Evropski izveštaj kao bajata vest

U Srbiji nije zabeležen napredak u oblasti slobode izražavanja, kratko i jasno piše u izveštaju, a razlozi za zabrinutost su i dalje verbalni i fizički napadi na novinare i sve veće kašnjenje u sprovođenju medijske strategije. Stručnjaci Komisije u izveštaju podvlače da su zabrinjavajući slučajevi pretnji i nasilja nad novinarima i naglašva da treba dodatno ojačati u praksi nesmetano ostvarivanje slobode izražavanja.

U izveštaju se navodi i da se u Srbiji, posebno na lokalnom nivou, nastavlja sufinansiranje javnim sredstvima štampanih medija koji su najviše kršil etički novinarski kodeks, uključujući i one koji su zbog toga osuđeni. Evropska komisija primećuje i da u Srbiji nesigurnost radnog mesta novinara i urednička atmosfera favorizuju “tabloidne sadržaje”. Takođe, veliki akcenat je Komisija stavila i na netransparentost dodeljivanja četiri nacionalne frekvencije televizijama Pink, Happy, B92 i Prva, kao i na pitanje kome će biti dodeljena peta frekvencija.

U izveštaju se ukazuje i da se mora osnažiti nezavisnost srpskog Regulatornog tela za elektronske medije (REM) kako bi ono efikasno štitilo medijski pluralizam. 

„U medijima se često koriste i tolerišu govor mržnje i diskriminatorna terminologija, što je retko praćeno reakcijom regulatornih tela ili tužilaštva. Početkom 2022. godine, REM je analizirao dva snimka, jedan sa kablovskog, a drugi sa kanala sa nacionalnom frekvencijom, i javnu je osudio samo kalbovsku TV koja se smatra kritično nastrojenom prema vlastima“, piše u izveštaju.

Komisija je ocenila i da sve veće kašnjenje u primeni Medijske strategije utiče i na važne mere kao što su izmena Zakona o javnom informisanju i Zakona o elektronskim medijima. 

„Te izmene su neophodne kako bi se uspostavilo transparetno i pravedno sufinansiranje medijskih sadržaja u javnom interesu, povećala transparentnost medijskog vlasništva i oglašavanja i osnažila nezavisnost medijskih regulatornih tela“, navodi Komisija u izveštaju.

Sagovornici Dosijea – Stevan Ristić, predsednik Asocijacije medija, Tamara Filipović Stevanović, generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Ana Martinoli, profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti i teoretičarka medija, i Slađana Gluščević, izvršna direktorica Nezavisnog društva novinara Vojvodine, suštinski se slažu da je ovogodišnji izveštaj prikazao realno stanje medija u Srbiji.

Ograničeni napredak na nizbrdici

Isto je stanje, isto i rastojanje, ali je zato prošle godine u izveštaju pisalo da postoji „ograničeni napredak“, iako su skoro identične reči bile ispisane u samom dokumentu. I tada, kao i sada, sve što je navedeno ukazuje na jedno u potpunosti razaranje medijskog podneblja.

Stevan Ristić smatra za Dosije da se razlika između ovogodišnjeg „nema napretka“ i prošlogodišnjeg „ograničenog napretka“ krije u Briselovoj novonastaloj spoznaji šta vlast u Srbiji radi.

„Moguće je da su shvatili (Brisel; EU) da vlast u Srbiji poznaje sve čarobne reči: strategija, kcioni plan, dijalog, inkluzivni procesi, radne grupe za ovo i za ono – i da ih vešto korisiti, ali da iza toga ne stoji želja da se zaista omogući slobodno medijsko tržište, uslovi za profesionalan i bezbedan rad novinara i garantovana sloboda izražavanja“, ističe on.

Za Tamaru Filipović Stevanović veliko je razočaranje kad iz godine u godinu čita iste preporuke u izveštaju Evropske komisije kada je u pitanju jedno od osnovnih ljudskih prava, odnosno sloboda govora. 

„U ovogodišnjem izveštaju ocena je da nije bilo nikakvog napretka, za razliku od prošle godine kada smo zabeležili određeni napredak. NUNS se sa prošlogodišnjom ocenom nije slagao jer smo, poučeni iskustvom, znali da usvajanje određenih dokumenata (Akcioni plan za implementaciju Medijske strategije i Obavezujuće uputsvo za tužilaštvo) neće uticati i ne utiče na suštinsko poboljšanje ambijenta u kojem novinari i mediji rade. Ove godine smo se opet vratili na ocenu da nema progresa, jer npr. Medijska strategija za sada ostaje mrtvo slovo na papiru, da sačeka neke bolje dane i političku volju da se sve ono što je u njoj vrlo dobro mapirano zaista i realizuje“, rekla je naša sagovornica.

Slađana Gluščević misli da smo prošle godine, ipak, imali malčice bolju situaciju, kada pričamo o „ograničenom napretku“. 

„Suštinski, sve je isto, ali ne treba gubiti iz vida da smo u periodu za koji je rađen prethodni izveštaj ipak imali za nijansu bolju situaciju.Stvari su krenule da se pomeraju s mrtve tačke kada je o bezbednosti novinara reč – uspostavljen je kol-centar, odnosno telefonska linija za pomoć medijskim radnicima koji trpe napade ili pretnje obavljajući svoj posao. To je bio taj ‘ograničeni napredak’ „, jasna je Gluščević.

Izveštaj kao odraz katastrofe

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 12. oktobra izjavio da je “u dobroj meri saglasan sa onim što je napisano u godišnjem izveštaju Evropske komisije“.

„Nazadovanje Srbije je zabeleženo samo u jednoj oblasti – u našem odnosu prema sankcijama prema Ruskoj Federaciji i našoj uslaglašenosti sa spoljnom politikom EU. To je sve tačno“, rekao je Vučić. On je kazao i da je to „politička odluka Srbije“ i da zbog toga Srbija „plaća cenu.“

Iz rečenog se može zaključiti da glavnom čoveku u ovoj državi je stanje stagnacije sasvim normalna stvar, te je i sam „ne-napredak“ zapravo na neki izopačeni način pomak.

Za Anu Martinoli su pak „izveštaji Evropske komisije, pa tako i poglavlja o slobodi govora, odraz su nekog trenutnog, usaglašenog, većínskog stava članica Unije, prema celokupnom društveno-političkom ambijentu u Srbiji.“

„Bilo bi naivno smatrati da EK, za potrebe ovakvih i sličnih izveštaja, nema uvid, vrlo jasan i precizan, u sve trendove i pojedinačna dešavanja u različitim segmentima društveno-političke, ekonomske, pa i medijske scene. Verujem da su, godinama unazad, vrlo dobro upoznati sa svim negativnim aspektima razvoja medijskog tržišta kod nas – sve lošiji položaj novinara/ki, instrumentalizaciju medija od dominantnih političkih aktera, ukrupnjavanje medijske scene i povećanje koncentracije koja se direktno odražava na sve manji diverzitet i pluralizam mišljenja, dubiozne procese finansiranja medijskih sadržaja kroz javne konkurse, nepostojanje nezavisne regulacije medijskog tržišta. Lista bi mogla da bude mnogo duža“, kaže Ana Martinoli.

Ona dodaje da je „odluka da se u poslednjem izveštaju direktnije osvrne na ove trendove u domenu slobode govoravezana za ukupnu odluku da se o problemima srpskog društveno-političkog prostora govori direktnije, otvorenije, a to je opetdeo neke šire političke strategije prema Srbiji, u kontekstu ukupnih dešavanja u regionu i svetu.“

Ana Martinoli: Duboko sam ubeđena da EK vrlo dobro zna da u oblasti medija i slobode govora već jako dugo vremena nema nikakvog napretka, naprotiv, ali da je zbog aktuelne ukupne politike Unije prema Srbiji i, verovatno, povećanja pritisaka u kontekstu ubrzavanja procesa rešavanja pitanja Kosova i našeg stava u odnosu na agresiju Rusije na Ukrajinu, odlučila da se sada objektivnije i otvorenije izjasni i time, možda, otvori put za neke buduće korake“. 

Čemu ovo služi, a uz to i ne radi?

Izveštaj Evropske komisije napravi mali tektonski poremećaj, taman onoliki da se svi uznemire i suoče sa stvarnošću u kojoj žive. Međutim, sve se čini da sam Izveštaj počinje da bude jedna skupina slova i papira, koju trenutna vlast u Srbiji ne uzima za ozbiljno, već se sukobljava sa njima u situaciji kriznog Pi-Ara. No, nije potreban nijedan izveštaj koji će novinarima i novinarkama da ukaže u kakvom je stanju njihova profesija u Srbiji, već se postavlja jedno prećutno pitanje svrhe svega toga.

Tamara Filipović Stevanović pak kaže da postoje i nedostaci u ovogodišnjem izveštaju. 

„Ono što mi u izveštaju nedostaje jeste i kritički osvrt na mnogobrojne radne grupe i mehanizme koji postoje u ovoj zemlji kako bi se unapredila bezbednost novinara, jer neke od tih grupa su potpuno nefunkcionalne, a i mandat i svrha su upitni“, izričita je ona. 

Dok je za Slađanu Gluščević ovogodišnji dokument Evropske komisije u delu koji se odnosi na medijerealan i upozorava na neuralgične, crne tačke u ovoj oblasti kroz koje još brže propada novinarstvo, a skupa s njim i vrednosti društva koje bi kroz profesionalizam svih aktera na medijskoj sceni zapravo trebalo da jačaju i jasno se vide.

„Sasvim je očekivano bilo da će ove godine Srbija dobiti lošiju ocenu za medije i slobodu govora.U godini za nama nismo imali baš nijedan pomak. U potpunosti je na mestu ocena Brisela da nedostatak sposobnosti i političke volje da se suprostavi govoru mržnje doprinosi negativnom, neprijateljskom okruženju za novinare. Ako je i bilo govora o potrebi da se nešto na ovom polju uradi, sve je utihnulo kada je krenula predizborna kampanja. Kada je bezbednosti reč, možda je manji broj slučajeva nego lani, tačnije, prijavljenih slučajeva, ali činjenica je da napretka nema jer i dalje imamo izraženu neefiksanost institucija, mali broj presuda, veliki broj nepoznatih činilaca…“, objašnjava sagovornica Dosijea. 

Ona kaže da „ništa nije nije ni kada pogledamo zakone, jer je sve je stopirano“, te dodaje da „i dalje nisu doneti ključni zakoni čija je izmenapredviđena medijskom strategijom“.

„Izmene Zakona o javnom informisanju i medijima nisu usvojene, takođe, nije se pristupilo izmenama Zakona o elektronskim medijima. Imamo apsurdnu situaciju da REM dodeljuje novu nacionalnu frekvenciju, a medijskom strategijom je rečeno da je potrebno menjati sastav tog tela kroz donošenje izmena Zakona o elektronskim medijima. Bilo je neophodno da se REM izvuče iz uticaja politike i vlasti, što je s obzirom na rezultate poslednjih izbora gotovo nemoguće. Ukupno gledajući, pravni okvir možda jeste uspostavljen ali njegova je primena nedosledna, a stalo se sa implementacijom mera iz akcionog plana u vezi sa medijskom strategijom“, zaključuje Slađana Gluščević.

Srbija na putu ka pećini

Ana Martinoli je „duboko ubeđena da EK vrlo dobro zna da u oblasti medija i slobode govora već jako dugo vremena nema nikakvog napretka, naprotiv, ali da je zbog aktuelne ukupne politike Unije prema Srbiji i, verovatno, povećanja pritisaka u kontekstu ubrzavanja procesa rešavanja pitanja Kosova i našeg stava u odnosu na agresiju Rusije na Ukrajinu, odlučila da se sada objektivnije i otvorenije izjasni i time, možda, otvori put za neke buduće korake“. 

„Nažalost, opaske EK iz poslednjeg izveštaja, posebno bez nekog kontinuiranog i doslednog bavljenja pitanjima slobode medija i slobode govora u Srbiji, za nas na terenu neće dati nikakve rezultate, ni poboljšanja“, dodaje ona.

Ristić kaže da „vlast u Srbiji sve manje krije da je nije suštinski zainteresovana za priključenje Srbije Evropskoj uniji“.

„Povremena isticanja kako je Srbija na ’evropskom putu’ zvuče neuverljivo, dok je ’politika vrdanja’, kako je otvoreno naziva predsednik Vučić, zvanično spoljnopolitičko opredeljenje Srbije. I biće tako sve dok se to može da se izdrži, odnosno dok šteta od vrdanja, finansijska i svaka druga, ne postane veća od političke koristi koju vlast ima. Jedan od rezultata državne politike ’vrdanja’ je i nikad manja podrška pristupanju Srbije EU, budući da se sa posebnom pažnjom radilo na izgradnji kulta ličnosti Vladimira Putina u Srbiji, u čemu je prednjačio sam Vučić. S druge strane, EU, umorna od proširivanja i populista u svojim redovima, usred eskalacije rata na svojim granicama, a u iščekivanju potencijalno velike energetske krize, izveštava nas o (ne)napretku Srbije na EU putu. Istina je, niti bi Srbija zaista u EU, niti nas EU zbilja želi. I kada sam predsednik Vučić kaže da je jako zadovoljan novim izveštajem, jasno je u kom ključu bi trebalo čitati i ovaj Izveštaj o napretku“, zaključuje Ristić.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“ koji Nezavisno udruženje novinara Srbije realizuje u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom i uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja autora iznetih u ovom tekstu ne predstavljaju nužno i mišljenje partnera i donatora.