EN
U skladu sa time, velika su i očekivanja u izazovnim okolnostima i oblastima u kojima EFJ ima proaktivnu ulogu. Srbija je odavno na radaru ove ugledne nevladine organizacije. Verujem da će se interes povećati a fokus dodatno izoštriti zbog činjenice da Maja Sever potiče iz našeg neposrednog susedstva, pomno prati ovdašnja dešavanja i nema jezičku barijeru čije prevazilaženje je često neophodno da bi se suštinski razumela kompleksnost situacije u Srbiji.
Centralno mesto svakako zauzima nedavna rezolucija Svetske federacije novinara kojom se traži efikasan pravosudni postupak i angažovanje srpskog Tužilaštva za organizovani kriminal kako bi, posle više od dve decenije, bili otkriveni i kažnjeni nalogodavci i ubice novinara Milana Pantića. Izvesno je da će praktična realizacija ove rezolucije biti jedna od prioritetnih budućih aktivnosti evropskog ogranka kojim predsedava Maja Sever. Pre izbora za predsednicu EFJ-a, ona je za UNS izjavila da će „raditi na tome da pomogne novinarima i novinarkama koji se u svakodnevnom radu suočavaju sa sve većim problemima, nesigurnim radnim uslovima, političkim pristicima, pretnjama i nesigurnošću“.
Ovom izjavom Sever je sublimirala ključne izazove sa kojima se suočava ovdašnja scena, dokumentovane u najnovijem izveštaju NUNS-a „Indikatori za nivo slobode medija i bezbednost novinara 2021“. Možemo da debatujemo o navodima da „kada je u pitanju bezbednost novinara, istraživanje pokazuje da nije bilo napretka u odnosu na prethodni izveštaj“. Ili o novom fenomenu koji se sa prezentacije izveštaja „prelio“ u medije, poput onog da zbog angažmana zasnovanih na kratkoročnim ili ugovorima na određeno vreme koji ne garantuju osnovni nivo bezbednosti, medijski radnici „više ne prijavljuju i ne obraćaju pažnju na napade i pritiske koje doživljaju, već pokušavaju na različite načine da povećaju svoju platu“. Autor Rade Đurić je na prezentaciji izveštaja izjavio da novinari koji imaju plate od 300 do 400 evra „više ne razmišljaju o napadima i pritiscima koji im slede, već postavljaju egzistenciju kao osnovni problem“.
I zbog ovakvih navoda bih voleo da se predstavnici Koalicije za slobodu medija što pre vrate u Radnu grupu za bezbednost i zaštitu novinara i medija koja nam omogućava mnogo veći manevarski prostor u nizu pitanja u kojima očekujemo proaktivnu ulogu Vlade, ministarstava i institucija koje mogu da pomognu u rešavanju problema na koje ukazuje pomenuti izveštaj.
Jedan od većih pravosudnih izazova biće početak sudskog procesa o presudi za ubistvo Slavka Ćuruvije. Još uvek ne znamo datum početka suđenja ali znamo sastav promenjenog sudskog veća Apelacionog suda koje će doneti konačnu odluku u višegodišnjem procesu protiv četvorice pripadnika Resora državne bezbednosti.
I to suđenje će, kao i do sada, biti u fokusu Evropske federacije novinara. Sada još i više. Zato bi bilo dobro da se konačno shvati da je uvek bolje rešiti problem i sprečiti njegovu internacionalizaciju pre nego što stvari odu predaleko. Neki iz vlasti to izgleda još uvek nisu shvatili. Biraju teži put koji uvek dođe na naplatu. Vreme je da to konačno razumeju i promene pristup koji donosi kratkoročni sebični politički ćar i dugotrajnu kolektivnu profesionalnu frustraciju.
