ENПОДГОРИЦА – Да неко из црногорских власти није дотурио документ Народној странци Црне Горе, не би се, ко зна до када, знало да је Министарство иностраних послова ове републике још у фебруару послало образац премијеру Милу Ђукановићу и председнику републичке скупштине Ранку Кривокапићу о томе како у „суру” треба утерати овдашње медије који су, по свој прилици, у мањој или већој мери почели полако да се осокољавају и излазе испод скута овдашње власти. Занимљиво је да је то министарство, на чијем је челу однедавно Миодраг Влаховић, оживело методе некадашњих централних комитета Савеза комуниста и разврстало новине на подобне и неподобне, прописујући рецептуру шта са којим медијем и новинаром треба да се уради.
Министарство изражава задовољство извештавањем овдашње приватне телевизије „Антена”, радија „Антена М” и Другим програмом ТВ Црне Горе, као и „Скај сата”, па вели да их влада треба материјално да помогне. На друге, недовољно послушне медије, по замисли овог министарства, власт треба да утиче на разне начине, посебно на уређивање Првог програма РТВ ЦГ.
Контрирање активностима владе
– Карактеристични су по некритичком уступању простора ставовима минорних опозиционих странака… селекција уређивачког кадра је таква као да је једини циљ био пронаћи људе који нису наклоњени власти. Тако је уредник Првог програма новинар чија је породична логика контрирање активностима владе по сваку цену и њеног првог човека. Слично је структурисан и ДЕСК, а новинари
наклоњени идеји независности и не уживају завидан ниво – пише МИП. Додаје се да је иста ствар и са дневником „Вијести” и агенцијом „Мина”, „зависној од страних донатора и са проблематичним професионалним дигнитетом уређивачког тима, а њене информације преноси штампа и медији без провере поузданости”.
За „Побједу” кажу да је безлична, а „Република” без икаквог утицаја. Стога је по МИП-у неопходно боље организовати владин Биро за односе с јавношћу, организовати приватну ТВ ИН „на другим основама”, утицати на Пинк да појача информативну пропаганду и избаци „културни кич”, организовати дописничку мрежу РТВЦГ из светских центара, али да дописници буду Црногорци, јер су Београђани непоуздани…
После обелодањивања анализе, на којој је заглавље Министарства иностраних послова и овера печатом тог министарства, медији су жестоко реаговали и Влаховића прогласили „Ждановом из нашег сокака”.
Ко је пленио новине
Кад се цела ствар анализира у вези с медијима, додуше не онима који излазе у Црној Гори, изузимајући лист „Дан”, много жешћи напади од последњих у Црној Гори нису никако ни престајали. Истина, ово је први пут да неко нападне медије који су били са том истом влашћу у великој љубави, па су у последње време покушали да јој побегну из канџи.
Да подсетимо, иста ова садашња власт, јавно је спаљивала „Политикина” издања, пленила их, као и „Вечерње новости”, а ни до данас нико није успео „да одгонетне” ко су људи који су у Бијелом Пољу из тадашњег вагона „Политике” истоварили сва њена издања и однели их у непознатом правцу. Полиција им „зачудо” још увек није ушла у траг. Новинарима те куће је прећено, па је чак у Подгорици због својих текстова новинар „Политике” и притваран, повремено му је и живот био угрожен, владајуће странке су објављивале памфлете и све се то сматрало „демократским и нормалним”. Штавише, спаљивање „Политике” и пленидбу „Вечерњих новости” аминовао је тадашњи владин секретар за информације Божидар Јаредић.
Прогон јавне речи никада није престајао. Пре неколико дана црногорска власт се прочула по томе што је, уместо да предложи закон о слободном приступу јавним информацијама, односно о слободи информација, покушала да протури текст о практичној забрани информација, али под тобожњим окриљем демократичности. Устали су против тог предлога, први пут здушно, новинари, а подржале су их и странке и невладине организације. Текст је измењен и неће моћи да прође док не добије стварни слободни, у свету признати модел слободног приступа информацијама.
„Ждановизам” једног министарства и министра Влаховића, који се сада одриче анализе крвотока медија и њиховог менталног и политичког здравља, тврдећи да зна ко је све пратио и мерио пулс медија и прописао рецепте за убризгавање оног што би било по мери министарства, неће да ода анализатора, пошто је, вели, реч о обичном човеку, а не о владином чиновнику.
У целом овом непрестаном рату против јавне и слободне речи, која је у Црној Гори плаћена и крвљу, треба пре свега поменути убиство главног уредника „Дана”, најтиражнијег црногорског листа. Ко зна какве су све анализе прављене, сплетке сковане и у нечијој безумној глави састављане пре него што је донета одлука да испале рафале у Душка Јовановића, перјаницу слободног новинарства у Црној Гори.
Драгомир Бећировић
