ENTelo koje je sastavljeno od parlamentaraca i jednog predstavnika RTS-a ima za cilj da donese kompromisno rešenje.
„Ta grupa za sedam dana bi trebalo da predloži kako će javnost Srbije ubuduće pratiti zasedanja. Kroz poseban parlametnarni kanal, na Radio-televiziji Srbije ili na nekoj drugoj televizija i sve to do digitalizacije 2012. godine, kada će konačno srpski parlament dobiti svoj 24-časovni digitalni kanal“, rekao je Aleksandar Tijanić, generalni dirketor RTS-a, nakon sastanaka sa šefovima poslaničkih grupa.
Problem oko direktnih TV prenosa rada skupštine kulminirao je tokom teniskog grend slem turnira Australian open, kada su poslanici zbog prenosa mečeva prekidali rad, što je rezultovalo sa gotovo neradnom nedeljom. Poslanici su odbijali i mogućnost i odloženog prenosa uz fantastično obrazloženje „da javnost u radu podrazuma i autentičnost u vremenu“.
Predsednica Skupštine Slavica Đukić-Dejanović realno je sagledala situaciju i rekla da „kompletan rad u parlamentu nije od takvog značaja da građani moraju u svakom momentu direktno da budu obaveštavani o tome šta se događa“.
Najveći pobornici nastavka skupštinske sapunice su poslanici opozicije. Radikali su izjavili kako „nemaju nameru da pristanu na ukidanje direktnih prenosa Skupštine Srbije“, a posebno inspirisani bili su u narodnjačkoj koalciji. Portparol Demokratske stranke Srbije Andrija Mladenović rekao je kako „vladajuća većina namerava da ukine prenose i da nas vrati u Brozovo vreme, period mraka i diktature“, dok je lider Nove Srbije Velimir Ilić direktne TV prenose nazvao ni više ni manje nego „najvećom tekovinom demokratskih promena u Srbiji“ i zapretio da u protivnom „neće biti rada parlamenta.“
I dok borci za živi nastup i slobodnu reč prete blokadom parlamenta, a samim tim i nefunkcionisanjem najvišeg zakonodavnog organa, postavlja se i pitanje koliko košta zadovoljstvo gledanja skuštinskog peglanja. Prema statistici troškova koju je dostavio RTS, direktni prenosi zasedanja skupštine u prošloj godini koštali su 1.395.250 evra. Od toga je na troškove prenosa otpalo je 635.250 evra, a izgubljena marketinška dobit je 760.000 evra. Za taj novac je rad skupštine prenošen čak 84 dana, uz 562 sata snimljenog materijala. Po budžetu i dužini trajanja poput jedne solidne španske serije. Samo što one po pravilu imaju srećan kraj.
Peđa Popović
