ENVesti koje čitamo u novinama i gledamo na televiziji vrlo brzo zastarevaju. Jedna vest, nažalost, još nema “rok trajanja” – ona o ekonomskoj krizi. Priče i zloslutne ekonomske prognoze velikom brzinom “naselile” su se u društvo, kulturu, medije… I štampani i elektronski mediji direktno su pogođeni smanjenjem prihoda od marketinga, pa se zbog toga koče dalji razvoj, planirana ulaganja, investicije, a u nekima od njih uvode se i restriktivne metode – smanjenje broja zaposlenih.
Ugledni američki Si-En-En već je najavio otpuštanje više od 500 zaposlenih, što je najveći kadrovski rez u istoriji ove TV kuće. Slična situacija je i kod konkurentskog Bi-Bi-Sija, koji je podelio otkaze stotinama zaposlenih, a ovi uzvratili najavom štrajka – za 9. april.
Naše nacionalne TV kuće složne su u oceni da je ekonomska kriza pokorila celu Srbiju, pa tako i televizije.
– Ako naši klijenti osećaju krizu, osetićemo je i mi – objašnjava Tatjana Vojtehovski-Stevanov, pi-ar menadžer Pinka.
I u Medijskom javnom servisu kažu da dele sudbinu građana Srbije pogođenih krizom i poručuju da su još pre šest meseci napravili krizni plan štednje i proizvodnje.
– Naši građani bi trebalo da plaćaju jeftiniji i efikasniji sistem Javnog servisa s programom u punom iznosu, a ne da njihov novac odlazi na plate i skupi sistem održavanja RTS – rekla nam je Duška Vučinić-Lučić, pi-ar menadžer RTS.
Većina televizija za tekuću godinu isplanirala je nove, revidirane i znatno smanjene budžete. Svi stavljaju akcenat na racionalizaciju troškova, ali se ona različito tumači. Šta to znači za zaposlene u srpskim TV kućama, a šta za gledaoce? Gde će se praviti najveći rezovi? Hoćemo li u 2009. ostati bez domaćih serija, sportskih prenosa, ekskluziva, filmskih premijera, raskošnih šou programa…, pod izgovorom “skupo je”? Ili ćemo, samo, dobiti stotine novinara, montažera i kamermana na birou rada, bez perspektive da promene svoj “status”.
– Zarade najviše kategorije smanjene su 10-15 procenata, praktično je ukinuta reprezentacija, ograničena je upotreba mobilnih telefona i ograničeni su računi za fiksne telefone, smanjen je broj putovanja u inostranstvo i broj članova ekipa za putovanja po zemlji.
Svi direktorski automobili stavljeni su u jedan fond i niko, uključujući i generalnog direktora, nema pravo na lični službeni automobil – objašnjava Duška Vučinić-Lučić i dodaje da je u Javnom servisu u toku treći “talas” socijalnog programa koji bi trebalo da obuhvati oko 1.000 ljudi.
– Tražićemo dobrovoljce za socijalni program, one koji do penzije imaju godinu-dve, smanjićemo broj izvršilaca po pojedinim zanimanjima i mislimo da ćemo tokom ove godine svesti broj zaposlenih na manje od 3.000.
– Nijedna firma u Srbiji neće proći neokrnjena krizom, mada to u slučaju TV Pink nije ništa alarmantno. Troškove pokriva marketing, a ne gledanost, i, s obzirom na to da mi nikada nismo imali neki drugi priliv prihoda do prodate sekunde, naše ukupno poslovanje je uspešno – ocenjuje Tatjana Vojtehovski-Stevanov.
Prema njenim rečima, ova televizija još nema potrebu da ozbiljnije “zateže kaiš“. A šta je sa drastičnijim merama restrikcije, odnosno, smanjenjem broja zaposlenih?
– Što se naše TV kuće tiče, neće biti ni smanjenja plate ni otpuštanja – kategorična je ona.
Na “repertoaru” Pinka nalazi se nekoliko vrlo zahtevnih i skupih šou programa. Da li će se nekih odreći?
– Sopstvenu produkciju nećemo “žrtvovati”, naprotiv! Uvešćemo novi šou, i to najveći do sada – najavljuje Tatjana Vojtehovski-Stevanov.
Direktor B 92 Veran Matić kaže da se kriza u ovoj TV kući oseća od poslednjeg kvartala, prvenstveno kroz uzdržanost oglašivača da troše marketinške budžete ranijom dinamikom:
– U prva tri meseca prihodi su niži od planiranih 20-40 odsto, što je mnogo kada se ima u vidu da smo u budžetsko planiranje već ukalkulisali očekivane efekte krize.
I B 92 je napravio redukciju troškova, koja se prvenstveno odnosi na kupovinu spoljne produkcije, ali je uvedena i rigorozna štednja na svakom koraku. Racionalizacija je izvršena i kada su u pitanju zaposleni.
– Stopirali smo angažman ljudi koji povremeno rade, ili su samo jedan deo svog radnog vremena angažovani na B 92, a te poslove preuzeli su stalno zaposleni – objašnjava Matić i dodaje da, uprkos glasinama, zasada nije u planu gašenje kanala B 92 info.
Po njegovim rečima, mere štednje mogle bi da dođu i “spolja”, smanjivanjem naknada za emitovanje programa i korišćenja radio frekvencija. Iako zakon predviđa da se naknada koju plaćaju emiteri određuje i na osnovu programskih sadržaja, u praksi, kaže Matić, imamo potpunu uravnilovku i svi plaćaju isto, što je nezakonito i neprihvatljivo.
Vesna Radaković, glavni i odgovorni urednik Foksa, kaže da je kriza zakucala na sva vrata, pa tako i na njihova.
– Mi smo zamrzli plate, nema novih zapošljavanja, odrekli smo se putovanja, reprezentacije…, jednom rečju, svih “luksuza”.
A da li će jedan od odgovora na krizu biti smanjenje broja zaposlenih?
– Borićemo se da niko ne ostane bez posla, to nam je primarni cilj! Gledaćemo da sve druge troškove smanjujemo kako bismo sačuvali sve zaposlene – poručuje urednica Foksa.
Kao i u većini drugih TV kuća, i u Foksu veruju da manji budžet ne znači nužno i lošiji program.
– Foks televizija će nastojati da svojim gledaocima i dalje obezbeđuje zanimljive programske sadržaje. Ove godine završili smo snimanje domaće serije, očekuje nas ponovo “Fort Bojar”, nova sezona “Survivor”, obezbedili smo prenose španske Primere, Formule 1…
– Kriza je pokorila celu Srbiju, pa normalno i jednu malu televiziju u razvoju. “Zaskočila” nas je usred investicija, kad smo završavali dva studija, a počinjali treći – kaže Milomir Marić, glavni i odgovorni urednik TV Košava. Po njegovim rečima, pre nego što neko investira u medije, tri put razmisli, a strani investitori odbijaju da ulažu u naše TV kuće. I Košavin budžet pretrpeće mnoge restrikcije:
– Angažovaćemo manji broj ljudi, ali, nadam se, popraviti entuzijazam, kreirati stvaralačku atmosferu u kojoj i ni iz čega možete napraviti nešto. Krenuli smo u nove projekte sa dva nova studija, snimaćemo ceo dan, naravno, sa ograničenim sredstvima.
Šta je sa velikim brojem zaposlenih, pitamo.
– Televizija je skupa igračka, malo ko ima sredstava da to izdržava. Racionalizacija će obuhvatiti sve segmente našeg poslovanja – odgovara Marić.
Na koji način će se, onda, u ovoj TV kući boriti za gledaoce?
– Niko više nema novca za kupovinu velikih utakmica i skupih programa, pa tako ni Košava. U projektima ćemo se oslanjati na raspoložive ljude i unutrašnje rezerve. Uostalom, u siromaštvu kreacija je ta koja dolazi do izražaja – uveren je Marić.
Zbog posledica svetske ekonomske krize, i TV Avala je prinuđena da racionalizuje troškove, što je, po rečima Jelene Krstović, pi-ar menadžera Avale, u protekla dva meseca već delimično urađeno.
– U ovom trenutku ne planiramo da smanjujemo proizvodnju, da menjamo programsku šemu, niti da smanjujemo plate i otpuštamo zaposlene – kaže ona.
Delimične mere štednje će, ipak, biti preduzete:
– Neke ugovore spoljne produkcije, koji ističu, nećemo obnoviti.
Gledaoci TV Avala tako će uskoro ostati bez emisija “Genijalni šou” i “Karaoke obračun”.
A. Popadić
