Rizici pisanja o kriminalu

 Centar za istraživačko novinarstvo – NUNS, prošlog meseca realizovao je susret novinara iz cele Srbije. Fokus je bio usmeren na izazove i rizike pisanja o kriminalu. Između ostalih svoj rad, predstavili su Steve Salmieri, viši policijski savetnik vlade SAD, bivši rukovodilac undercover službe u FBI, Filip Švarm, glavni urednik NUNS Centra za istraživačko novinarstvo, Vojislav Tufegdžić, novinar i autor knjige “Oni su jači od nas” i drugi
Tokom poslednjih sedamnaest godina u srpskoj štampi kriminalistička hronika i političke rubrike bile su skoro pa spojene. Ovako nesto je opet nasledje prošlosti i nesumnjive povezanosti Miloševićevog režima sa kriminalom.  U potrazi za istinom o mračnom vremenu države novinar Vojislav Tufegdžić i policajac Miodrag Vuković, izbabacili su u javnost knjigu „Oni su jači od nas“.
Knjiga je je dala i odgovore na neka, često „opasna“ intrigantna pitanja. Na više od 300 strana opisani su događaji s početka 90-tih, od najbrutalnijeg oblika kriminala do njegovog prerastanja u organizovani. Centralni događaj jeste ubistvo premijera Đinđića kao kulminacija svega što se događalo godinama ranije, autori knjige napravili su korak dalje i približili i ono što se posle ubistva događalo do danas.

                                       “Oni su jači od nas”

-U to vreme znalo se šta prodaje novine, ali i da su izvori informacija oskudni, često nesigurni, a glavni likovi priča za naslovne strane kriminalci za koje je korišćen eufemizam „žestoki momci“. Kriminal je i dalje u žiži interesovanja javnosti, a pocetak tranzicije, pokazuje iskustvo istočnoevropskih zemalja, jeste period u kojem stopa kriminaliteta vrtoglavo raste”.  Počeo je priču Vojislav Tufegdzić, novinar i autor knjige.
 Poenta priče u knjizi „Oni u jači od nas“ jeste činjenica da nije svo zlo poteklo i činjeno iz centra moći nekadašnjeg DB-a i današnje BIA, već iz loših odluka, neznanja ili, možda, ponekad loših namera političara koji su odlučivali o tome kako će funkcionisati policija, DB, a kako institucije i da li će se i u kolikoj meri švercovati i ko će imati pravo na to.
Potpuno je drugačiji pristup temi i prvi put se pojavljuje priča u kojoj su glavni akteri policajci iz Resora javne bezbednosti i pripadnici DB-a od kojih su mnogi bili na najvažnijim pozicijama u tim službama, a pojedini su govorili pod punim imenom i prezimenom. Ovakvo istraživanje zahtevalo je saradnju između tužioca i novinara, ili policajca i novinara.
“Mi smo to uradili prvi put ovde, pa je knjiga nastala zahvaljujući mom radu sa koautorom knjige, iskusnim policajcem Miodragom Vukovićem. Sve do čega smo došli analizirali smo iz više uglova.“ Rekao je Tufegdzić.
Knjiga bi trebalo da razbije zablude o mafiji, njenoj snazi, zemunskom klanu kao sinonimu za sve zločine. Postoji zabluda o tome kada je taj klan nastao, jer on takav nije postojao pre 2001. godine kada je formulisan kao zemunski. Za samo dve godine oni su od najvećih zlotvora koji su mogli sve što im se htelo, postali najveći i najjači paralelan centar moći u zemlji a tako nešto u svetu nije zabeleženo. Tufedzić i Vuković, otkrili su i drugu stranu priče, jer se često čulo da takvo zlo nastaje u kuhinji DB-a, to se previše olako govori i shvata. Istraživanje autora knjige „Oni u jači od nas“, pokazalo je da su većina pripadnika policije i DB-a iskusni profesionalci kojima ne bi trebalo niko da se meša u posao, jer dok je mogla tako da radi, policija je obavila dobar posao hvatanjem kriminalaca, pre svega onih koji su učestvovali u ubistvu premijera Đinđića. U knjizi postoji i ona duga tamna strana koja pokazuje koliki je i kakav bio upliv politike u rad policije…
                   
          „Sudbina Deda Mraza ili kraj jedne karijere“ 

-Jedan drugi, miljenik Slobodana Miloševića lično, koji nije menjao stranu, što svakako treba poštovati, bio je poguban kako za Miloševića tako i za one koji su neograničeno verovali u njegovu odanost. Iako nije menjao stranu, njegovi su ga smatrali izdajnikom, a nove vlasti inajderom koji je ocinkario „velikog šefa“.  Poznato je da je podnošenje krivične prijave protiv Slobodana Miloševića najviše bilo zanovano na izjavi Mihalja Kertesa i materijalnim dokazima na koje je sam Kertes ukazao dajući ti uzjavu. U noći kada je uhapšen, Slobodan Milošević je tražio tu izjavu jer nije verovao da je Kertes tako nešto uopšte rekao, a kamoli napisao i potpisao. Po nalogu ministra Mihajlovića napravio sam jednu kopiju Kertesove izjave gde sam predhodno, takođe na sugestiju ministra „prekrečio“ ime Momčila Periškića, u to vreme potpredednika republičke vlade. Zajedno sa mešovitim timom za hapšenje i pregovore, koji je predvodio Čeda Jovanović, odneo sam da Miloševiću pokažem tu izjavu i da ga razuverim „da to Braca ne bi nikad rekao“. Iako je izjava bila obimna, Milošević ju je čitao stojeći, često se vraćajući na ono što je već pročitao, ne verujući da to zaista piše. Kada je došao do praznog reda, gde je korektorom „prekrečeno“ ime Momčila Perišića, rekao je kao da se ne obraća meni već više za sebe: „Ovde mora da je neki vaš, koji je nekada bio moj“, pa podigavši pogled prema meni natavi, posle kraće pauze „kao sada Braca“.
Shvatio sam šta je hteo da kaže i ništa nisam prokomentarisao. U tom momentu pored nas je prošla Mirjana Marković, koja nije čula naš razgovor jer se u to vreme raspravljala sa Marijom, i nezaustavljajući se, onako tipično za žene koje su dočekale trenutak kada su u pravu reče: Jesam li ti rekla, Slobodane, da će Braca kad-tad tebe da izda i udaljivši se ne čekajući njegov odgovor“….
 -Ovako se Miodrag Vuković priseća jedne epizode u noći predaje Slobodana Miloševića 31. Marta 2001. godine. Nastvak Vas očekuje u knjizi „Oni su jači od nas“.

Maja Radu
Link, časopis za profesionalce u medijima