naprotiv, to je poziv na promišljanje. Citati tome služe da pozovu na promišljanje, a ne da se gutaju kao nešto gotovo i kao neke istine zauvek date. To nije tačno i to je poziv na promišljanje, onoga što inače smatramo poznatim. To je suština, inače nema mišljenja, ako ne preispitujemo ono što inače smatramo poznatim – objašnjava Paković.
On kaže da je mogao da navede i Gandijev citat – Bog nije izmislio religije i pitanje šta bi onda bilo.
– I pojam Boga je nešto što se menja. Koncept zavisi od društvenih uslova i taj pojam se menjao kroz istoriju. Ne postoje istine zauvek date. U tome je upravo taj citat važan. Nije postojalo hrišćanstvo pre 2.500 godina, a sada ga ima. Da li će ga biti za 2.500 godina, mi to ne znamo – navodi Danasov kolumnista i dodaje da je dodatnu zabunu izazvalo saopštenje Danasa u kome stoji da to nije citat, već slobodan prevod, ali i neka vrsta izvinjenja Danasa, jer je to dalo dodatni argument onima koji prete.
Paković ponavlja da je reč o citatu Mahatme Gandija koji se može naći u njegovoj knjizi „Autobiografija priča o mojim eksperimentima sa istinom“, koja je 2014. prevedena i na srpski jezik.
Na pitanje kako gleda na pretnje upućene Danasu i njegovim saradnicima i novinarima, Paković odgovara da je na pretnje navikao.
– Meni su pretili kad sam napravio predstavu „Srebrenica, kad mi ubijeni ustanemo“. Imao sam najžešće pretnje koje je do sada ijedan umetnik imao u Srbiji u poslednjih trideset godina. Oglasile su se i međunarodne organizacije, a jedino se srpski PEN nije oglasio. Pa je onda međunarodni PEN reagovao zbog toga. Dakle, navikao sam na pretnje. Sećate se da su 2019. prekinuli predavanje na Kolarcu isti ti koji danas prete Danasu. Neki od njih su danas kandidati na parlamentarnim listama – zaključuje Paković.
Redakcija Danasa saopštila je da „nakon objave spornog citata primila niz stravičnih pretnji“ i da se „Danas našao na meti onih koji izgleda misle da Gandi ugrožava pravoslavlje, a zbog njega smo nazvani i „ustašama“. Zašto, možda razumeju samo oni (a verovatno ni oni) koji su nam pretnje uputili“.
„Pomenutu salvu, podsetimo, izazvala je objava prevoda citata Mahatme Gandija – „Istina, ne bog“ na Veliki petak po Julijanskom kalendaru. Oni koji nas nisu (ili su nas nešto malo manje) vređali su Danas, pak, optužili da je objavio lažan citat. Upravo te istine radi, trebalo bi objasniti da je citat nastao prevodom jednog od izvoda iz Gandijeve autobiografije, koji glasi „Truth is perhaps the most important name of God“. Autor prevoda bio je slobodan da protumači ove reči kao Gandijevu poruku da svaka religija ima svoju zamisao Boga, a istina je nekonfesionalna i univerzalna“, saopštila je redakcija Danasa.
Politikolog Duško Radosavljević, odgovarajući na pitanje može li se stati na put pretnjama, smatra da je ovo dalje širenje političke kulture u kojoj je sve dozvoljeno.
– U državi smo sve relativizovali i zaboravili da se ne može sve podvoditi po delikt mišljenja. Kada je nekada pročitan spisak ljudi koji više ne mogu da žive u nekom selu onda je neko za to rekao to nije zločin nego delikt mišljena, pa je to relativizovao za Šešelja. Zatim relativizacija i delikt mišljenja za negiranje genocida u Srebrenici. Sve je krenulo u neki postmodernizam i relativizaciju koji smo uveli u politiku i došli do toga da neko kaže da je samo pretnja predsedniku i njegovoj porodici politički vandalizam a kad neko napada nezavisne medije, intelektualce ili opozicione partije onda kažemo to je prekoračenje slobode izražavanja, sigurno to ne bi niko uradio, nisu ljudi tako zli… Jednostavno se vidi da važe dva aršina. Ovome se može stati na put, ako je isti aršin – navodi Radosavljević.
Kako dodaje, strašno je ako neko vređa predsednika i njegovu porodicu, ali isto treba videti koliko je bezobrazluka, podlih stvari, poziva na političke nepodopštine došlo posle predsednikovih ispada kojima je sklon i posle njegovi svakovečernjih gostovanja i imanja mišljenja o svemu, a uz to mišljenje nipodaštava, omalovažava, ponižava i poziva na sveopštu difamaciju pa i na činjenje krivičnih dela protiv onih koji ne misle kao on.
– Najveći nosilac najvećeg prostakluka u Srbiji je predsednik SNS, njegova stranka i njegovi koalicioni partneri – ukazuje on.
Prema njegovim rečima, Danas je jedna od retkih oaza slobodnog duha.
– Iako mislim da treba davati manje prostora opskurnim političkim pokretima i pojavama, zbog toga sigurno neću doći da se na vas bacim kamenom ili nečim drugim ili sa željom da vi sledite moj obrazac ponašanja. Rekao bih da bi Danas čak mogao da bude i primer drugima za to koliko se poštuje reč koju je izgovorila vlast i opozicija – navodi on.
Radosavljević predlaže da Danas izbriše komentare ispod tekstova, jer ljudi treba da čitaju novine zbog onog što je napisano a ne zbog komentara. I dodaje da odeljenje za tehnološki kriminal može vrlo lako da reši ovaj slučaj.
– Vrlo je bitno da kada se pojave ovakve gnusne pretnje, da se oglasi tužilaštvo i nevidljiva gospođa Zagorka Dolovac, koja bi jednog dana mogla i sama da bude procesuirana za sve što je propustila – kaže Radosavljević.
A advokat Ivan Ninić kaže da su pretnje koje je dobila redakcija „Danasa“ upućene po istom šablonu po kojima se pojedinim medijima, ili novinarima godinama preti.
– Povod za to su uglavnom konkretni tekstovi, ali sve češće su na udaru novinari zbog uređivačke politike medija u kome rade, ali i dobro poznatog narativa o „izdajnicima“ i „stranim plaćenicima““, kaže Ninić za Danas.
On navodi da je zadatak tužioca da u sklopu istražnih radnji utvrdi i oceni koliko su ove pretnje i uvrede bile stvarne i konkretne, odnosno koliko su objektivno ostvarive u odnosu na „lice koje ih konkretno upućuje“.
– Postojanje takozvane „kvalifikovane pretnje“ predstavlja nužan uslov za podizanje optužnog predloga i vođenje krivičnog postupak zbog krivičnog dela Ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. Krivičnog zakona. Nažalost, po ovom pitanju naša sudska praksa je veoma problematična i to znaju brojni novinari širom Srbije, koji su doživeli slične neprijatnosti i na kraju nisu ostvarili pravo na sudsku zaštitu – objašnjava sagovornik Danasa.
Ninić pojašnjava da čak i kada se identifikuje vinovnik koji je slao preteće poruke, tužilac može da zaključi da nema elemenata krivičnog dela i da je reč o pasioniranom čitaocu „Danasa“, koji se iz dokolice samo neslano šalio.
– U našoj sudskoj praksi je mala ili gotovo nevidljiva granica između slobode govora, izražavanja mišljenja i krivičnog dela „ugrožavanje sigurnosti“ i svodi se na jednu veštu igru reči, ali i na to kom licu se pretnje upućuju. To je upravo ono što zabrinjava i što u budućnosti podstiče na ponavljanje ovakvih događaja prema novinarima i građanima. Uostalom, da nemaju svi isti tretman sudske zaštite vidimo u situacijama kada se preti predsedniku države, tada stižu ekspresne osuđujuće presude – ističe advokat Ninić.
Činjenica je, prema njegovim rečima, da nikada unapred ne možete znati da li će onaj ko preti zaista doći u redakciju, opasan eksplozivom ili sa bombom u ruci, ili će pak ti njegovi pozivi kod nekog trećeg proizvesti takve reakcije, da sutra na ulici prepozna i napadne vašeg novinara.
– Zato je najvažnija pravovremena reakcija tužilaštva i policije, kako bi se u što kraćem roku takva lica identifikovala i privela na informativni razgovor. Zbog svake pretnje koja se vrši preko društvenih mreža, po pravilu se od privedenih lica oduzimaju svi elektronski uređaji, radi pregleda i veštačenja. Moguće je i da jedno lice stoji iza više profila, kako bi stvorilo pogrešno sliku da pretnje istovremeno upućuje više osoba. Tehnologija je danas toliko napredna da policija ima resurse da locira odakle je pretnja stigla, kao i identitet lica koje je korisnik profila na društvenim mrežama – zaključuje sagovornik Danasa.
