Kako su srpski tabloidi pisali o zabrani posete Vučića Jasenovcu: Novo dolivanje ulja na vatru nacionalne mržnje

Aleksandar Vučić je planirao juče planirao da privatno poseti Jasenovac i Pakrac, ali mu hrvatske vlasti nisu dozvolile tu posetu, jer nije poštovao diplomatski protokol.

To je bio povod da srpski tabloidi osvanu sa ovako sramnim naslovnicama. Međutim, to i ne čudi s obzirom da je minisrar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin dan ranije je u pisanoj izjavi vladu hrvatskog premijera nazvao „ustaškom“.

„Predsedniku Republike Srbije nije dozvoljeno da obiđe najveće srpsko stratište. Ustaše danas, članice Evropske unije, ne vole da ih se podseća koliko su dece poklali. Od danas svi funkcioneri hrvatske države, svi nosioci službenih ili diplomatskih pasoša moraće posebno da najave i obrazlože svoju posetu ili prolazak kroz Srbiju i biće stavljeni na poseban režim kontrole“, naveo je Vulin.

Advokat Čedomir Stojković ocenjuje za Danas da to toj logici naprednjaci i Nemce i Olafa Šulca treba da proglase nacistima a Italijane fašistima, i da u skladu sa tim naslovi u medijima budu “Vučić se druži sa nacistima i fašistima”.

– Jedan od zločina nad sopstvenim narodom koji ova naprednjačka vlast želi dan prikrije nametanjem da su današnji Hrvati tobože ustaše, jeste kriminalna i korumpirana prodaja oružja trećim azijskim zemljama na štetu sopstvenog naroda i otimanjem od njega. Pad aviona u Grčkoj otvara pitanja kako privatna firma i po kojim provizijama prodaje oružje Srbije Bangladešu. Setite se je Aleksandra Obradovića zbog otkrivanja korupcije i kriminala po pitanju prodaje oružja, koga je naprednjačka vlast držala u nezakonitom dugotrajnom pritvoru – ukazuje Stojković.

Prema njegovim rečima, naprednjaci jako žele da sakriju svoju korupciju po pitanju oružja i toliko ih boli bavljenje tom temom da sada izmišljaju navodnu posetu Vučića Jasenovcu, i čitav narod i vladu druge države nazivaju ustašama.

– Pokazaće se da je zločinac Putin svojim kontaktima svojevremeno otvorio tokove za prodaju srpskog oružja trećim zemljama, odakle dobar deo vlasti crpi finansije od koruptivnih radnji na štetu sopstvenog naroda. Ono što naprednjaci ne znaju, jeste da se “ustašama” u Srbiji mogu baviti još samo primitivci poput njih samih. Nas koji imamo znanja, sposobnosti i resurse da raskrinkamo svaki njihov kriminal, i sposobnost da razlikujemo laž od istine, ovakve njihove podmetačine ne skreću sa puta – ističe naš sagovornik.

On dodaje da u okolnostima u kojima su naprednjaci Srbiju doveli do međunarodnog ponora, ovakvo kreiranje međudržavnog skandala dalje šteti zemlji, jer nas preko naše vlade ceo svet posmatra lošim očima.

– Ne treba gajiti nikakvu iluziju da je Vlada Hrvatske višestruko obrazovanija i pametnija od Vučićeve vlade ukradenih i planiranih diploma, i da će ovu naprednjačku sramotnu kampanju laži o nekakvim ustašama veoma dobro iskoristiti u međunarodnim odnosima protiv samog Vučića. Na taj način će Hrvati pomoći Srbiji da se otarasi tog Putinovog vazala koji je posejao kriminal u Srbiji – zaključuje Stojković.

Potpredsednik UNS-a Slobodan Ćirić smatra da je pisanje tabloida samo dolivanje ulja na vatru koje ne vodi ničemu.

– Odnosno vodi još većim razdorima… Mediji uvek imaju profesionalnu obavezu ne da se ponašaju navijački i udvorički, već da objektivno upoznaju javnost sa stavovima i jedne i druge strane. To, naravno, ne isključuje mogućnost komentarisanja bilo čijih odluka, ali ne na uvredljiv način – ukazuje Ćirić.

Čedomir Stojković poseća da ni jedna država ne može da dozvoli posetu predsednika druge države svojoj teritoriji ukoliko ona nije službeno najavljena, pre svega zbog toga što nije moguće organizovati bezbednost tuđeg šefa države na svojoj teritoriji bez saradnji organa bezbednosti dve države, do čega ne može da dođe bez službene najave posete.

On je podneo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću zahtev za pristup informacijama od javnog značaja kako bi se utvrdilo da li je predsednik u Hrvatsku uopšte nameravao da putuje, a potom da li je planirao da putuje službenim ili privatnim vozilom, sa službenim obezbeđenjem, sa službenim (diplomatskim) pasošem ili privatnim (običnim) i sa službenom najavom medijima ili bez.

Stojkovi je takođe tražio i informaciju da li su službe bezbednosti Srbije imale najavu i koordinaciju sa   službama bezbednosti Hrvatske oko navodne posete predsednika Srbije, i da li su bezbednosne procene službi bezbednosti Republike Srbije uopšte dozvoljavale takvu posetu.