EN
Pavlović je u serijalu razgovora Kiosk rekla da je po tom pitanju situacija na Radio-televiziji Vojvodine „nešto bolja“, dok na Radio-televiziji Srbiji „sve ključne pozicije drže muškarci, iako u produkciji žene čine više od 70 odsto“.
Pavlović je ukazala da su žene u medijima manje plaćene, samim tim što su na nižim pozicijama, „iako je njihova odgovornost na terenu zaista velika“.
Govoreći o napadima na novinarke, ona je rekla da ne misli da se oni mnogo razlikuju od onoga što doživljavaju novinari, posebno kada je reč o nezavisnim i objektivnim medijima.
Ipak, ukazala je da postoji „rodna komponenta“ u pretnjama, uvredama i napadima na novinarke, naglašavajući da ih je važno prepoznati kao zasebne jer su one tome izložene „i kao novinarke nezavisnih medija i kao žene“.
Podsetila je da napadi na novinarke često podrazumevaju uvrede na nivou toga „da je žena“ i pretnje seksualnim nasiljem, „što nije nešto što novinari doživljavaju“.
Pavlović je istakla da su napadima posebno izložene novinarke lokalnih medija koje imaju znatno manje resursa unutar zajednice u kojoj rade.
Iz ugla ženskih prava situacija u medijima je loša, ocenila je Pavlović i ukazala da su žene predstavljene ili kao seksualni objekti ili kao žrtve nasilja „potpuno bez snage“ i svedene na ulogu žrtve.
„Generalno smo razočarane stanjem u medijima, ne toliko u one žene i muškarce koji rade taj posao, već pre svega u one koji imaju moć, na urednike medija i regulatorna tela, i situaciju da nacionalne frekvencije imaju oni koji ne samo da normalizuju već i promovišu nasilje prema ženama“, rekla je Pavlović.
Ona je navela da trogodišnja analiza grupe Novinarke protiv nasilja prema ženama pokazuje da je visok procenat tekstova u medijima na temu nasilja prema ženama, dodavši da je 2021. godine takvih objava bilo više od 15.000.
Oko 70 odsto tekstova o nasilju prema ženama objavljeno je kada se nasilje već dogodilo, odnosno izveštava se o konkretnim situacijama, kazala je Pavlović i napomenula da su mnogo ređi tekstovi koji se bave prevencijom nasilja i edukacijom.
Ističući da je primetan pomak u izveštavanju o nasilju prema ženama, Pavlović je navela da je 2019. godine u polovini objava u potpunosti bio otkriven identitet žrtve i članova njene porodice, dok je u 2021. godini taj udeo snižen na 40 odsto.
Pavlović je istakla da je najveći pomak načinjen time što se gotovo prepolovio broj objava u kojima se odgovornost nasilnika opravdava nekim njegovim ličnim osobinama, kao što su alkoholizam ili postojanje metalnih problema, dodajući da je sada samo 11 odsto takvih tekstova.
Međutim, naglasila je da nema mnogo pomaka po pitanju toga da li je tekst o nasilju prema ženama ispunio svoju edukativnu funkciju, navodeći da tek petina objava informiše javnost o tome šta je sve nasilje, kome žene mogu da se obrate i kakva je uloga institucija.
Govoreći o rijalitijima, Pavlović je rekla da AŽC već nekoliko godina reaguje na nasilje, pre svega prema ženama, koje se emituje na nacionalnim frekvencijama.
Dodala je da AŽC podržava inicijativu „Kreni-promeni“ da se televizijama Pink i Hepi uskrate nacionalne frekvencije, uz podsećanje da je AŽC pre nekoliko godina sličan predlog podneo zbog rijalitija DNK emitovanom na TV Pink.
Nakon brojnih pritužbi upućenih Regulatornom telu za elektronske medije (REM), AŽC je uputio i otvoreno pismo nakon što su građani mnogobrojnim pozivima i porukama ukazivali na ono što se dešava u rijalitijima, ali od REM nažalost nije bilo adekvatne reakcije, kaže Pavlović.
„Ljudi su potreseni, oni to gledaju, i to utiče na javnosti, i na mlade i na starije. Ti obrasci ponašanja se prenose unutar domaćinstava“, kazala je Sanja Pavlović.
