EN
Masovna podrška Rusiji ne jenjava, uprkos silnim zločinima ruske vojske po Ukrajini (ili možda baš zbog toga). Iako je obožavanje Putinovog režima široko rasprostranjena pojava, društveno prihvatljiva i poželjna, to uopšte nije tako jednostavno i lako kao što na prvi pogled izgleda. Podrška kremaljskoj bulumenti je naporan poduhvat koji zahteva natprirodnu dozu mentalne akrobatiku za koju je sposoban malo koji div-junak.
Uzmimo samo najsvežiji primer. Vladimir Putin je u nedavnom obraćanju svetu i okolini upozorio: „U slučaju bilo kakve pretnje teritorijalnoj celovitosti naše zemlje, sa ciljem da se zaštiti Rusija i naš narod, mi ćemo bezuslovno iskoristiti sva sredstva kojima raspolažemo. To nije blef“.
Nuklearni rat i mir
Mnogi su hazjajinove reči shvatili kao pretnju nuklearnim udarom, između ostalih i Džo Bajden. Brzom brzinom javila se portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, sva zgrožena što američki predsednik pripisuje Putinu reči koje on nije rekao. „Rusija nije pretila nikome nuklearnim oružjem!“, uzviknula je Zaharova, naglasivši da je rečeno upravo suprotno.
U međuvremenu se javio Dmitrij Medvedev, lider Jedinstvene Rusije, zamenik sekretara Saveta za bezbednost, Putinov bliski saradnik, koji je razjasnio čitavu stvar, rekavši da će Moskva upotrebiti ceo svoj arsenal oružja, „uključujući i strateško nuklearno oružje“, zarad odbrane teritorija koje se budu priključile Rusiji. U hermeneutičku igranku uključila se i ovdašnja uposlenica Kremlja, urednica Sputnika Ljubinka Milinčić koja veli da „Putin nije započeo nuklearni rat, već pokušava da ga spreči“.
Za to vreme, u matuški Rusiji drugi Putinovi službenici zaduženi za propagandu u jednoj TV ćaskaonici jadikuju što gazda nije bacio atomsku bombu na London tokom sahrane kraljice Elizabete II. Skupili se ključni lideri sveta na jednom mestu, bila je to idealna prilika da Putin pobije sve neprijatelje jednim udarcem i obezglavi zli Zapad i još neke delove sveta, a on ništa, potpuno ih je razočarao.
Hipotetičke dileme
I šta sad da radi običan srpski putinofil? Kako da se snađe u svekolikom zamešateljstvu?
Dobro, on i dalje drži stranu kremaljskom razbojniku, ali šta zapravo podržava? Da li podržava Putinovu nameru da započne nuklearni rat ili Putinovu nameru da spreči nuklearni rat? Da li je pristaša atomske pretnje ili je zagovornik teze da nikakve pretnje atomskom bombom nije bilo?
Naravno, sve dileme su potpuno hipotetičke, jer putinofili nisu skloni postavljanju pitanja, pogotovo neupitnim autoritetima. Ko bi se od njih usudio da sumnja u odluke „cara sveta“, kako Putinu tepa vladika banatski Nikanor? Zato im ne pada na pamet da preispitaju ni inicijalni problem: kako to da poverenje poklanjaju ljudima koji neprekidno govore kontradiktorne stvari? A još manje im je problematično to što su poklonici čoveka koji mrtav hladan preti nuklearnim ratom čitavom svetu, totalnim uništenjem u kojem bi stradali i srpski putinofili.
Srećni par
Imaju naši ljubitelji ruske čvrste ruke i za to objašnjenje. Dominantna je škola nemišljenja koja veli da ako Putin baci atomsku bombu, neće on za to biti odgovoran, već su krivi oni koji su ga na takav radikalan potez naterali. Odvratni lideri demokratskih država saterali su hazjajina u ćošak, neprestano šalju oružje Ukrajini samo zato što je žrtva ruske agresije, oglušuju se na sva Putinova upozorenja da prestanu sa isporukama i dozvole mu da spali čitavu zemlju i pobije stotine hiljada civila.
Šta drugo pošten diktator da radi u takvoj situaciji, osim da lepo baci atomsku bombu, započne nuklearni rat i pretvori u prah i pepeo ovaj odvratni svet u kojem čovek ne može ni genocid da izvrši, a da neko ne pritekne u pomoć žrtvi. Što bi Putin bio odgovoran za svoje postupke kad ni putinofili ne odgovaraju za ono što čine i govore?
Razmišljanja jednog običnog srpskog putinofila odvijaju se na navedeni način, u šta se svako može uveriti na društvenim mrežama. Jesmo već godinama izloženi ruskoj propagandi, jeste Aleksandar Vučić pretvorio sve lojalne medije u protočne bojlere kremaljskih lažipriča, ali ipak nije sva odgovornost kod pošiljalaca poruke, nešto je i do recipijenata. Kad se spoje obmanjivač i osoba koja žudi da bude obmanuta, sve ide kao podmazano, čak i ako je propaganda potpuno besmislena. Nema te zemaljske ili nebeske sile koja bi rastavila ovaj srećni par. Ako ne računamo atomsku bombu.
Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno nr izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
