ENTo će biti jedna iz paketa mera za pomoć srpskim medijima kako bi lakše prebrodili krizu, a koji bi trebalo da bude usvojen ovog ili narednog četvrtka, potvrdio nam je juče Goran Radosavljević, ekonomski savetnik za evropske integracije u kabinetu potpredsednika vlade Božidara Đelića.
Kada bi, koliko i koji mediji mogli da očekuju novca iz kvote od 250 miliona evra, koliko iznosi ova kreditna linija, niko zasigurno ne može da kaže. Radosavljević računa da bi to moglo da bude na jesen, pod uslovom da se ratifikacija nedavno potpisanog ugovora o ovom zajmu, završi pre letnje pauze. Ugovor će inače, tek ove ili sledeće nedelje, biti prosleđen iz vlade na potvrdu skupštini, uz zahtev da se o tome izjasni po hitnom postupku. Ukoliko ovaj zakon uhvati letnji red vožnje, sredstva bi mogla da počnu da se povlače u septembru-oktobru, a ukoliko ratifikacija ostane za jesen – tek krajem godine.
Međutim, mediji, od ukupne svote, bar prema Đelićevim prekjučerašnjim najavama mogu da računaju na 30-40 miliona evra (10 miliona za štampane i 20-30 miliona za elektronske medije). Istina, Radosavljević objašnjava da je to samo procena na osnovu podataka iz medija i banaka o potrebama, odnosno nelikvidnosti srpskog medijskog sektora.
Mada poznavaoci odredbi ugovora sa EIB imaju dilemu kako će se mediji uklopiti u ugovorene namene ovog kredita (infrastrukturni projekti malog i srednjeg obima, industrijske investicije u oblasti ekonomije energetike, zaštite životne sredine…) i strahuju da bi prethodno morala da se izvrši prenamena dela sredstva (što povlači i aneksiranje ugovora), iz kabineta potpredsednika Đelića tvrde da za tim neće biti potrebe. Da su tokom boravka u Luksemburgu dobili potvrdu EIB da ova sredstva mogu da koriste i mediji – za investicije i refinansiranje dugova– i da postoji veoma mali broj restrikcija pri odobravanju sredstva, poput onih za nabavku oružja ili projekte koji zagađuju životnu sredinu.
Srpski mediji, posebno oni najkrupniji, čiji su dugovi i najveći, teško da će moći da se kandiduju za ova sredstva ili blaže rečeno, moraće da preispitaju da li uopšte vredi da za ovaj novac kucaju na vrata banaka. Jer, da bi neko dobio kredit iz ovog paketa mora zadovoljiti osnovni uslov – da stvarno bude malo ili srednje preduzeće – da nema više od 250 zaposlenih. Takođe, da bi se kandidovalo za ovaj novac to preduzeće mora biti „autonomno”: druga kompanija ne može imati više od 25 odsto vlasništva u tom medijskom preduzeću, a ako ima, onda cela grupacija, odnosno oba preduzeća ne smeju zapošljavati više od 250 ljudi. Ako više od 25 odsto vlasništva u nekom mediju pripada nekom „javnom telu”, recimo lokalnoj samoupravi, taj medij može konkurisati samo ako je lokalni budžet manji od 10 miliona evra i ako opština ima manje od 5.000 stanovnika….
Inače, sredstva iz kreditne linije „Apeks 3” odobravaće se na rok otplate do petnaest godina, računajući i grejs period do pet godina.
Vesna Jeličić
