EN
Da će da dobije nagradu za etiku i hrabrost „Dušan Bogavac“ za 2022. godinu znala sam malo pre nje, pa sam počela da joj kucam poruku i odmah izbrisala.
Ali na Mesindžeru ostaje ono „message deleted“ ili tako nešto, pa me odmah pitala: „Maco, što brišeš poruke? Mora da je zbog nagrade? Pa zar ja moram poslednja saznam da sam dobitnica?“.
Snežani Čongradin, novinarki Danasa, koja je u redakciji poznatija kao Čongra, ove godine su NUNS i Fondacija „Dušan Bogavac“ dodelili nagradu, jer skoro dve decenije „hrabrim i etičkim angažmanom u svojim tekstovima i kolumnama iskazuje visok nivo profesionalizma i poštovanja novinarskog kodeksa“.
U obrazloženju se navodi i da je naša Čongra „novinarski primer nepristajanja na manipulacije i relativizacije, i neodustupanja od elementarnih normi ljudskosti i građanske hrabrosti“, te da je nisu uplašile brojne pretnje, uvrede, onlajn nasilje i životna ugroženost.
I to je sve apsolutno tačno. Teme o kojima ona dve decenije piše su jedne od najtežih u srpskom novinarstvu – suočavanje sa ratnom prošlošću, istina i pravda za žrtve srpskih snaga u ratovima devedesetih, upiranje prstom u ratne huškače koji su se od toga obogatili i koji tri decenije kroz svoje medije propagiraju neistinu i laži.
Sve to radi i pored toga što svakodnevno dobija pretnje od lažnih patriota, tih ratnih profitera, huligana i nacionalista…
Kad Čongra napiše da je u Srebrenici bio genocid, Šešelju se digne kosa na glavi. Koliko mu ide na živce (a ja posebno uživam u tome da jednom takvom čoveku punom mržnje prema drugima i drugačijima ide na živce) govori i činjenica da je pred skupštinskom govornicom izjavio da bi je pregazio džipom (da, onim istim džipom od 140.000 evra, koji lagano kupi dok većina građana/ki jedva krpi kraj sa krajem), pa je čak i knjigu (čitaj: glupost) o njoj napisao, sa sve naslovom „Mungos“.
U svojim kolumnama godinama piše o užasnoj vladavini Aleksandra Vučića, o tome koliko je njegov režim kriminalan i korumpiran. Nikad ne zaboravi da podseti naše čitaoce/teljke kako je dobio stan dok su padale bombe na Srbiju, i šta je sve radio kao ministar informisanja u Miloševićevom režimu, kako je tu iskovao zanat da vrši nenormalnu propagandu nad stanovništvom naše zemlje.
Dotakne se i opozicije, za koju opravdano tvrdi da nije bolja od Vučića. Đilas, Obradović i ekipa konstantno su u redovima njenih kolumni, zbog čega isto trpi pritiske. Njena borba ne prestaje za pravdu, za istinu, za prava manjina, za potlačene i obespravljene, za siromašne, za radnike, za žene, za LGBT zajednicu…
Iako je imala brojne pretnje, prvi put je prijavila tužilaštvu pretnju tim menadžera u Fudbalskom savezu Srbije. On joj je prošle godine pretio preko Fejsbuka direktnim porukama ali i video snimcima. Lik joj je, između ostalog, rekao „da je ona sada njegova jedina briga“, kao i da je svojim nastupom u emisiji na FoNetu „uvredila njegove pirane na suvom“.
Prošle godine, na protestu koji je organizovan kod Doma omladine u Beogradu zbog grafita Ratku Mladiću, pripadnik Levijatana ju je fizički napao, tako što ju je udario rukom.
Naravno da nijedan nije odgovarao.
Javno ju je proganjao i omalovažavao, kao i druge žene, bivši profesor Fakulteta za medije i komunikacije u Beogradu, Zoran Ćirjaković, koji je nakon reakcije javnosti udaljen sa tog fakulteta.
I pored ogromnog nerazumevanja na koje svaki dan nailazi, jer pripada onoj manjini u manjini, uvek je u redakciji nasmejana, spremna da pruži podršku… Mene je toliko puta „išamarala“ kada sam klonula zbog nerazumevanja, stresa, pretnji i napada… Nikad nisam imala toliku podršku u karijeri, koja je krenula kolegijalno jer radimo u Danasu, a onda se prelila i u privatan život.
Kad treba da se bori, tu je Čongra. Kad treba da sasluša, tu je Čongra, u pola noći. Kad treba da se družimo, isto u pola noći, ajmo kod Čongre…
Mogla bi više da brine o sebi, ali avaj…
Znate ko je Sneža Čongradin? To je osoba koja je 2020. dobila Befem-ovu nagradu za medijski doprinos suočavanja sa prošlošću i ratovima devedesetih, pa tokom dodele izjavila da je poklanja meni.
Rođena je 25. janura 1978. u Kikindi u kojoj je završila osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirala je 2002. godine na Filozofskom fakultetu.
U Danasu je još od 2003. godine. Kolumnistkinja u našem listu postala je 2016, te joj svakog četvrtka izlazi kolumna pod nazivom „Beli listić“.
Dobitnica je i Nagrade za borbu protiv diskriminacije (2011), kao i nagrade „Nikola Burzan“ (2016), te priznanja magazina Karakter kao novinarke zaslužne za afirmaciju kritičke misli (2020), a prošle godine dobila je i nagradu Kuće ljudskih prava i demokratije.
Obožava muziku, pa ume često drugarima i drugaricama da šalje neke pesme. Prekjuče mi je poslala Sufjana Stivensena, odnosno njegovu pesmu o Tonji Harding.
Majka je fenomenalne Sofije.
Svašta bih još mogla da napišem o Čongri, ali staću ovde, jer sam sigurna da će dobiti još neku nagradu, pa hajde da ne otkrivam sve detalje sada.
Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno nr izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
