EN
Pominjući u tom kontekstu predsednika, premijerku, ministre i poslanike vladajuće koalicije, on je u serijalu Kvaka 23 ocenio da u takvoj atmosferi ne možemo da se iznenadimo kada dobijemo ovakve pretnje i dođemo u ovakvu situaciju.
Za sada nema novih informacija o tome ko stoji iza pretnji dnevnom listu Danas, rekao je Cvejić u razgovoru sa Zoranom Sekulićem i naglasio da je redakcija u redovnom kontaktu sa tužilaštvom i policijom, koji pokušavaju da utvrde ko je uputio takav mejl.
Prema njegovim rečima, postoji saradnja, tužilac je pričao sa Švajcarskom, jer je provajder mejla Proton sa kojeg je pretnja stigla zapravo u Švajcarskoj, i već su neki podaci dobijeni, ali to nije dovoljno da bi se tačno utvrdio identitet toga ko je uputio pretnje.
Ono što je relativno novo je da smo tek pre dva dana dobili policijsku zaštitu ispred zgrade redakcije, patrola će tu stajati 24 sata dok se slučaj ne reši ili dok se makar ne izvrši ta bezbednosna procena čitave redakcije, objasnio je Cvejić.
On je zadovoljan kako su reagovale obe radne grupe za bezbednost novinara i navodi da su nadležni organi, od Odeljenja MUP za visokotehnološki kriminal, do Tužilaštva za visokotehnološki kriminal i policijske uprave Vračar zaista reagovali pravovremeno.
U kontaktu su sa nama svakodnevno i imamo redovnu komunikaciju. Zaista nemam nikakvih zamerki, čak da iskoristim da ih pohvalim, da ne bude samo da je sve kritika, obrazložio je Cvejić.
Upitan da li očekuje da će ovaj slučaj biti rasvetljen ili će ostati jedan u nizu nerazrešenih i nekažnjenih pretnji redakcijama i novinarima koji nisu po volji vlasti, on je odgovorio da je to iskrena nada i njega i svih zaposlenih u Danasu.
Kako je istakao, voleli bismo da se to razreši da bi novinari mogli da rade u normalnijoj atmosferi, pošto su u proteklih nedelju dana uplašeni i uglavnom rade od kuće.
Najhrabriji dolaze u redakciju i rade, ali većina i dalje radi od kuće. Nadam se da će se nešto rešiti i utvrditi, kako bismo mogli da radimo nesmetano. Naravno, kao što znamo na osnovu prethodnih slučajeva, nije isključeno da će i ovo ostati samo na istrazi, rekao je Cvejić.
Upitan kako se zove društvo u kojem redakcije i novinari rade u strahu, a njih i njihove prostorije čuva policija, on je ukazao da je to jezivo u 21. veku, u jednoj demokratskoj državi kakvom se predstavljamo da jesmo.
Situacija je neprijatna i to svakako nisu uslovi u kojima mogu da rade novinari, predočio je Cvejić i naglasio da su novinari i slobodni mediji jedan od osnovnih preduslova da bismo uopšte imali demokratsko društvo.
S obzirom da to nemamo, a imamo ovakvu situaciju kakvu danas imamo, ne znam kako bismo takvo društvo mogli da nazovemo, rekao je on, ali je poručio da u Danasu ne očekuje bilo kakvu vrstu autocenzure.
Mi smo kroz ovih 25 godina prošli kroz brojne neprijatne situacije, ali ne možemo da pišemo drugačije od onoga što je u skladu sa našim uverenjima i najvišim profesionalnim standardima, istakao je Cvejić.
Na pitanje da li osude pretnji Danasu koje su uputili predsednik Vučić i premijerka Brnabić doživljava kao iskrene, on je konstatovao da je to bio njihov posao i da su pretnje morali da osude.
Nisu se mnogo bavili tom temom kao što se bave nama kada nas kritikuju. Predsednik je pretnje osudio u jednoj polurečenici, dok premijerka čak javno nije izgovorila osudu, već u saopštenju sa njenog sastanka sa ambasadorom OEBS, tako da njenu javnu osudu zapravo nismo ni čuli, ni videli, napomenuo je Cvejić.
Kako je rekao, čak je samo dan pošto smo dobili pretnje, na Tviteru kritikovala neki naš tekst i ponovo napisala da lažemo, što je bilo je bilo neprimereno, posebno u tom trenutku,
Upitan da li predstavnici vlasti, takvim odnosom prema medijima koje ne kontrolišu, legitimizuju nasilje i čine ga prihvatljivim, Cvejić je uzvratio da se može tako reći i da to tako i shvata, ali nije „siguran da li su oni svesni toga ili to rade namerno“.
Osvrćući se na ponašanje drugih medija u slučaju pretnji Danasu, on je priznao da nema velike solidarnosti i naglasio da cela ova situacija utiče da ovo društvo da ide „unazad i na dole“, da se ne kreće i ne razvija u pravcu evropskih i demokratskih vrednosti.
Ako građani nisu informisani kako treba, ako su izloženi propagandi, lažnim informacijama i samo onome što izgovaraju predstavnici vlasti, ne možemo da kažemo da društvo ima pravu sliku situacije u kojoj se zemlja nalazi, upozorio je Cvejić.
On misli da je zato veoma bitno da „imamo makar nekoliko nas malih medija koji će se truditi da društvo poprave, makar malo, koliko mogu“.
Kako je protumačio, „džabe nama svi ti silni bajni zakoni kojima aplaudiraju i EU i medijska zajednica“, sve dok ne postoji politička volja da se to u praksi zaista poštuje i primenjuje.
Upitan kako se rešava kvar odsustva političke volje, Cvejić je odgovorio da imamo na vlasti ljude kojima su bitni demagogija i populizam, „da ne kažem da malo imamo tu elemenata i autokratije, možda malo i diktature“.
Sve dok se ne promeni taj majndest u vladajućoj većini ili se ta vladajuća većina ne promeni, on je uveren da ne možemo da pričamo o promeni političke volje.
Cvejić je potvrdio utisak da međunarodna zajednica, rukovodeći se u Srbiji interesima stabilokratije, zapravo toleriše ugrožavanje slobode medija i novinara, napominjući da urednici Danasa i drugih srodnih medija u razgovoru sa predstavnicima EU uvek na to skreću pažnju.
Kako je ilustrovao, imamo toliko problema koji su za kritiku, a s druge strane gledamo da se zapravo svi oni rukuju sa predstavnicima naše vlasti i sa njima usko sarađuju.
Na opasku da proteklih decenija nijedna vlast u Srbiji nije tretirala medije kao deo demokratskog procesa, ali da je aktuelna vlast sistem kontrole dovela do saršenstva, Cvejić je protumačio da je ona razgazila te cipele u kojima su prethodne vlasti počele da hodaju.
Prema njegovom mišljenju, nismo, međutim, nikada imali baš ovakvu situaciju da se politički neistomišljenici ili mediji koji nisu po volji vlasti toliko javno diskredituju i da se protiv njih vode čitave kampanje i propaganda.
Došli smo u krajnji stadijum, ali ne mogu da objasnim zbog čega. Da li je to strah da sve te stvari koje oni rade ili ne rade dobro dođu do javnosti ili vole da kritiku medije i targetiraju ljude? Nemam neko racionalno objašnjenje za to, rekao je Cvejić.
Upitan o pretnjama predsedniku Srbije i njegovoj porodici, on je odgovorio da se, ako gledamo na nivou pretnji i bezbednosti, mogu staviti u istu ravan sa pretnjama Danasu i svakako ih treba osuditi.
Nije dobro da se bilo kome preti, ne samo medijima, ni predsedniku, ni njegovoj porodici, jer to stvara atmosferu straha u čitavom društvu, ocenio je Cvejić.
On smatra da državni organi, u slučaju pretnji predsedniku ili bilo kojem državnom funkcioneru, rade svoj posao pod nekom urgencijom.
Brine me samo da li državni organi tako rade i u slučaju pretnji Danasu, rekao je on i dodao da se nada da postupaju na isti način.
S obzirom na neprestano etiketiranje nezavinih meidja i novinara kao stranih plaćenika i izdajnika, Cvejić je, u odgovoru na pitanje da li u Srbiji bilo ko ima tapiju na patriotizam, naglasio da nema, ali je istakao da su novinari Danasa zapravo primer šta su patriote.
Pozvao se, pri tome, na izjavu novinarke i kolumnistkinje Danasa Snežane Čongradi, nedavne dobitnice nagrade „Dušan Bogavac“ za hrabrost i etiku, koja je svim njenim i kritičarima redakcije poručila da sebe smatra „najvećim Srbendom, to jest Srbendicom, tako je rekla, u odnosu na sve njih“.
Mislim da mi zaista jesmo patriote sve dok radimo u službi javnog interesa, dok ne skrivamo neke stvari, već otvoreno pričamo o nečemu i to ne zato što nas neko plaća ili zato što je to nekom u interesu, već zato što je to u javnom interesu svih građanana i zato što je to bitno za celo društvo, istakao je Cvejić.
„Mi smo svi, što bi rekla Snežana Čongradin, Srbende u Danasu i u svim ostalim nezavisnim medijima“, ponovio je on i najavio da će Danas nastaviti da radi kao i do sada i da će svaku novu krizu u državi i društvu i ubuduće doživljavati kao izazov da gradjanima predstavi sve informacije u javnom interesu.
