EN
Da bi se sprečilo pljačkanje fondova za sufinansiranje medijskih sadržaja, nije potrebno realizovati medijsku strategiju, već dosledno primeniti postojeće propise i uredbe.
Opštine Bela Palanka, Ćićevac i Varvarin izdvajaju sredstva na konkursima za projektno sufinansiranje iako ne poseduju medije na svojoj teritoriji. Opštine Sjenica i Bosilegrad nikada nisu raspisale konkurs iako imaju medije koji su registrovani u ovim opštinama.
To su apsurdi koji su rezultat odsustva proaktivne Vladine politike u domenu projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja kojima se štiti i promoviše javni interes. Ministarstvo kulture i informisanja nije marilo šta se događa na terenu pravdajući se da nema ingerencija, tako da je sve prepušteno stihiji i selektivnom tumačenju zakona od strane predstavnika vlasti u lokalu. O pasivnosti Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave koje zakon obavezuje da vrši nadzor nad informisanjem lokalnih samouprava da i ne govorim.
Za sada je u lokalu najdalje otišao Branko M. Žujović koji se, nakon serije istraživačkih tekstova na temu zloupotreba u projektnom sufinansiranju, obratio sam Osnovnom javnom tužilaštvu u Somboru, u čijoj je područnoj nadležnosti opština Odžaci. Tamošnje tužilaštvo ga je obavestilo da nije nadležno i da na osnovu Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, odnosno tužilaštvo koje postupa u vezi sa krivičnim delima propisanim tim zakonom, treba da se obrati Posebnom odeljenju za borbu protiv korupcije Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu.
Sve to doprinosi nastavku višegodišnjeg „lova u mutnom“ u lokalnim samoupravama. Poslednji primer iz Prijepolja, koji dokazuje nenamensko trošenje sredstava od strane tamošnjih televizija, više je nego indikativan. Sa druge strane, ne znam šta zaista treba da se desi da se neko iz vlasti, policije, tužilaštva ili inspekcije pozabavi onime što širom Vojvodine rade pojedinci koji su premrežili tamošnje komisije zloupotrebljavajući godinama unazad koncept projektnog suifinansiranja. Bolji dokaz od onoga o čemu piše kolega Žujović na portalu subotičke.rs im zaista ne treba.
U Boru je firmi čiji je zastupnik otac nekadašnjeg zaječarskog gradonačelnika Saše Mirkovića dodeljeno najviše medijskih para iz gradskog budžeta. To samo po sebi nije nezakonito ali privlači pažnju zbog kontraverzi koje se vezuju za njegovo ime. Ono što je apsolutno neprihvatljivo je da je ova lokalna samouprava, na predlog tročlane komisije eksperata opskurnih biografija, dodelila državnu pomoć tabloidu „Alo“. Prema podacima Saveta za štampu, ova dnevna novina jedan je od „rekordera ogrešenja o profesionalne standarde, odgovornost novinara i istinitost izveštavanja“. Borskim vlastima nije smetalo da im za projekat „Evropski Bor“ dodele čak milion dinara, što sa sumom dodeljenoj ocu pomenutog estradnog menadžera, čini trećinu ukupnog budžeta za projektno sufinansiranje. Ova sramna raspodela državne pomoći pokazuje svoje pravo lice i kroz činjenicu da je najveći deo novca za sufinansiranje medijskih sadržaja od strane borske opštine tokom poslednje tri godine dodeljen medijima koji nemaju čak ni sedište u ovoj opštini!
Niš je priča za sebe i o tome sam već pisao oslanjajući se na serijal tekstova Ivane Petrović. Dolazak Dragane Sotirovski, nekadašnje koleginice, na mesto gradonačelnice mnogo toga je ogolio, ukazujući na brojne probleme sa kojima se u komunikaciji sa niškim vlastima suočavaju niški mediji. Tužno je da svedočimo negativnom trendu dok je na vlasti nekadašnja nagrađivana i cenjena niška dopisnica javnog medijskog servisa.
Tu se očito ide do kraja. I na sve ili ništa. Nema kompromisa i nema dogovora kada se ne poštuje zakon i kada su iskopani rovovi za koje je vlast neuporedivo odgovornija jer ima moć i brojne resurse koje selektivno koristi. Zato u naslovu stoji „projektno pljačkanje“, jer nema boljeg opisa za ono što se trenutno dešava.
Kada se gledaju prioriteti u realizaciji akcionog plana za realizaciju medijske strategije, neophodno je da se fokus usmeri na jačanje mehanizama koji će u potpunosti sprečiti projektno pljačkanje. Za to je potrebna samo politička volja da se realizuju postojeći zakonski okviri, ali i da se stvore dodatni mehanizmi koji će sprečiti bilo kakvu mogućnost pljačke, a ako se ona ipak dogodi, da bude rigorozno kažnjavana.
