EN
Kristijana Salvi iz Svetske zdravstvene organizacije kaže da je infodemija prava pretnja po zdravlje ljudi i dodaje da postoje tri vrste lažnih informacija.
„Prva je dezinformacija i to je u suštini lažna, netačna informacija. Druga je namerno širenje lažnih informacija i to je najopasnije i treća vrsta su glasine koje su često deo kulturnih verovanja i tradicije“, objašnjava Salvi.
Prema njenim rečima, infodemija je najveći izazov sa kojim se SZO suočila tokom epidemije kovida.
„Infodemija je previše informacija i ljudi ne mogu da pronađu prave informacije kojih treba da se drže da bi zaštitili svoje zdravlje. U tom mnoštvu postoje i lažne informacije koje su najgore jer navode na pogrešne i štetne odluke. Lažna informacija nije ništa novo, ali je kovid obezbedio prostor za oluju infodemije, da se širi Evropom i svetom“, ističe Kristijana Salvi.
Naglašava da je na početku pandemije bio manjak informacija i epidemija je bila nešto novo. Ljudi nisu shvatali da kovid nije bakterijska infekcija, već virusna ili su mislili da će se širiti ujedom komaraca.
„Na početku je trebalo da imamo prave informacije da bi ljudi mogli da shvate šta je kovid i da počnu da se štite. Došlo je do razvoja infodemije kada je reč o nekim aspektima kovida, raznim sojevima kovida i onda su ljudi počeli da veruju, zbog lažnih informacija, da vakcine ne deluju na omikron. Zato smo morali brzo da delujemo i objasnimo da vakcine štite od teških oblika bolesti kod svih varijanti, pa i omikrona“, kaže Salvi.
Ne ignorisati lažne vesti
Dodaje da je neophodno da svi udruže snage, vlade, organizacije građanskog društva, zajednice jer se informacije ne prenose samo digitalno već i na nivou zajednice. Radi se i na izgradnji kapaciteta u mnogim zemljama sveta da bi profesionalci mogli da se pozabave lažnim vestima.
Prema njenim rečima predstavnici SZO u Evropi su stalno prisutni u medijima i pružaju tačne informacije.
„Sada kada imamo novu krizu majmunskih boginja postoji tim koji pregleda platforme i kanale i identifikuje informacije koje cirkulišu. Te informacije uzimamo za analizu koliko se šire, koliko se šire kredibilnim izvorima a koliko problem mogu da predstavljaju za javno zdravlje i tada delujemo“, objašnjava Salvi.
Dodaje da je važno da se ne zanemare glasine i lažne informacije, već priznati da su tu i pružiti tačne informacije.
„Važno je da stvorimo savez i međusobno sarađujemo sa novinarima koji proveravaju činjenice. U Srbiji imamo sjajan projekat koji smo pokrenuli sa Univerzitetom u Beogradu i Udruženjem novinara. Mi kao SZO otkrivamo glasine, Univerzitet otkriva tačne poruke, a novinari ih plasiraju“, objašnjava Kristijana Salvi.
Lažne vesti i o majmunskim boginjama
Dodaje da je infodemija prava pretnja po zdravlje ljudi zato što im ne dozvoljava da donesu prave odluke. Glavna oblast na koju je uticala je vakcinacija jer kad ljudi donesu odluku da se ne vakcinišu zbog lažnih informacija oni ugrožavaju svoje zdravlje.
Postoje dva elementa koja karakterišu vanrednu situaciju kada je reč o infodemiji. Prvo je brzo širenje po društvenim mrežama, a druga je neizvesnost. I kod kovida, majmunskih boginja i hepatitisa kod dece u početku postoji velika neizvesnost jer nema potpunih informacija i tu počinju da se šire lažne informacije.
„Kada je reč o majmunskim boginjama one su se uglavnom povezivale sa seksualnom orijentacijom a to je i stigmatizacija određenih grupa. Želimo da obezbedimo tačne činjenice i objasnimo da majmunske boginje može da dobije svako ko je bio u kontaktu sa zaraženim“, poručuje Salvi.
Savetuje da građani gledaju pouzdan izvor informacija, zdravstvene službe, Ministarstvo zdravlja, Institut za javno zdravlje, međunarodne organizacije, SZO.
