EN
Tekstovi sa uklonjenih objava koje nisu vraćene na Fejsbuk sadržali su prenesene izjave predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina i sekretara za štampu Kremlja Dmitrija Peskova, kao i informacije o tome da je dekan Pravnog fakulteta smenjen zbog organizovanja posete studenata ambasadi Rusije. Među ovim tekstovima su i članak američkog nedeljnika Hil (The Hill) o neefikasnosti sankcija Ruskoj Federaciji i komentar ruskog pisca Zahara Prilepina o ratu.
Objave sa tekstovima koje su napisali indijski diplomata Badrakumar i novinar Slobodan Reljić su uklonjeni, a nakon žalbi Novog standarda vraćeni na Fejsbuk.
Natpisi iznad linkova ka tekstovima su, kaže Vujović, predstavljali kratke opise modifikovane da privuku pažnju čitalaca. Međutim ističe da ni u jednom slučaju nisu bili izvučeni iz konteksta.
„Kad su nam uklonjene objave, stiglo je samo obaveštenje sa natpisom ‘Vaša objava ide protiv standarda naše zajednice’ i sa linkom ka spisku standarda. Nemam mogućnost da vratim tu poruku sada, ali čini mi se da ništa sem toga nije pisalo. Koleginica i ja smo se odmah žalili“, dodao je izvršni urednik časopisa Novi Standard.
Socijalne mreže u ratu ograničavaju slobodu govora
Standardi Fejsbuk zajednice govore da se u objave koji se odbijaju ili brišu ubrajaju sadržaji koji prikazuju nasilje, govor mržnje i pornografski sadržaj. Ukoliko se na ovoj društvenoj mreži nađu nepoželjni sadržaji, kao i oni koji narušavaju integritet ličnosti, bezbednost, autentičnost ili uključuju dezinformacije, može se desiti da budu uklonjeni.
Međutim, pod svetlom ili bolje rečeno tamom rata u Ukrajini, standardi Fejsbuk zajednice neretko se promatraju na drugačiji način. Naime, krajem februara ruskim državnim medijima je onemogućeno da zarađuju od oglašavanja na platformama Fejsbuk, Instagram, Tviter i Jutjub, a početkom marta je ograničen pristup medijima kao što su Raša tudej i Ria novosti. Ruski državni regulator u sektoru komunikacija Roskomnadzor je zbog ovih odluka blokirao pristup platformama kompanije Meta, koja uključuje platforme Fejsbuk, Instagram i Vocap.
Evropski parlament je 5. jula odobrio tekst Zakona o digitalnim uslugama Evropske unije (DIA), koji bi trebalo da krene sa sproviđenjem od 2024. godine, napisano je u objavi grupe za digitalna prava Akses nau. Kako je objašnjeno u tekstu ove grupe, DIA će služiti kao „zlatni standard“ sa ciljem da ograniči širenje nelegalnog sadržaja na mreži i stvori bezbedno onlajn okruženje, ali uz jasno obrazloženje svakog ograničenja.
Vanredni profesor na Fakultetu organizacionih nauka i osnivač Šer (SHARE) fondacije dr Đorđe Krivokapić rekao je za sajt UNS-a da su društvene mreže neretko instrumenti različitih pozicija moći kojima se prilagođavaju, te da iz toga proističu neka ograničenja. Međutim, ističe da se to ne dešava samo kada su u pitanju proruski stavovi, jer postoje brojne društvene mreže koje se većinski koriste u Rusiji i ograničavaju prozapadne stavove.
„Platforme nisu oslobođene politike i čak i tu postoje svrstane strane. U svakom ratnom stanju svrstane strane imaju pravo da na različite načine implementiraju mere antipropagandne politike. Nekad je to u polju zakonske regulative, a nekada u polju samoregulacije, kao u ovom slučaju. To se odražava na slobodu izražavanja, jer nam rat onemogućava da u potpunosti pišemo šta želimo. Sve ovo se preliva i na Srbiju jer je u pitanju globalno pitanje“, rekao je Krivokapić.
Fejsbuk uklonio tekstove bez objašnjenja koji standard je prekršen
Aleksandar Vujović istakao je da su se novinarka ovog portala i on žalili Fejsbuku nekoliko puta i da su u propratnom tekstu napisali da objave u kojima su preneti isti tekstovi ali u drugim medijima nisu izbrisane.
Takva je objava na stranici portala Iskra kojom se prenosi tekst indijskog diplomate Badrakumara sa naslovom „EU je na kolenima, Rusija dobija rat“. Ovaj i Reljićev tekst su, kaže Vujović, vraćeni nakon nekoliko dana uz poruku „Žao nam je što smo ovo loše protumačili. Pregledali smo vašu objavu ponovo i utvrdili da je u skladu sa standardima zajednice. Cenimo što ste odvojili vreme da zatražite ponovni pregled objave. Vaše povratne informacije nam pomažu da budemo bolji.
„Sasvim mi je jasno da je razlog to što je procenjeno da ti tekstovi idu u prilog Rusiji. Međutim, smatram da je zadatak novinara i novinarskih udruženja da se bore protiv prava moćnika (bilo unutrašnjih ili spoljnih) da diktiraju dozvoljeni diskurs u skladu sa njihovim interesima“, istakao je izvršni direktor Novog Standarda.
Vujović je dodao da su im više puta uklonjeni tekstovi na intervenciju portala Raskrinkavanje.ba, ali da nikada nisu kontaktirali sa UNS-om povodom toga jer su dobijali obrazloženja.
„Sada nam je bez ikakvog objašnjenja onemogućeno da prenesemo čak i lične stavove kredibilnih autora koji su potrkrepljeni validnim argumentima. Zbog toga smo tražili pomoć Udruženja novinara Srbije jer ovo smatramo klasičnom cenzurom“, rekao je Vujović.
