EN
Milan Radonjić je istakao da ne žali što je naredio praćenje Slavka Ćuruvije i da bi to ponovo uradio, „da vidi koji su razlozi da neko primi u stanu 400 000 maraka donacije“, što je on naveo kao razlog praćenja Ćuruvije.
„Žao mi je što je svima važnije da se mi osudimo, a pravi ubica sedi na slobodi, pije piće i smeje nam se“, rekao je Radonjić prilikom objašnjavanja žalbe koju je podneo Apelacionom sudu.
On je istakao da zna da su sudije, koje su ga osudile, dovoljno stručne, ali i da se razlozi za presudu nalaze izvan sudnice.
Radonjić je ponovio da je dao na stotine naloga za praćenje i da nikada nisu bili mimo pravila Službe. On je naveo da bez tog naloga operativci ne mogu da rade. Prema njegovim rečima mere se sprovode za svako lice, za koje postoji sumnja, da mora da se proveri. Prema njegovim rečima, tog dana je prekinuta pratnja Ćuruvije, kada je ostvaren kontakt sa drugom vezom.
Radonjić je istakao da se nikada nije čuo sa optuženim Kurakom i da mu nije jasno zašto bi ga zvao za ovo krivično delo.
Prema njegovim rečima, u ovom slučaju nije rađeno veštačenje, već samo neka analiza. Naglasio je da je po njegovom odlasku iz Službe proveravano sve, ali da ništa nisu mogli da nađu. Radonjić je negirao da je Romić tog dana vozio beli golf, kao što štoji u presudi, i da se to može videti u izveštaju BIA.
Radonjić je potvrdio da se tog dana, nakon Ćuruvijinog ubistva, našao sa Radetom Markovićem, ali i negirao da je sadržaj razgovora bio ono što je naveo u svom izveštaju inspektor Dragan Kecman.
„To je laž. Razgovor je bio, ali sadržaj je laž“, istakao je Radonjić negirajući ujedno zapis iz Kecmanovog izveštaja da je Ćuruvija ubijen jer je bio državni neprijatelj broj 1.
„Tako ne radi Služba“, rekao je Radonić.
Prema njegovim rečima, postoji dokaz ko je izneo dokumentaciju operacije „Ćuran“, kao i kako je ona završila u medijima.
Radonjić je naveo da razume zašto su kasnije prema njemu primenjivane razne mere, jer „sve treba proveravati“.
„Ali pitam koji Zakon dozvoljava mere prema mojoj ženi i deci?“, rekao je Radonjić.
Ratko Romić je čitajući svoju žalbu naveo da nije bazirana na dokazima.
„Nema materijalnih, forenzičkih dokaza, kao ni snimka kamere“, istakao je Romić dodajući da se ni sa Radonjićem, ni sa Kurakom, nije dogovarao oko ovog ubistva. On je potvrdio da se često čuo sa Kurakom, koji mu je kum, kao i sa Radonjićem, jer mu je bio nadređen.
Najveći akcenat žalbe Romić je stavio na ulogu belog golfa u kome se on navodno nalazio. Romić je naveo da nije tog dana zadužio beli golf i da za to postoje brojni dokazi „koje je sud ignorisao“.
„Ne znam kako je sud doveo u vezu mene, golf i Kuraka, kada nema dokaza da smo ni mi, ni golf, bili tamo“, rekao je Romić.
Prema njegovim rečima, Tužilaštvo je promenilo vreme Ćuruvijine smrti sa 17h na oko 17h, jer lokacija njegovog mobilnog telefona pokazuje da je u 16. 35 bio u tom reonu a da je u u 16. 55 bio u Zvečanskoj ulici.
Romić je naveo da za Kuraka uopšte nije utvrđeno ni da je bio u tom reonu.
„Nisam učinio što mi se stavlja na teret. Došlo je do prekrajanja iskaza, manipulisalo se sa dokazima. Presude bez dokaza su opasne za društvo“, zaključio je Romić.
Ovim je završen javni deo sednice iznošenaj žalbi na presudu pred Apelacionim sudom koji sada ima mogućnost da prvostepenu presudu potvrdi, da je preinači i oslobodi optužene, a može i da poništi presudu i pokrene novo suđenje. Rok za odlučivanje ne postoji, a odluka se ne saopštava javno, već se u pismenom obliku, šalje na adrese onih koji su se žalili.
