EN
Krajem prošle godine Skupština Srbije usvojila je Kodeks ponašanja, koji obavezuje poslanike da obezbede javnost rada, da odgovaraju na zahteve predstavnika sredstava javnog informisanja, da daju informacije u vezi sa obavljanjem poslaničke funkcije:
„Narodni poslanik podstiče i ohrabruje svaku meru koja ima za cilj unapređenje medijskog praćenja njegovih aktivnosti u obavljanju poslaničke funkcije i funkcionisanja Narodne skupštine”, navodi se u Kodeksu.
Ipak, ono što stoji na papiru, kako to obično biva, ne primenjuje se nužno i u praksi. Prema svedočenju novinarki iz više medija koje izveštavaju iz parlamenta, poslanici u prethodnom sazivu su se vešto krili od medija, a skupštinski hol, koji je po pravilu uvek bio tačka okupljanja poslanika i novinara, u prethodne dve godine bio je avetinjski prazan.
„Poslanici su u širokom luku izbegavali skupštinski hol, a novinarima je jedino tu dozvoljeno da snimaju i pitaju. Konferencija za novinare na kojima je moguće postavljati pitanja gotovo da nije bilo“, kaže za Cenzolovku Mirjana Nikolić, novinarka Istinomera, koja iz Skupštine izveštava više od dve decenije.
Dodaje da su poslanici davali izjave samo po dogovoru i samo odabranim medijima, te da je za dve godine dobila tek dve–tri izjave, i to o nekim neutralnim temama, kao što je Dan parlamentarizma.
Ona ocenjuje da su poslanici u poslednjem sazivu bili mnogo zatvoreniji nego poslanici u prethodnim sazivima. Ipak, očekuje da će poslanici novog skupštinskog saziva umeti da iskoriste mehanizam konferencija za novinare i veruje da će hol napokon oživeti.
Uprkos svemu, novinarka zaključuje da je Narodna skupština najotvorenija institucija, jer se sva dokumentacija, snimci sa plenarnih sednica i sednica odbora, javnih slušanja i drugo objavljuju na sajtu, a i komunikacija sa skupštinskim službama je, prema njenim rečima, korektna.
| KAD VRH DRŽAVE PRESTANE SA NAPADIMA NA NOVINARE, KOMUNIKACIJA ĆE BITI BOLJA
Novi saziv bi, prema oceni Tatjane Aleksić, trebalo da makar delimično vrati parlament u centar političkih zbivanja.
„U Skupštinu se vraća opozicija, tako da očekujem debatu o svim važnim pitanjima u društvu. Vlast nema više komotnu većinu, pa očekujem da bi i oni mogli da koriguju ponašanje. Što se tiče komunikacije sa medijima, i ta odluka se očigledno donosi na nekom drugom mestu. Kada vrh države bude prestao da o novinarima govori kao o političkim protivnicima, i komunikacija u parlamentu će biti bolja”, smatra Tatjana Aleksić.
Leposava Čolić od novog saziva parlamenta ne očekuje mnogo, već, kako kaže, burne rasprave političkih protivnika, u kojima će se u negativnom kontekstu pominjati pojedini novinari i mediji, i na tome sticati politički poeni.
Kako unaprediti komunikaciju novinara sa poslanicima? Čolić misli da bi nadležni u parlamentu trebalo da razgovaraju sa skupštinskim izveštačima o teškoćama koje imaju prilikom izveštavanja i da potom rade na rešavanju tih problema.
Mirjana Milenković smatra da poslanici i zaposleni u Narodnoj skupštini treba da prestanu da ignorišu „nepodobne novinare”, ali ne očekuje pozitivne promene u novom sazivu.
U novom sazivu većinu čine neiskusni poslanici – za njih 58 odsto je ovo prvi poslanički mandat, pa će biti interesantno videti kako će se mladi poslanici snaći u komunikaciji sa medijima.
|
Izjave za Danas i N1 – nemoguća misija
Poslanici su izbegavali, ali i verbalno napadali dnevni list Danas, za koji su tvrdili da je tajkunski tabloid i isticali da za njega ne govore. Stoga je, kako svedoči Mirjana R. Milenković, novinarka Danasa koja skoro tri decenije izveštava iz Skupštine, uzimanje izjava od poslanika vladajuće većine u prethodnom sazivu bila nemoguća misija.
Ona tvrdi da je to nalog iz vrha SNS-a, ali dodaje da nikada poslanici na novinare nisu gledali blagonaklono. Na svaku negativnu reakciju, kaže, reagovali su burno, uz prozivke, a priseća se i da je bilo prikrivenih pretnji.
„Sećam se jednog benignog teksta koji sam pisala o besplatnom kursu engleskog jezika za poslanike. Doživela sam stravične prozivke od tadašnje vlasti Demokratske stranke, a posebno Nenada Konstantinovića, tadašnjeg predsednika Administrativnog odbora Skupštine Srbije. Razlika između onog nekad i danas je što ste mogli da zaustavite poslanike, da ih pitate, da odete u njihov poslanički klub. Danas je to gotovo nemoguće. Niko od naprednjaka neće da stane, a još manje da odgovara na pitanja. Ponekad mi se čini da biraju hodnike u kojima su bezbedni od novinara”, kaže Milenković.
Pojedini poslanici SNS-a ne žele da odgovore na njena pitanja čak ni na konferenciji za novinare, a ni na pitanja sa zvaničnih mejlova ne stižu odgovori. Socijalisti ponekad odgovore putem Vajbera, kad procene da im pitanje odgovara, navodi novinarka Danasa.
Priseća se da je poslednji intervju sa predsednikom Skupštine dobila na početku mandata Maje Gojković, dok su Nebojša Stefanović, a posebno Slavica Đukić Dejanović bili mnogo otvoreniji. Ivica Dačić se, dodaje novinarka, očigledno sve vreme drži pravila vrha SNS-a da za nezavisne medije nema izjava i intervjua.
Uvrede umesto rasprave o zakonima
Poslednji skupštinski saziv ostaće zapamćen i po oštrim napadima na nezavisne medije, pre svega na N1 i KRIK, posebno nakon što je istraživačka redakcija otkrila ofšor račune pojedinih političara.
Osim što ih targetiraju, poslanici vlasti i diskriminišu televiziju N1 jer ne žele da daju izjave za taj medij.
„Često se dešavalo da budemo jedina televizija u parlamentu i da se vratimo bez snimljenih izjava jer poslanici iz vladajućih stranaka ne žele da komuniciraju sa N1. Bilo je trenutka kada bi i neko iz vlasti bio raspoložen da nam da izjavu, ali toga je bilo toliko malo da se može prebrojati na prste jedne ruke”, ističe za Cenzolovku Tatjana Aleksić, novinarka N1.
Za medije su uvek otvoreniji poslanici opozicije, kada ih ima u parlamentu, i predstavnici manjinskih stranaka, kaže Aleksić.
U poslednjem sazivu, izabranom 2020. godine, predstavnici opozicije su se mogli nabrojati na prste – od 250 poslanika 95 odsto je pripadalo vladajućoj većini, a svega sedam poslanika bilo je iz redova opozicije. I četiri manjinske liste su dobile poslanička mesta, te je poslednji saziv, prema analizi organizacije CRTA, bio najmanje pluralistički parlamentarni saziv još od 1990. godine.
U takvoj situaciji, navodi Aleksić, poslanici vladajuće koalicije nisu imali ni volju ni potrebu za bilo kakvom komunikacijom sa novinarima.
„Nikada manje nije bilo konferencija za novinare, skupštinski hol, gde se to obično održava, uglavnom je bio prazan. To ne treba da čudi, jer se sve važne odluke u zemlji donose na nekom drugom mestu, poslanici su tu samo da ih formalizuju svojim glasovima. Skupštinska sala, pošto nije bilo potrebe za raspravama o zakonskim rešenjima, zgodno je poslužila za različite političke obračune”, ocenjuje Tatjana Aleksić.
Da su novinari N1 strani plaćenici i domaći izdajnici, već je građanima ušlo u uši jer je to retorika koja je redovno dolazila iz skupštinskih klupa.
Tatjana Aleksić je bilo žrtva verbalnog napada poslanika Saše Radulovića, koji je vikao na nju tokom konferencije za novinare. Vojislav Šešelj, poslanik SRS-a u ranijem sazivu, 2019. je novinarku Danasa Snežanu Čongradin nazivao najpogrdnijim imenima, poručujući da bi takve, poput nje, poslao na 20 godina robije.
Aleksić dodaje da je Skupština, iako na papiru najviše zakonodavno telo, dosta nisko u lancu odlučivanja, te da je godinama gubila na važnosti, da bi sada bila na najnižem mogućem nivou.
„Javnost je počela da prepoznaje narodne poslanike prema tome koga su javno uvredili i sa kakvim žarom su hvalili predsednika svoje stranke, a ne prema argumentovanim diskusijama i polemikama o zakonima. O čemu ili o kome će se govoriti poslanici se očigledno opredeljuju prema dnevnim stranačkim direktivama, a ne prema zakonima koji su na dnevnom redu”, kaže Aleksić.
| SKUPŠTINA SRBIJE PO OTVORENOSTI PRETPOSLEDNJA U REGIONU
CRTA je u saradnji sa regionalnom mrežom ACTION SEE razvila Regionalni indeks otvorenosti, u okviru kojeg se na godišnjem nivou meri otvorenost parlamenata u regionu na osnovu četiri principa: transparentnosti, pristupačnosti, integriteta i delotvornosti.
Rezultati poslednjeg istraživanja, koje je obuhvatilo zemlje bivše Jugoslavije, pokazali su da je na prvom mestu u regionu po otvorenosti zakonodavne vlasti Skupština Crne Gore, koja ispunjava 77,89 odsto postavljenih kriterijuma otvorenosti, dok je Narodna skupština Srbije sa 57,72 odsto na pretposlednjem mestu.
|
Bez konferencija za novinare i bez pitanja, molim
I Leposava Čolić, izveštačica agencije FoNet iz Skupštine, gotovo identično kao i njene koleginice opisuje atmosferu u parlamentu – nikad prazniji hol, nikad manje novinara, retke konferencije za medije, za razliku od prethodnih saziva kada je bilo po nekoliko konferencija dnevno.
One su, kaže, uglavnom organizovane povodom nekog događaja u parlamentu, javnog slušanja, poseta stranih delegacija i tada su novinari imali priliku da predsedniku Skupštine Srbije Ivici Dačiću i poslanicima postave i pitanja koja se nisu odnosila na temu konferencije za novinare.
Čolić svedoči da se dešavalo da političari samo daju izjave povodom nekog događaja, ali da novinarima nije bilo omogućeno da postave pitanja.
„U prethodnim sazivima su ministri, koji su obrazlagali zakone za skupštinskom govornicom, novinarima davali izjave u pauzi zasedanja u holu Doma Narodne skupštine, ali je u ovom sazivu i to izostalo. Do izjava sam dolazila tako što sam pozivala poslanike telefonom ili sam uzimala izjave posle sednica odbora, kad ih sretnem u skupštinskom holu”, objašnjava Čolić.
Dodaje da je nedopustivo da poslanici sa skupštinske govornice vređaju novinare, da ih nazivaju domaćim izdajnicima ili stranim plaćenicima, ili da iznose podatke iz njihovog privatnog života, i smatra da bi to trebalo da bude sankcionisano.
Dok njene koleginice saradnju sa skupštinskim službama i odborima ocenjuju kao korektnu, Leposava Čolić kaže da je, kada je u pitanju rad skupštinskih odbora, neophodno da novinarima bude dostupan materijal koji se odnosi na tačke dnevnog reda. Ističe da su do sada novinari na mejl dobijali samo dnevni red sednice odbora koji su na sajtu Skupštine Srbije mogli da vide i građani, ali ne i prateće materijale, dokumenta. Tako su, na primer, na sajtu Skupštine Srbije objavljivani predlozi zakona, ali ne i amandmani.
„Amandmane smo dobijali pred samu raspravu o njima na sednici Skupštine Srbije, tako da kada smo pratili sednice odbora, nismo znali šta je predloženo tim aktima. Nekada predsednici odbora pročitaju sadržaj amandmana, ali se često dešavalo da samo pročitaju ko ga je podneo i na koji član zakona se odnosi, a zatim se ti amandmani usvajaju ili odbijaju. To je slučaj i sa drugim dokumentima, kao što su, na primer, predlozi odluka o kadrovskim rešenjima, informacije o radu ministarstava”, objašnjava Čolić i dodaje da postoji problem i kada su u pitanju stenografske beleške, jer prve beleške dobijaju sat i po ili dva sata od početka sednice, pa agencijskim novinarima, koji odmah moraju da šalju tekst, nisu od velike pomoći.
Novinarski posao dodatno otežava i praksa da se često istovremeno održavaju sednice parlamenta, odbora, javna slušanja, a isti novinari pored plenarnog zasedanja prate i druge događaje u Skupštini Srbije.
„Zbog toga se desi da propustimo izlaganje nekog poslanika ili ministra, tako da bi bilo korisnije da se beleške odmah objavljuju na sajtu i da se ne čeka njihovo štampanje”, ocenjuje Čolić.
U nameri da izvestimo i o tome kakva je saradnja novinara RTS-a sa poslanicima, pozvali smo Sanju Živković, izveštačicu iz Skupštine Srbije.
Novinarka je najpre prihvatila poziv, nakon što smo joj poslali pitanja, rekla je da će odgovoriti, ali nas je nekoliko dana kasnije obavestila da, nažalost, ipak neće biti u mogućnosti da da odgovore.
