EN
Fondacija Slavko Ćuruvija (SĆF) saopštila je da njena istraživanja pokazuju da „nebezbedna atmosfera za život i rad novinara polazi od najviših državnih funkcionera i prorežimskih medija koji ih napadaju“, kao i da 48 odsto prijavljenih pretnji ili napada na novinare od 2017. do 2020. nije rešeno, a da je 70 odsto rešenih slučajeva okončano odbačajem krivične prijave.
„Na Međunarodni dan borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima podsećamo da u Srbiji ni posle više od dve decenije nisu rešeni slučajevi ubistva Slavka Ćuruvije, Dade Vujasinović i Milana Pantića. Sudski proces za ubistvo novinara i izdavača listova Dnevni telegraf i Evropljanin Slavka Ćuruvije počeo je čak 16 godina posle zločina i – još traje“, navodi se u saopštenju.
Fondacija podseća da je nakon šest godina suđenja Apelacioni sud ukinuo prvostepenu osudjujuću presudu, „koja je jasno pokazivala da iza ubistva Ćuruvije stoji država“, kao i da je „u ponovljenom procesu pred Specijalnim sudom održano svega 47 sati efektivnog suđenja, a na kraju je doneta presuda istovetna onoj koja je ukinuta“.
„Sednica Apelacionog suda biće održana od 5. do 9. decembra ove godine, a mi se pitamo – da li ćemo skoro 24 godine posle ubistva dočekati pravdu? ‘Beskonačni proces’, kako relevantne medjunarodne organizacije nazivaju slučaj ‘Ćuruvija’, opis je i slučajeva ubistva Dade Vujasinović i Milana Pantića“, navodi se u saopštenju.
Fondacija ističe da „mogući napredak u rasvetljavanju slučaja ubistva Milana Pantića može da bude činjenica da ga je, konačno, preuzelo Tužilaštvo za organizovani kriminal“.
„Podsećamo i da slučaj paljenja kuće novinaru Milanu Jovanoviću, uprkos brzoj reakciji policije i tužilaštva, već četiri godine nije rešen. I ovaj sudski proces praćen je opstrukcijama, ukidanjem prvostepene presude, ali i dodatnom viktimizacijom oštećenih“, ističe se u saopštenju.
Dodaje se da je „ovom zločinu prethodilo i još nerasvetljeno prebijanje urednika portala Žig info Željka Matorčevića“.
„Istovremeno, dok se prijave za pretnje u kondicionalu upućene novinarima, po pravilu odbacuju, one upućene političarima se procesuiraju. Čak 2,5 puta više slučajeva ugrožavanja sigurnosti predsednika Srbije (Aleksandra Vučića) dobilo je sudski epilog nego svi slučajevi medijskih radnika zajedno“, naglašava SĆF.
SĆF ističe i da je „sve ovo praćeno atmosferom u kojoj su novinari i novinarke stalna meta napada kako političara, u više od 80 odsto slučajeva članova vladajuće Srpske napredne stranke, tako i prorežimskih medija.
„Prema analizi SĆF, od aprila do jula ove godine pet prorežimskih tabloida objavilo je tekstove u kojima se najmanje jednom dnevno targetiraju kritički novinari i mediji. Novinari koji su prolazili kroz sistem krivičnopravne zaštite u Srbiji ističu da u državne organe nemaju poverenje. Oni čiji su slučajevi efikasno rešeni misle da je tako jer napadač ‘nije blizak vlastima’“, navodi se u saopštenju.
Fondacija ocenjuje da „sve dok u targetiranju novinara učestvuju najviši predstavnici vlasti, potpomognuti svojim propagandističkim glasilima, a pravosudni organi ne uspevaju da obezbede efikasno kažnjavanje počinilaca napada na novinare, nijedan medijski radnik ne može da se oseća bezbednim da obavlja svoj posao“.
