Solidarnost, okupljanje i zaštita novinara

Solidarnost novinarskih udruženja i organizacija iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije, Kosova i Albanije, koje su se uz podršku Evropske unije udružile i osnovale regionalnu mrežu Safejournalists, sa ciljem mapiranja napada na novinare/ke u regionu i zaštite i unapređenja medijskih prava i sloboda, u proteklih šest godina dala je veoma značajne i pozitivne rezultate. Ipak, položaj novinara u regionu je i dalje nepovoljan u mnogim segmentima, a pritisci na nezavisne medije i novinare sve su izraženiji, istaknuto je tokom dvodnevne regionalne konferencije mreže Safejournalists, održane u Sarajevu.

Ekonomska, pravna i fizička sigurnost novinara je loša i postaje sve gora, istako predsednik Udruženja BH novinari Marko Divković.

“Jedan od glavnih uzroka za to je nekažnjivost napada na novinare, ali i blagonaklonost pravosuđa kada su u pitanju radna prava i sva druga prava novinara i novinarki”, konstatovao je Divković.

Zamenik ministra za ljudska prava i izbeglice BiH, Dževad Mahmutović, istakao je da kada je reč o slobodi govora, u BiH postoji kvalitetan zakonski okvir, ali praksa je sasvim drugačija. “Jako nas zabrinjava broj napada na novinare u BiH, ali i u celom regionu, a naročito procesuiranje takvih napada. Tužbe za klevetu su takođe značajan problem kod nas, jer se tu sav teret dokazivanja prebacuje na novinara. Sve to ograničava novinare da rade svoj posao slobodno i da se osećaju sigurnima. Naročito želim da potenciram napade na novinarke, nažalost, imali smo jedan takav slučaj i u našem Ministarstvu. Moramo raditi na tome i unutar institucija kako se takve stvari ne bi dešavale”, rekao je Mahmutović.

Glavna koordinatorka mreže Safejournalists Tamara Filipović Stevanović, generalna sekretarka NUNS-a, podsetila je da je Mreža osnovana kao odgovor na potrebu za međusobnom solidarnošću medjske zajednice, novinarskih udruženja i organizacija iz regiona, kako bi se efikasnije štitila prava svih novinara.

“Dajemo podršku jedni drugima kada se na terenu dešavaju najgrublji pokušaji ugrožavanja slobode izražavanja. Sve što radimo je sa ciljem da pronađemo rešenja za naše probleme, a ne samo radi

monitoringa. Tako u našim udruženjima imamo i besplatnu pravnu pomoć za novinare, kao i psihosocijalnu i finansijsku pomoć”, rekla je Filipović Stevanović.

Učesnicima konferencije obratio se i predsednik Evropske federacije novinara (EFJ) Mogens Bliher Bjeregard koji je naglasio da je veoma važno da novinari iz cele Evrope udruže snage i zajedno rade na sprečavanju kršenja medijskih prava i sloboda.

“Rat u Ukrajini, kao i svi drugi ratovi, je i informativni rat. Propagandne mašinerije danas su ponovo oživele kao u vreme Hitlera. Zato je jako važno da podržimo i one nezavisne novinare, naše kolege koji se bore protiv propagande i lažnih vesti u Rusiji, Mađarskoj, Austriji, Turskoj… Vlasti su oduvek želele kontrolu nad medijima i to nije ništa novo. Na nama je da udružimo snage za slobodu i sigurnost svih novinara”, kazao  je predsjednik EFJ-a.

Istraživači mreže Safejournalists prvog dana konferencije predstavili su nalaze svojih istraživanja –Indikatora nivoa medijskih sloboda i sigurnosti novinara. Glavna istraživačica, dr Snežana Trpevska, naglasila je da je mreža postala važan instrument promena u legislativi koja se odnosi na medijske slobode i sigurnost novinara. Najveći problemi i dalje ostaju neefikasne istrage napada na novinare, loša saradnja sa tužilaštvima, sporost u izmenama zakona, ali i politički pritisci na medije i loš ekonomski položaj novinara u celom regionu.

O ličnim iskustvima napada i pretnji koje su doživele govorile su i novinarke iz celog regiona. Naglasile su kako je za njih u takvim situacijama od krucijalne važnosti bila podrška njihovih redakcija, pa onda i novinarskih udruženja i drugih institucija. Međutim, novinarke ističu da su se prilikom prijavljivanja napada u razgovorima sa policijom, tužiocima, advokatima, često osećale kao da su ponovo napadnute.

“Napravila sam grešku jer sam dugo zanemarivala pretnje koje su mi upućivali, misleći da je sve to bezazleno. Nažalost, ta greška me je puno koštala, i jednog dana mi je policija javila da je ispod mog automobila podmetnut eksploziv i morali su da evakuišu celo naselje. Sada moram živeti sa policijskom pratnjom. Nemam objašnjenje zbog čega i dalje istrajavam u ovom poslu. Radim nadajući se da će mlađe generacije živeti u boljem svetu, da neće gledati ubistva na ulicama i druge zločine koje mi svakodnevno gledamo”, ispričala je Jelena Jovanović, novinarka iz Crne Gore.

Tokom dva dana više od 60 učesnika i učesnica konferencije u Sarajevu – novinarki, novinara, urednika, medjskih eksperata, predstavnika organizacija iz regiona i EU – diskutovali su i o nekažnjivosti napada na novinare i potrebama za promjenom legislative, podršci i potrebama novinara kada su u pitanju radna prava, dezinformacijama, cenzuri i autocenzuri, propagandi i senzacionalizmu u medijima.

E.D. (Izvor: BHN)