Program baziran na veštačkoj inteligenciji, „ChatGPT“, doživeo je veliku ekspanziju u poslednjih mesec dana, privukavši više korinika nego bilo koja društvena mreža u istom vremenskom periodu.
Šta sve veštačka inteligencija „može“ u ovom trenutku, pokazuje napredna aplikacija koja se pojavila u decembru, a koja je vrlo brzo zavladala internetom. Prema iskustvima korisnika, ovaj program može da tekstualno i (uglavnom) smisleno odgovara na pitanja, piše pesme, prozu i analize.
Deca u Nemačkoj već koriste ovu alatku za pisanje pismenih zadataka ili rešavanje domaćih, pa se u toj zemlji pitaju čak da li bi veštačku inteligenciju trebalo zabraniti, bar kada su ove svrhe u pitanju. S druge strane, ima i onih koji smatraju da bi AI trebalo polako pustiti u naše živote.
Nije „ChatGPT“ popularan samo među učenicima – studenti i profesionalci širom sveta željno testiraju mogućnosti ovog programa koji može da piše eseje i generiše niz dokumenata, a korporativni lideri ga koriste za strateško razmišljanje.
Ovaj model je „napunjen“ informacijama tako što se u njemu zapravo nalaze stotine gigabajta informacija iz knjiga, tekstova sa Vikipedije, ali i novinskih tekstova i drugih sadržaja na internetu. U sistem je, smatra se, uneto više od 300 milijardi reči.
Manje od dva meseca otkako je napravljen, „ChatGPT“ ima oko 100 miliona korisnika, za šta je TikToku trebalo 9 meseci, a Instagramu dve i po godine. Pol Buhajt, čovek koji je napravio „Gmail“, tvrdi da bi praktično za godinu ili dve moglo doći do potpunog prekida rada Gugla, jer, kako smatra, veštačka inteligencija će ga eliminisati.
Kao i sve kada je u pitanju tehnologija, i ovaj program podložan je bezbednosnim rizicima. Mada postoje razni filteri, neki korisnici su uspeli da ih „premoste“ i dokažu da je moguće od „ChatGPT“ dobiti razne informacije kakve ne bi trebalo da budu dostupne, poput uputstava za pravljenje eksploziva.