ENOn naglašava da takve kazne, makar i indirektno, mogu postati osnov (auto)cenzure.
– Postoje rešenja koja su suprotna odredbama našeg ustava i Evropske konvencije o ljudskim pravima. Pre svega mislim na rešenja koja, pod pretnjom visokih kazni, zabranjuju izdavaču da izdaje novine ako nema famoznih 50.000 evra ili ako mu je račun u blokadi – objašnjava Šabić. On dodaje da i Ustav Srbije i evropska konvencija jemče slobodu izražavanja.
– I po našem ustavu i po konvenciji ta sloboda se može ograničiti samo izuzetno, i samo ako je to neophodno radi zaštite iz ustavom i konvencijom predviđenih razloga. Konvencija navodi da ostvarivanje ovih sloboda može da podleže samo onim formalnostima, uslovima, ograničenjima ili sankcijama koje su predviđene zakonom, koje su neophodne u demokratskom društvu, a primenjuju se radi nacionalne ili javne bezbednosti, teritorijalnog integriteta, sprečavanja nereda ili zločina, zaštite zdravlja i morala, ugleda ili prava drugih, sprečavanja širenja poverljivih informacija ili očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva – objašnjava Šabić.
On navodi da postoje rešenja koja se ne mogu dovoditi u pitanje, kao što je zaštita maloletnika, energičnije suprotstavljanje objavljivanju pornografskih sadržaja, zalaganje za transparentnost svojinske strukture medija – ističe naš sagovornik.
I. Tošović
