Izveštaj Saveta Evrope pokazuje alarmantan porast napada na slobodu medija

Izveštaj pokazuje da „crvena svetla trepću“. U 2021. CoE platformi za praćenje dostavljena su 282 upozorenja iz 35 zemalja, u poređenju sa 200 u 2020., što je povećanje od 41%. Šest novinara je ubijeno u Evropi 2021. godine tokom svog rada, uključujući četvoricu koji su namerno gađani.

Neka od ovih upozorenja mogu odražavati ponavljajuće neuspehe u takozvanim „nesavršenim demokratijama“, kaže se u izveštaju. Drugi su odgovor na mere preduzete u borbi protiv pandemije Covid-19 i navodno su prolazne.

Što se tiče onlajn zloupotrebe, u izveštaju se navodi da je na Platformi 2021. objavljeno ukupno 110 upozorenja o uznemiravanju i zastrašivanju novinara, u poređenju sa 70 u 2020. Najviše slučajeva zabeleženo je u Poljskoj, Ruskoj Federaciji, Srbiji. , Slovenija i Ujedinjenom Kraljevstvu. Konkretno, najviše je rodno zasnovanog onlajn nasilja na društvenim mrežama, za koje bi te platforme trebalo da preuzmu veću odgovornost sprovođenjem standarda govora mržnje kako bi se osigurala zdrava i demokratska debata na mreži i van mreže.

Izveštaj takođe predlaže preporuke koje treba usvojiti u budućnosti kako bi se poboljšala bezbednost novinara. Konkretno, poziva vlade i zainteresovane strane iz civilnog društva da obezbede da se na svako upozorenje odgovori i prate neophodne radnje. Štaviše, partneri Saveta Evrope pozivaju na konkretnu akciju za zaštitu novinara koji prate javne događaje, obezbeđivanje nezavisnosti javnih medija i uvođenje mera protiv SLAPP-a nudeći adekvatna finansijska i pravna sredstva ugroženim medijskim radnicima.

Izveštaj dodaje analizu uticaja invazije na Ukrajinu na slobodu štampe. Napadi na medije i štampu doveli su do široko rasprostranjene drakonske cenzure, ne samo ruskih, već i stranih medija. Izveštaj posebno ukazuje na rusko regulatorno telo za medije Roskomnadzor, koji je zahtevao od medija da objavljuju samo zvanične vladine izveštaje o invaziji na Ukrajinu i toku rata, i zapretio da će blokirati njih i njihove veb stranice ako to ne učine.

Rikardo Gutijerez, generalni sekretar EFJ, rekao je: „Bezbednost novinara se ozbiljno pogoršava u Evropi. Šest novinara je ubijeno na zadatku 2021. Tri puta više nego 2020. A već 11 je ubijeno ove godine. Broj slučajeva napada na fizički integritet novinara porastao je za 60 odsto za godinu dana. Države ne mogu biti saučesnice u ovoj situaciji ostajući pasivne. Očekujemo da vlade preduzmu neophodne zaštitne mere sprovođenjem mera navedenih u Preporuci Saveta Evrope 2016/4 o zaštiti novinarstva i bezbednosti novinara. Sve vlade su potpisale ovu obavezu 2016. godine, ali skoro nijedna je nije sprovela u delo. Licemerje mora prestati. Ako države zaista žele da garantuju slobodu štampe, postoji mnogo konkretnih mera koje treba sprovesti. Pravo pitanje je: zašto vlade ne učine ono što je neophodno da bolje zaštite novinare? Zašto se plaše da pruže odgovarajuću zaštitu čuvarima demokratije?”

 

Ernest Segaga, šef odeljenja za ljudska prava i bezbednost IFJ, rekao je: „Novinarstvo se zasniva na kvalitetu objektivnih informacija, ali nažalost dezinformacije ne dolaze iz tradicionalnih medija. Način borbe protiv dezinformacija je u jednoj ruci da izdavači, bilo da se radi o tradicionalnim medijima ili platformama društvenih medija, vode računa i postaraju se da sadržaj koji se postavlja na platformama zaista bude tačan, ali i da potrošači traže pravi izvori informacija za informisanje.”