„Sjaši s mene, neću da učestvujem u tome što radiš“, bio je jedini odgovor Petra Kočića, novinara i bivšeg predsednika Udruženja „Društvo novinara Vojvodine“, na naše pitanje u vezi sa prošlogodišnjom kandidaturom P. R. iz Novog Sada za člana medijske komisije u Vrbasu.
Umesto da se izjasni o činjenicama i predoči nam vlastite stavove, Kočić nam je isporučio nepristojnost, nervozu i neku vrstu agresije. To možda može da ukazuje na njegovu poziciju u vezi sa pomenutom kandidaturom koja je važna zato što predstavlja, nenadano dostupan, lakmus procesa formiranja i funkcionisanja ovdašnjih medijskih komisija.
Opština Vrbas juče je redakciji sajta Subotičke.rs prosledila zvanični dokument koji pokazuje da je Petar Kočić osoba koja je lane kandidovala P. R. iz Novog Sada za člana medijske komisije u toj opštini.
To ne bi bilo sporno, šta više, da se nije ispostavilo da P. R. uopšte nije bio obavešten o vlastitoj kandidaturi. Kada su ga iz Opštine Vrbas telefonom pozvali da mu saopšte datum i vreme zasedanja komisije, P. R. se, iznenađen, zahvalio i odbio da učestvuje u radu takve komisije, pa je njeno zasedanje bilo odloženo dok se ne izabere nedostajući član.
Tragom ove vesti, kontaktirali smo predstavnike Opštine Vrbas. Oni su nam, najpre, saopštili da je P. R. kandidovalo pomenuto Društvo novinara Vojvodine koje, uzgred budi rečeno, nema veze sa istoimenim, tradicionalnim Društvom novinara Vojvodine koje deluje u okviru Udruženja novinara Srbije.
Mladen Bulut, predsednik pomenutog Društva novinara Vojvodine, izjavio je potom da to društvo sasvim sigurno nije kandidovalo P. R. za člana medijske komisije u Vrbasu.
Nakon prijema jučerašnjeg dokumenta iz Vrbasa, pokazalo se, crno na belo, da je P. R. kandidovao Petar Kočić, kao tadašnji predsednik Društva novinara Vojvodine.
Tim povodom, pozvali smo telefonom Kočića koji je i sam do sada nebrojeno puta učestvovao u radu medijskih komisija.
Želeli smo da saznamo njegovu verziju čitave priče i eventualno nove detalje za koje, možda, ne znamo. Ponajviše smo želeli da saznamo kako se zaista dogodilo da P. R. bude kandidovan, a da o tome uopšte nije bio obavešten.
Kočića smo hteli da pitamo i da li je još neko učestvovao u tom čudnom spletu okolnosti koji bi mogao da ukazuje na zloupotrebe prilikom formiranja komisija.
Nažalost, umesto pojašnjenja i eventualno novih informacija, naišli smo na Kočićev kočijaški rečnik.
Kao što je pomenuto, kandidatura P. R. u Vrbasu veoma je važna zato što izbliza prikazuje mehanizam formiranja medijskih komisija o kojem se unutar medijske zajednice odavno govori.
Upravo o onome što je u ovom slučaju jasno uočljivo izbliza, kolega Kočić, kao ključna karika čitave priče, nije želeo da govori, pridružujući se Vladanu Stefanoviću, Milanu Švelju, Selmi Nikolić, Ognjani Starović i drugim akterima medijskih konkursa koji o vlastitom učešću u konkursnim igrama nisu spremni javno da progovore.
Veoma je važno da saznamo sve odgovore na pitanja o kandidaturi P. R. kojih ima puno.
Na primer, da li je neko, nakon učešća P. R. u radu ranijih komisija, u međuvremenu, možda, bio pomislio da je P. R. „sigurica“ kojom se blanko raspolaže i u proceni se prevario, a Kočić zgodno poslužio kao transmisija u toj igri?
Imajući u vidu predočeni sled događaja, sasvim je logično da tako nešto pretpostavimo ili makar ne odbacimo kao mogućnost.
Drugim rečima, nećemo „sjahati“ dok na sva pitanja ne dobijemo konkretne odgovore.
Foto: printskrin, Scena iz predstave „Jazavac pred sudom“ Zvezdara teatra