EN
Naprosto je veoma iznenađujuće da u ovakvim ogavnim vremenima, kada je medijska scena skoro pa
ugušena, a prema svim ispitivanjima nada u bolje sutra u potpunosti obesmišljena, te se omladina
povlači u neke, koliko-toliko, mirnije i stabilnije krajeve, postoji nešto poput onlajn magazina Oblakoder,
što je nedvosmisleno obojeno mladalačkom vedrinom i optimizmom, te se može primetiti da i dalje nije
zagađeno političkom žabokrečinom. Naime, ovaj new age medij proslavio je svoj četvrti rođendan u
maju. Glavna i odgovorna urednica Oblakodera Marina Zec kaže za Dosije o medijima da nisu preterano
razmišljali dokle će stići kada su počinjali sa radom.
„Imali smo samo ideju šta želimo da uradimo, smatrali smo da je magazin kao što je Oblakoder potreban
mladima i Beogradu“, ističe naša sagovornica.
DOSIJE: Na kakve ste izazove i poteškoće sve nailazili u protekle četiri godine?
MARINA ZEC: Izazova je bilo milion, a najveći izazov jeste, naravno, finansijska sigurnost jer se Oblakoder
ne bavi preterano profitabilnim temama. To nam je i dalje ogroman izazov. Prve dve godine Oblakoder
nije imao nikakve finansije, a 2020. smo dobili prvi grant, nakon čega je ovo postao „pravi posao“. Ipak,
količina rada koju smo ulagali i pre toga nikako nije bila manja, samo su se pojedine obaveze promenile –
možda je dodatni izazov, koji je važno da istaknemo, upravo ta primoranost da naučimo praktično sve
sami da radimo, od preloma magazina do vođenja finansija. Ostali izazovi odnosili su se, u najvećoj meri,
na pronalaženje mladih ljudi koji bi želeli da se bave ovim poslom, ali evo sada imamo jednu ozbiljnu
mrežu izrazito kvalitetnih saradnika. U pitanju su predivni mladi ljudi. I ponekad, upravo zbog količine
posla i manjka finansija, izazov je i pronaći motivaciju (smeh), ali to brzo prođe.
DOSIJE: Na koji način Oblakoder opstaje?
MARINA ZEC: Oblakoder opstaje zbog velikog entuzijazma ljudi koji rade na ovom projektu. I zbog
neverovatne podrške koju nam pruža naša publika, tačnije naša zajednica. Iskreno, mislim da opstaje jer
je magazin koji je potreban, kako nama, tako i publici i da mu je to najveća vrednost. Nije veštačka tvorevina, već magazin koji odgovara na potrebe, koji popunjava jednu ogromnu rupu koja postoji na medijskom tržištu i koji pokreće važne teme, kao i dijalog među mladima.
DOSIJE: Kako uspevate da ne zađete na tu mračniju stranu uređivanja i pravljenja sadržaja o političkim
događajima?
MARINA ZEC: Kada smo počinjali odlučili smo da se nećemo baviti političkim temama. Ali, sve što je
društveno, ipak je i političko, zar ne? Upravo zbog toga, mi se političkim temama ne bavimo direktno,
već se bavimo kroz različite društvene teme koje su ozbiljne, a to su upravo i ovo što ste pomenuli –
odlazak mladih iz zemlje, nasilje nad ženama, ekološko zagađenje, prava radnika. Zapravo, na našem
sajtu možete pronaći veliki broj ozbiljnih tekstova na veoma ozbiljne teme koje se tiču političkog. Osim
toga, Oblakoder je pre dve godine, kada su bili aktuelni protesti u Beogradu, objavio foto izložbu na tu
temu. Takve stvari zaista ne možemo da zaobiđemo. Ali se uvek trudimo da svim tim temama
pristupamo fenomenološki, takođe i zbog činjenice da smo mi ipak magazin, a ne dnevne novine.
DOSIJE: Kako vidite današnje novinarstvo?
MARINA ZEC: Uf, ovo je iskreno baš teško pitanje. Postoji toliko različitih vidova novinarstva danas,
praktično različitih svetova (smeh). Današnje novinarstvo bi trebalo da bude angažovano, brzo,
promišljeno, aktuelno i požrtvovano. Tako ga ja vidim. Ali ono što je dominantno nije novinarstvo, nego
fabrikovanje vesti radi klikova i poseta – tu se ne koriste novinarske veštine, već propagandne tehnike i
kopiranje sadržaja sa različitih sajtova. To za mene nije novinarstvo. Današnje novinarstvo predstavljaju
ostvrca, medijske oaze koje se na dostojanstven način bave ovim poslom, ali je njih malo “teže“ naći jer
nam ne iskaču iz frižidera i ne bodu oči, kao što to uglavnom rade mejnstrim i tabloidni mediji.
DOSIJE: Možete li da povučete paralelu između novih i starih generacija novinara? Postoje li razlike?
MARINA ZEC: Postoje sigurno. Na društvenom, generacijskom nivou, mi danas mnogo slobodnije pišemo
o brojnim temama, jer kao društvo slobodnije razgovaramo o njima – pogotovo kada su u pitanju
seksualne slobode, ljudska prava, mentalno zdravlje i tako dalje. Današnji novinar je multimedijalni
novinar, tipičan one man show koji mora da vlada različitim znanjima i veštinama – starije generacije su
bile rasterećenije, možda su imali više vremena da razmišljaju zbog toga, ne znam. Takođe, današnja
komunikacija dešava se u velikoj meri onlajn, nekada su novinari više bili “u direktnom kontaktu“ sa
ljudima i temama – to je nešto što se mi trudimo da radimo. Prethodnim generacijama je bilo mnogo
lakše i lepše – posao je bio analogniji i sporiji, ljudskije postavljen, deluje kao da je postojalo mnogo više
vere u važnost ovog posla, a danas su svi novinari opterećeni kandžama tržišta, brzo zamenljivi i potrošni
– u konstantnom grču i brzini i mislim da su postali obeshrabreni. Takođe, danas se posao mnogo meša
sa influensingom i brendiranjem – novinar da bi bio prepoznat i plaćen mora da se samobrendira, pa čak
i redakcije i mediji ne prepoznaju više ljude po kvalitetu, nego po načinu na koji se predstavljaju – a čini
mi se da ranije ipak nije bilo tako. Mi se zbog otklona prema tim negativnim savremenim trendovima
među današnjim novinarima trudimo da više unutar redakcije negujemo vrednosti “starijih generacija“,
a ne savremenih, koliko god to neobično zvučalo za jedan magazin koji stalno stremi inovativnosti i
razvoju.
DOSIJE: Mnogi naši vršnjaci, pripadnici generacije milenijalaca, onih koji su rođeni krajem osamdesetih i
tokom devedesetih, koji sebe smatraju novinarima i novinarkama, poprilično su se odali
propagandističkim glasilima i tabloidima. Kako na to gledate?
MARINA ZEC: Ljudi imaju prava da donose svoje odluke, ali su sami i odgovorni za njih. Ne osuđujem ih,
ljudi moraju od nečega da žive, a rad u dobrim radakcijama u Srbiji, često je, osim pritiscima, opterećen i
užasno niskim platama. S druge strane, nikada ne bih bila jedna od njih, jer ne bih mogla sebe ujutru da
pogledam u ogledalo, ali to je opet stvar ličnog izbora. Da se razumemo, Oblakoder je u velikoj meri
nastao i iz ovog ekonomskog razloga – nismo više želeli da radimo u dobrim redakcijama za mizerne
sume, a ni da se odamo tabloidima, pa smo izmislili nešto svoje, što nam je, koliko god sumanuto bilo,
uspelo.
DOSIJE: Otprilike već 30 godina živimo u nekom medijskom limbu koji menja samo svoju formu, ali
nikako suštinu. Šta su, u stvari, glavni problemi medija u Srbiji?
MARINA ZEC: Cenzura, nesloboda, loše plate i nedostatak finansija, neinovativnost, neškolovan kadar,
loši uslovi rada, zabrane zapošljavanja (u slučaju Javnog servisa), učmalost, lenjost, otklon prema novim
formatima, nedostatak istraživanja, nedostatak umrežavanja sa medijima iz drugih delova sveta,
dominacija društvenih mreža kao kanala informisanja. Problema ima koliko hoćete. A i novinarstvo je
trenutno jedna veoma neatraktivna profesija, retko ko odlučuje da se bavi njom – znate, postoji ona
teorija da, kada jedna profesija postane “istrošena“ uglavnom muškarci „migriraju“ iz nje i kreću se ka
poželjnijim poslovima. Pogledajte koliko muškaraca danas radi u medijima, biće vam jasno o čemu
pričam.
| Oblakoder je besplatni onlajn magazin namenjen mladima, sa ciljem da edukuje, informiše i osnaži mlade u njihovom delovanju, aktivizmu i kulturnom radu, ali i da postavlja relevantna pitanja, analizira svakodnevicu i društvene fenomene koji utiču na život mladih. Oblakoder posebnu pažnju poklanja kulturnoj sceni i promociji neafimisanih mladih umetnika i autora. Počeo je sa radom 25. maja 2018. a pokrenulo ga je pet mladih novinara. Zalaže se za vršnjačko obrazovanje i danas redakciju čine mladi novinari koji su prošli kroz mentorski program Oblakodera. Ovaj onlajn portal istražuje savremene forme novinarstva i neguje autorski izraz. Marija Todorović i Marina Zec su autorke i urednice muzičke emisije „Digitalni kasetofon“ koja se emituje svake druge srede od 17 do 18 časova na RadioAparatu. |
| Marina Zec je osnivačica i glavna i odgovorna urednica Oblakoder magazina i studentkinja doktorskih studija na Fakultetu dramskih umetnosti. Osnovne studije završila je na Fakultetu političkih nauka, smer novinarstvo, a master na Fakultetu dramskih umetnosti iz oblasti Menadžmenta kulture i medija. Trenutno je angažovana i kao predavačica na Fakultetu dramskih umetnosti, gde drži vežbe studentima prve i druge godine na predmetima iz oblasti menadžmenta radija. Bila je članica redakcije Slušaonica 6, kao i radija Beograd 202, gde je provela četiri godine. Osim novinarskog, ima iskustvo rada i u oblasti PR-a i digitalnog marketinga. |
