ENTo odbijanje. štaviše, u proteklih 10 godina, najvećim delom imalo je karakter direktne opstrukcije. Ili da to kažem jasnije: država je zaštitila saučesnike u zločinu.
Podestiću vas da su porodice žrtava pribavile sve ključne dokaze, sve do jednog, na osnovu kojih je Okružni sud u Beogradu, 2002. osudio na desetogodišnju kaznu zatvora neposrednog krivca za smrt naših najmilijih, Dragoljuba Milanovića.
Već tada je sud propustio da proširi proces na Milanovićeve naredbodavce, odbivši da procesuira – kako se to kaže – čitav niz kapitalnih dokaza koji su vodili ka državnom i vojnom vrhu.
Slobodna sam da ovom skupu pročitam ključno mesto iz svedočenja potpukovnika Lakića Đorovića, tužioca u Pravnoj upravi Ministarstva odbrane, o nesumnjivom postojanju materijalnih dokaza da su Miloševićevi generali ne trepnuvši žrtvovali šesnaestoro radnika Televizije.
Evo reči potpukovnika Đorovića:
«Dana 9. avgusta 2001, kao hitan za odlučivanje, meni su dali Predmet Pravne uprave pov. broj 466/2001. U omotu (koricama) toga predmeta nalazilo se preko 20 raznih dopisa i dokumenata. U predmetu su se, između ostalog, nalazile i tri službene zabeleške ovlašćenih lica organa vojne bezbijednosti. U dvema službenim zabeleškama, koje su odvojeno jedan od drugog sačinili dvojica ovlašćenih lica vojne bezbijednosti, verujem iz Uprave bezbijednosti Generalštaba, govori se o tome da su Vojni i Državni vrh bili upoznati da će NATO bombardovati zgradu RTS, jer da je, pored ostaloga, i Centar za elektronsko izviđanje i protivelektronska dejstva iz Podgorice, „uhvatio i dešifrovao“ delove navodno presretnutih razgovora, prvo – između pilota NATO aviona, gde jedan od pilota saopštava drugom – „ … da im je ponovo naređeno da unište RTS i da kreću …“ i , drugo – deo razgovora posade sa NATO bazom u Avijanu – „da su izvršili zadatak“. U trećoj službenoj zabelešci, koju je sačinio pukovnik Uprave bezbijednosti Generalštaba, koja je opširnija od prve dvije i ispisana je na gotovo dvije strane, nakon analize sadržine prve dvije zabeleške i drugih dokaza, predlaže se – da se pred sudom do daljnjeg niko ne oslobađa od obaveze čuvanja vojne, službene i državne tajne, jer da bi to škodilo interesima i bezbijednosti zemlje.
Budući da se ovde radi o rasvetljavanju pogibije 16 mladih ljudi, odredili smo da se ovaj predmet čuva trajno.»
U vezi s tim, računajući na vašu solidarnost sa žrtvama, slobodna sam da zahtevam da ovaj skup, kao i Nezavisno udruženje novinara Srbije, zatraži:
1. od Specijalnog suda da održi svoje obećanje iz 2006. i razmotri nove podnete dokaze o slučaju RTS, u kontekstu moguće obnove postupka,
2. od Ministarstva odbrane da pokrene postupak za utvrđivanje odgovornosti svojih službenika u odeljenju Civilne odbrane i drugim telima pod njegovom ingerencijom, kao i da sarađuje sa predstavnicima porodica i sudskim vlastima u prikupljanju dokaza za obnovu sudskog postupka u vezi RTS-a,
3. od Vlade Srbije i drugih tela pod njenom kontrolom da video i filmski materijal o pogađanju RTS-a, o poprištu tragedije odmah nakon toga i raščišćavanju ruševina dostavi sudu i predstavnicima porodica. Naime, g. Bratislav Gajević, snimatelj, za Vladu Srbije i potrebe MUP-a, odmah nakon bombardovanja napravio je vrlo obimnu foto i video dokumentaciju. Sem toga, na famoznom «suđenju Klintonu» takođe je prikazan obiman filmski i video materijal, koji kasnije nikada nije bio objavljivan. Članovi ostalih porodica i ja sama bili smo na tom suđenju i videli te snimke.
Na kraju, imam još jednu molbu.
Porodice žrtava uvek ističu da je ubistvo tehničara Televizije Srbije zločin dve strane u sukobu: NATO pakta, koji je gađao jedan nesumnjivo civilni cilj, i Miloševića i njegovih generala, koji su te ljude žrtvovali, znajući za predstojeći napad.
Na osnovu svedočenja generala Veslija Klarka, razgovora sa generalnim sekretarom NATO Džordžom Robertsonom, i na osnovu drugih mnogobrojnih izvora, porodice su stekle čvrsto uverenje da kako sama Alijansa, tako i SAD kao njen predvodnik, poseduju dokaze kojima bi mogli pomoći domaćim sudovima da utvrde činjenice u slučaju RTS-a.
Presednik Barak Obama u utorak je izjavio da tela i obaveštajne agencije SAD moraju da se drže visokih moralnih standarda i da njegova administracija stoga „nije imala drugog izbora“ nego da objavi dokumente o tome kako se postupalo prema osumnjičenima za terorizam.
Mi verujemo da bi SAD trebalo da objave i dokumente o bombardovanju Srbije, uključujući i to na koji su način vojni i politički vrh Srbije mogli da saznaju buduće ciljeve vazdušnih napada.
Stoga predlažem da se ovaj skup obrati pismom ambasadi SAD – i predsedniku Obami – tražeći njihovu solidarnost u prikupljanju dokaza o zločinu u Aberdarevoj.
Žanka Stojanović
u ime porodice poginulih radnika RTS-a
