EN
Dole potpisane organizacije pozdravljaju inicijativu nove koalicione vlade da smanji uticaj politike na rad emitera i podstakne klimu koja omogućava njen uticaj na javni servis.
Događaji u poslednjih nekoliko godina na RTV SLO dali su jasnu ilustraciju zašto su takve promjene hitno potrebne. Pod prethodnom vladom, vodeći političari stvarali su atmosferu neprijateljstva prema javnim medijima, uključujući klevete protiv novinara i agresivne optužbe za političku pristrasnost, što se ogleda u izveštaju o misiji dole potpisanih organizacija za 2021. i padu Slovenije na 54. mesto na listi Reportera bez granica. Ovo je bilo praćeno ispolitizovanim imenovanjima u programsko veće i nadzorni odbor RTV SLO, povremeno kroz zakonsku, ali sumnjivu praksu. Politički opredeljeni imenovani u ova dva tela potom su koristili većinu glasača da bi odobrili kontroverzne odluke o kadroviranju i programiranju u korist vladajuće stranke SDS, posebno na javnoj televiziji. Ova imenovanja često nekvalifikovanih kandidata ili pojedinaca koji su povezani sa bivšom vladom su progurana uprkos raširenim kritikama.
Od tada, direktori i menadžment su optuženi od strane osoblja za otklanjanje emisija, smjenjivanje urednika, pritisak ili preraspoređivanje novinara, i pokušaj da se napravi politička promena u programima vesti i aktuelnih dešavanja. Sindikati koji predstavljaju RTV SLO u više navrata su štrajkovali u znak protesta protiv neopravdanog narušavanja uređivačke slobode, dok su najveći novinarski sindikati više puta pozivali generalnog direktora i direktora televizije da se povuku. Ovi skoro svakodnevni unutrašnji sukobi, koji su se intenzivirali poslednjih meseci, doveli su do toga da je više od 30 zaposlenih dalo otkaz i doveli do štetnog pada gledanosti i gubitka poverenja javnosti. Nedavno je 38 članova osoblja dobilo upozorenja o potencijalnom raskidu radnog odnosa zbog javne podrške kolegama u studiju. Pregovori za rešavanje situacije ostaju neuspešni. Ovakva situacija ugrožava novinarsku misiju RTV SLO i podriva pravo javnosti na informacije.
Našim organizacijama je jasno da su hitno potrebni napori da se otkloni osnovni uzrok ovih problema: nesrazmeran uticaj svih oblika politike na upravljačke strukture RTV SLO. Dok su se prethodne vlade obavezale da će izmeniti zakon o RTV Slovenija iz 2006. kako bi smanjile političku zastupljenost u većima, predlozi su uvek padali kada je nastupila realnost vlasti. Ovaj nedostatak političke volje za rešavanje situacije ostavio je RTV SLO na milost i nemilost političkih snaga i otvoren za uzastopne periode nestabilnosti nakon izbornih ciklusa. Iako zabrinutost oko nezavisnosti menadžmenta nije ništa novo, promene koje su donete pod prethodnom vladom ostavile su emiter u najizazovnijoj situaciji poslednjih decenija. Stoga pozdravljamo zakonodavnu inicijativu nove koalicione vlade na čelu sa premijerom Robertom Golobom za rešavanje ove vanredne situacije.
Nacrti predloga bi restrukturirali dva aktuelna upravna saveta u jedinstveno, 17-člano telo za donošenje odluka. Imenovanja u ovo novo Veće RTV-a vršili bi predstavnici civilnog društva i zaposleni u RTV SLO. Narodna skupština, koja trenutno imenuje većinu poslanika, ne bi igrala nikakvu ulogu. Prema reorganizovanom sistemu, savet bi vodio četvoročlani upravni odbor, na čelu sa predsednikom, koji bi nadgledao finansiranje i programiranje. Imenovanja bi se vršila postupno. Ukoliko izmene budu usvojene, prestaće mandat dosadašnjim članovima aktuelnih programskih i nadzornih saveta, generalnom direktoru, direktoru televizije i direktoru radija, koji bi ostali na svojoj funkciji do formiranja novog saveta. Aktuelni urednici bi ostali na svojim radnim mestima, osim u slučajevima kada se utvrdi da ne uživaju poverenje većine zaposlenih u svom uređivačkom timu.
Naša zajednička ocjena je da ovi nacrti izmena i dopuna predstavljaju opravdan i principijelan pokušaj revizije zastarelog zakonodavnog okvira, depolitizacije emitera i podsticanja povoljnijeg okruženja za slobodno vršenje novinarske misije RTV SLO. Ukoliko bude usvojen, novi sistem upravljanja bi značajno ograničio mogućnost bilo koje vlade, sadašnje ili buduće, da koristi svoju parlamentarnu većinu za popunjavanje saveta saveznicima i mešanje u rad javnih medija. Navedeni model upravljanja je reprezentativan i odražavao bi širok spektar grupa civilnog društva.
Međutim, napominjemo da je za žaljenje što Skupštinski odbor za kulturu nije prvo održao javnu raspravu o predlogu zakona ili tražio reviziju nacrta od Saveta Evrope ili međunarodnih medijskih organizacija i novinarskih organizacija/sindikata. Iako prepoznajemo potrebu hitnog rješavanja situacije na RTV SLO, takve promjene zakonskog okvira trebale su se odvijati na otvoren i transparentan način i uz puno učešće civilnog društva i novinarskih organizacija. Da bi se obezbedila puna funkcionalna nezavisnost ovog novog saveta, od vitalnog je značaja da svi kandidati ispunjavaju stroge profesionalne kriterijume, da budu izabrani prema jasnim i transparentnim pravilima i da budu posvećeni obezbeđivanju pluralističkog i profesionalnog programiranja. Kandidati iz civilnog društva ne bi trebalo da imaju direktne ili indirektne veze sa političkim partijama. Takođe je od vitalnog značaja da novi finansijski komitet u potpunosti funkcioniše u javnom interesu. Ostaju pitanja i o upravljanju RTV SLO tokom prelaznog roka. Ipak, po našoj proceni, nacrt izmena je usklađen sa evropskim standardima o upravljanju javnim medijima i trebalo bi da ima sveukupno pozitivan uticaj.
Zakon je usvojila Narodna skupština 14. jula 2022. Prije bilo kakvih izmjena, amandman će se suočiti sa referendumom koji je inicirala opozicija 27. novembra. Ako bude usvojen, to bi trebalo da osigura stabilnost RTV SLO u kratkom roku. Čak ni tada, ne sme se posmatrati kao protivotrov za sve izazove sa kojima se trenutno suočavaju javni mediji. Proces depolitizacije biće dug i izazovan. Takođe je ključno da ovaj zakon prati sekundarni zakon koji predviđa dugoročno održivo finansiranje i uspostavlja čvrstu ekonomsku osnovu za RTV SLO za zapošljavanje i obuku nove generacije profesionalnih novinara, ponovno uspostavljanje poverenja javnosti i suočavanje sa izazovima. budućnosti. Ovaj prateći predlog zakona mora brzo da usledi i treba da uspostavi autonomiju u uređivačkom odlučivanju i osavremeni organizaciju institucije.
Ova reforma je važan prvi korak napred. Ako bude usvojen, ovaj zakonski amandman bi se kretao ka ispunjavanju ključne preporuke iz izveštaja Evropske komisije o vladavini prava iz 2022. o Sloveniji, koji poziva na snažnije mehanizme za unapređenje nezavisnog upravljanja javnim medijima. Primena ovih standarda bi takođe predstavljala podsticaj za slobodu medija nove vlade, koja je reformu javnih medija postavila kao prioritet tokom svoje predizborne kampanje. Naše organizacije će nastaviti da pažljivo prate situaciju i pozivaju na prekid svih politički motivisanih pritisaka na uređivačku autonomiju javnih medija u zemlji.
Potpisnice
Balkan Free Media Initiative (BFMI)
European Centre for Press and Media Freedom (ECPMF)
European Federation of Journalists (EFJ)
Free Press Unlimited (FPU)
International Press Institute (IPI)
Reporters Without Borders (RSF)
OBC Transeuropa (OBCT)
