Fondacija „Slavko Ćuruvija“ je svetli primer u poslednjih nekoliko dana jer su hitno reagovali i podneli prijavu REM-u zbog emitovanja nasilja na TV Pink, a u emisija „Zadruga“, iz koje su i ranije bile sporne određene emitovane sekvence.
Oni smatraju da bi adekvatna kazna za prikazivanje nasilja, krivičnog dela, bila privremena ili trajna zabrana rijaliti programa.
Predsednica Saveta REM-a Olivera Zekić je izjavila da ta institucija može i hoće da reaguje jer „svaki prekršaj koji se dogodi u emitovanom TV program jeste i biće predmet i monitoring i odgovarajuće odluke REM-a“.
Ali, kaže da će reagovati i da REM može da reaguje samo na određeni prekršaj a ne na sadržaj cele emisije jer, u tom slučaju bi onda „izigravao preki sud“ a to mu, po njenim rečima „nije u opisu posla“.
I tako sve u krug, već godinama.
Nacionalne frekvencije, dakle, čije programe plaćaju svi građani, dobijaju i televizije ne samo sa iritirajućim sadržajem bilo koje vrste, već i sa sadržajem koji spadaju u krivično delo.
Često iz zvaničnih krugova stižu pompezne izjave kako ćemo „utvrditi ko je počinio zločin“, kako ćemo „zaštiti žene i decu i stati na put porodičnom nasilju“, kako ćemo utvrditi „ko je novinaru zapalio kuću“… i sve se uvek završi na rečima.
Nigde podignutih krivičnih prijava, nigde efikasnih sudskih odluka, nigde glasa javnosti!
I zamislite, evo, samo ovih dana, naša omladina gleda ponovo divljanje navijača i prozivke i uvrede i pretnje upućene našoj koleginici Brankici Stanković, gledaju rijalitije u kojima je prikazano nedvosmisleno nasilje…
Ima li ova država bilo koji mehanizam da pokaže odlučnost da tome stane na put? Da budemo odgovorno društvo kojem je stalo do sebe i svojih građana, do svakog pojedinca. Da krenemo iz ponora u kojem smo. Da nam se na naslovne strane i u TV emisije vrate vesti o mladima koji pobeđuju na svetskim takmičenjima.
A ne koji se tuku, udaraju, čupaju za kosu, i na kraju krajeva, ubiju uličnog svirača na novosadskim ulicama jer je huliganu od 21 godine imao da pruži samo 360 dinara.